Радио-таласи који затварају Русију

„ГЛОНАСС-М“, један од сателита руског сателитског навигационог система ГЛОНАСС. Ови сателити чине Русију независном од америчког GPS-a, али су рањиви у случају сукоба. Улога двојника ГЛОНАСС-а у случају рата треба да буде дата систему „Скорпион“. Фотографија из слободних извора.

„ГЛОНАСС-М“, један од сателита руског сателитског навигационог система ГЛОНАСС. Ови сателити чине Русију независном од америчког GPS-a, али су рањиви у случају сукоба. Улога двојника ГЛОНАСС-а у случају рата треба да буде дата систему „Скорпион“. Фотографија из слободних извора.

Министарство одбране РФ почело је са заменом земаљских радарских система за навигацију на већим удаљеностима (РСДН-10) новим комплексима „Скорпион“. У случају рата ови наземни системи за одређивање координата замениће космичке – руски ГЛОНАСС и амерички GPS. Програм обнове планиран је до 2020. Почело се ове године од три система Забајкалског ланца.

„За време борбених дејстава сви сателитски сигнали који иду кроз космос биће активно заглушивани такозвним белим шумом“, рекао је за  лист „Известија“ представник Руског института за радио-навигацију и време, Јуриј Купин. „У наоружању Русије, САД и још неких земаља постоје авиони са специјалном опремом који су способни да шумовима блокирају читав радио-таласни простор око земље. Улога својеврсних двојника ГЛОНАСС-а у таквим ситуацијама треба да буде дата 'Скорпионима'.“

Мора увек да постоји и систем аутономне навигације, да посада не би зависила од радио-техничких и космичких средстава која могу бити подвргнута ометањима. Питање прецизности навигације представља један од важних проблема рата и мира.

Петар Дејнекин,
бивши главнокомандујући Ратног ваздухопловства

Данашњи системи за навигацију на великим удаљеностима били су развијени још 1940-их и 1950-их и делимично су вршили функције одређивања координата (са могућом грешком 150–800 m). Те функције сада имају ГЛОНАСС и GPS. Данас се системи РСДН-10 практично не користе због дотрајалости опреме и компликованог опслуживања, тако да је велики број станица уништен. Замена наземних система изазвана је у првом реду потребом за одржавањем националне безбедности у домену радио-навигације.

За стварање нове РСДН коришћени су научни пројекти из протеклих година. „Скорпиони“ су способни да обезбеде велику зону дејства (1000 km у односу на 600 km). Осим тога, РСДН-10 немају ЛККС (такозване локалне контролне корекционе станице које су лоциране на великој удаљености), што неће дозволити радио таласима да продру на територију потенцијалног противника, а системе радионавигације чини невидљивим.

„Основни корисници ових станица су авијација далеког домета и Ратна морнарица. Оне такође постоје у наоружању јединица ПВО и РВ“, рекао је Купин. „Они добијају сигнале тачног времена и синхронизују опрему преко таквих мрежа.“

Данашњи системи за навигацију на великим удаљеностима били су развијени још 1940-их и 1950-их и делимично су вршили функције одређивања координата (са могућом грешком 150–800 m). Те функције сада имају ГЛОНАСС и GPS.

За разлику од застарелих станица, „Скорпиони“ имају способност да аутоматски подржавају параметре емитованог сигнала, њима се може управљати са једног заједничког пулта и способни су да заглушују остатак радио импулса. Пријемници система могу бити уграђени на авиацију, на поморску, речну и наземну технику. Још једна предност „Скорпиона“ састоји се у могућности синхронизације станица са системом ГЛОНАСС, што знатно повећава њихову ефикасност.

„Посаде у авионима који припадају авијацији далеког домета никада се у одређивању локације не ослањају само на податке једног система“, рекао је бивши главнокомандујући Ратног ваздухопловства, Петар Дејнекин. „Ми се увек бавимо комплексном применом средстава за одређивање тачне локације ваздухоплова. Мора увек да постоји и систем аутономне навигације, да посада не би зависила од радио-техничких и космичких средстава која могу бити подвргнута ометањима. Узгред, питање прецизности навигације представља један од важних проблема рата и мира.“

Поред увођења у строј најновијих пројеката, планирана је и модернизација старих радарских система. Агенција „Рособоронпоставка“ наручила је да се уради ремонт и обнављање комплекса РСДН-10, као и система РСДН-20 „Алфа“. Модернизација се спроводи у оквиру федералног наменског програма „Глобални навигациони системи“ у складу са „Руским радионавигационим планом за период 2008-2015“. За остварење ових циљева из буџета Министарства одбране издвојено је отприлике 50 милиона рубаља.

Увођење „Скорпиона“ у строј одвијаће се у четири етапе. У периоду 2013-2015. биће замењена три система Забајкалског ланца, од 2016. до 2017. замениће се четири система Северног Кавказа, од 2017. до 2019. четири на руском Далеком Истоку, од 2019. до 2020. биће замењена три система на Јужном Уралу. Поред нових система навигације на великим раздаљинама, армија Русије ће бити опремљена авијацијским пријемницима ППА-С/В отпорним на ометања, а који раде по сигналима ГЛОНАСС-а, GPS-а, читавог арсенала земаљских радарских станица за навигацију на великим даљинама (РСДН) и „Скорпиона“.

Руски текст на сајту „Известија“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.