Прва научна чета приступила решавању борбених задатака

„Четири дана у недељи, од понедељка до четвртка, војници се баве научним радом. Петак је одређен за општевојне дисциплине: стројеву, тактичку, физичку обуку“, рекао је командир чете Виктор Мерзлов. Пре него што је постао старешина интелектуалне специјалне јединице, мајор Мерзлов је био је начелник класе у Војно-ваздухопловној академији, а пре тога је служио на аеродрому у Армавиру (1370 km јужно од Москве). Виктор ће у септембру да брани магистарски рад на тему пребацивања дизел-мотора на метан.

Како остварити симбиозу Армије и научног подмлатка?
Недавна иницијатива Министарства одбране РФ и ректора руских универзитета да се војни стројеви попуњавају студентима и дипломцима високошколских установа требало би да узведе руску војску на један нови, савремени ниво. Међутим, пут од теорије до успешног остварења планова није једноставан. У САД постоји сличан систем, али и суштинске разлике.

Рад војника научне чете распоређен је током читавог рока служења. Свако од њих има свог ментора који војнику саставља план рада у вези са одређеном проблематиком за коју је армија заинтересована. Пошто је прва научна чета формирана под окриљем Ратног ваздухопловства, онда се и проблематика тиче авијације.

Максим Теплицки из Хабаровска бави се математичким моделом летелице. Сада је то Јак-130, али ако се вредности у програму другачије распореде, може се добити Су-35 или било који други авион. Када модел буде направљен, на њега ће обрушити виртуелне невоље: јак бочни ветар, упадање у струју разређеног ваздуха од авиона који лети испред њега или у зону турбуленције итд. Пошто изврши анализу понашања авиона у критичној ситуацији, војник ће израдити препоруке за пројектанте и посаду: шта је потребно побољшати и како дејствовати у таквим случајевима.

Максим је завршио Mосковски универзитет цивилне авијације. „После шест година у студентском дому мало ми је необично устајање по распореду у прописано време и то што се морамо на одређени начин одевати пре него што изађемо напоље. И тренинзи ми недостају: кад се глава умара, хоћу да се умара и тело“, каже он.

У цивилству се редов Теплицки бавио пливањем и борилачким спортовима. Научној чети је обећана спортска сала три пута недељно и базен четвртком. Интернат (смештај је тешко назвати касарном) има нови спортски инвентар. „Армијска интелигенција“ живи у собама предвиђеним за четворицу војника. У свакој постоји велики телевизор - у 21:00 сви војници руске армије треба да гледају информативну емисију „Време“. Војници се могу користити топлом водом, туш-кабинама и усисивачем на воду.

„Ја ово немам код куће“, командир показује на одличан агрегат у углу. „И жена ми се љути: мајеш се са својом научном четом, а за мене немаш времена.“

Када сам отишао, Теплицки га је известио: долазио је новинар, питао о томе и томе. Озбиљан дечко. Антон Шарафутдинов из Уфе и Вјачеслав Звоников из Рибинска баве се усавршавањем компресора погонске групе. Њихов задатак је да сведу на минимум вртложења која настају у агрегату, јер она „краду“ коефицијент корисног дејства. Антон је теоретичар – израчунава и анализира различите варијанте на компјутеру. Вјачеслав је практичар: проверава варијанте, док у специјалној направи полива ротор компресора обојеном водом, док се овај окреће. Вода обојена тушем у боји представља маркер који омогућава да уочи штетну турбуленцију.

„Експерименти су велики сан сваког студента. Зато сам и дошао у научну чету: рад у њој је интересантан, провешћу овде корисну годину“, сматра редов Звоников. Шарафутдинову се допао прецизни дневни распоред.

Поред собе у којој они раде стоји топ из ког се каменчићима гађају лопатице турбине. Упадање разних страних предмета у уводнике ваздуха мотора приликом полетања и слетања представља бич за авијацију, јер у Војно-ваздушним снагама од тога страда половина авиона. Топ је направио интернационални колектив: турелу је направио слушалац из Никарагве, цев топа је од једне цеви узете из украјинске војне фабрике, учвршћење за краке елисе конструисао је доцент са катедре за погонске групе мотора. Топ гађа помоћу шипке у који се убацује каменчић одређених димензија. Такву муницију колеге прикупљају на аеродромима и доносе је.

„Може се пуцати и врапцима. Мртвим, наравно“, прецизирао је аутор ове направе, мајор Јевгениј Нескоромни.

Радно место Антона Панжева из Астрахања налази се у великом хангару, где стоје полурасклопљени авиони и хеликоптери, мотори и ракете. Овде се слушаоци академије спремају за авио-инжењере. Антон је већ дипломирани инжењер (инжењер испитивач), он прави програм за авио-симулаторе. У суседној просторији се налази пилотска кабина авиона МиГ-29, а испред њега је панорамски екран. На симулатору се одрађује понашање авиона у различитим режимима.

„Спајам лепо и корисно“, казао је Антон о својој служби. „Не само да служим у армији, него се и усавршавам. Желео бих да наставим војну каријеру после демобилизације – овде постоје добре социјалне гаранције.“

Више о руској војсци

Редов Панжев није имао никаквих непријатности за месец дана служења. Само ситница – добио је опомену што није увукао пертле у саре чизама. Командир чете се труди да са војницима буде демократичан. „Одрасли смо људи, са високим образовањем, говоримо истим језиком. Лепом речју може се учинити знатно више него виком и муштрањем“, сматра мајор Мерзлов.

Истини за вољу, за сваки случај он има и резервни „корбач“: „Војници знају – ако не раде добро или крше дисциплину, иду на одслужење у обичну тенковску бригаду. Тамо ће да схвате шта је шта и још ће ми писма писати: вратите ме натраг.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.