Ненуклеарна авио-стратегија Русије

Ако се наземна и подводна компонента „тријаде“ традиционално анализирају искључиво у смислу нуклеарне опреме, онда је руска флота тешких бомбардера данас намењена пре свега за наношење ефикасних удара уз коришћење конвенционалних средстава.

Према подацима за 2012. у наоружању стратешке авијације Ратног ваздухопловства РФ била су 32 турбоелисна бомбардера Ту-95МС (још 60 се налази у хангарима), 150 авиона који немају интерконтитентални домет лета (као Ту-22М3) и 16 стратешких надзвучних бомбардера Ту-160. Модернизација Ту-95МС почела је 2013. и она предвиђа опремање ових авиона новом радио-електронском опремом, навигационим комплексом на бази ГЛОНАСС-а и нишанско-навигационим комплексом који ће омогућити коришћење перспективних стратешких крстарећих ракета Х-101. Укупно се планира модернизовање неколико десетина бомбардера, док ће се остали отписати. Модернизација би требало да продужи век експлоатације авиона до 2025.

Перспективни авијацијски комплекс далеког домета (ПАК ДА) који се сада развија моћи ће да носи више конвенционалног наоружања него суперсонични стратешки бомбардер Ту-160. Истина, науштрб брзине. „ПАК ДА ће бити субсонични авион и он ће се разликовати само по томе што ће носити више наоружања од Ту-160, а то наоружање ће бити знатно озбиљније“, изјавио је почетком августа командант Војно-ваздушних снага Русије, генерал-потпуковник Виктор Бондарев.

Ту-160 се серијски производио у Казању све до јануара 1992, када је председник Борис Јељцин објавио да више неће бити направљен ни један стратешки бомбардер. Укупно је до тада произведено 35 авиона. У складу са Споразумом САЛТ-2, шест бомбардера Ту-160 је почетком 2001. било званично наоружано стратешким нуклеарним крстарећим ракетама.

На тај начин Русија за сада располаже само једним типом брзих надзвучних авиона с даљином лета преко 10.000 km и то је бомбардер „тупољев-160“. Ту-160 је највећи на свету серијски стратешки вишенаменски носач ракета – бомбардер, који је у званичним документима министарства одбране САД и НАТО-а добио шифровани назив „Blackjack“, што на сленгу значи „батина“.

Авион је намењен за уништавање објеката у удаљеним областима и у дубокој позадини континенталних бојишта нуклеарним и конвенционалним наоружањем. Ту-160 је у стању да изврши пробој средстава ПВО противника како на малим висинама при подзвучној брзини, тако и на великим висинама при брзини која скоро двапут премашује брзину звука.

Испоставило се да је програм развоја авиона временски прилично растегнут. Његова изградња је започета почетком 1970-их, а први лет експерименталног обрасца обављен је 18. децембра 1981. Авион се серијски производио у Казању све до јануара 1992, када је председник Борис Јељцин објавио да више неће бити направљен ни један стратешки бомбардер. Укупно је до тада произведено 35 авиона Ту-160.

Чак и када се бомбардер већ налазио у војсци, у процесу производње се и даље радило на отклањању бројних техничких недостатака који су ограничавали његову експлоатацију. Из тог разлога су се поједини елементи конструкције крила уводника ваздуха и авионске електронске опреме разликовали од авиона до авиона.

У складу са Споразумом САЛТ-2, шест бомбардера Ту-160 је почетком 2001. било званично наоружано стратешким нуклеарним крстарећим ракетама.

Велика модернизација читавог авио-парка авиона Ту-160 започета је 2007. „Наредних 7 до 10 година стратешка авијација ће још радити и у пуном обиму извршавати поверене јој задатке. Међутим, циљ једне од фаза модернизације авиона Ту-160 јесте да се авион ‘научи’ да бомбардује“, изјавио је тада генерал-попуковник Игор Хворов, командант Авијације далеког домета.

Један Ту-160 може да понесе исти број бомби као читава ескадрила Ту-22М3. У перспективи се планира усавршавање примене коригованих авио-бомби високе прецизности са авиона Ту-160. Другим речима, реч је о преоријентисању дела парка авиације далеког домета за извршавање борбених задатака уз коришћење само конвенционалних средстава за уништавање.

Више о руској војсци

„У први план се заиста стављају задаци који захтевају да се непријатељ ефикасно уништи авијацијским традиционалним наоружањем и опремом. Велика дужина лета наших авиона посебно је важна снагама за брзе интервенције које овај авион сматрају посебно вредним“, рекао је Хворов.

Истом приликом командант је саопштио планове који се тичу опремања Авијације далеког домета новом крстарећом ракетом са ненуклеарном бојевом главом. „У наоружању Авијације далеког домета постоји ракета која представља неку међуетапу пре него што у наоружање ступи крстарећа ракета дугог домета.“ Пошто се одликује релативно малом уочљивошћу за радаре, таква ракета може лако да савлада систем ПВО могућег противника. Ако слично оружје данас има домет гађања до 3500 km, онда су захтеви за нову ракету 5 и више хиљада километара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.