Робот уместо човека: Москва развија ловца 6. генерације

Т-50 – највећа звезда летачког програма МАКС-а 2013, по први пут је јавно приказан у 2011, а на овогодишњем аеро-митингу већ су летела три таква авиона. Они су том приликом извели све могуће фигуре из породице „Сухој“, задививши све врхунским пилотским акробацијама као што су „Звоно“, „Кобра Пугачова“ и многим другим што данас није у стању да изведе ниједан други ловац на свету.

Супермане­варска невидљива интелигенција
Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији. Стручњаци се слажу да је руска авијација овим инжењерским ремек-делом стигла - а вероватно и престигла - свог главног конкурента: амерички F-22 „Раптор“.

Стручњаци су једногласни у томе да је „Сухој Т-50“ (ПАК ФА) суштина свега најсавременијег што постоји у руској борбеној авијацији. Стелт-технологија, високоинтелигентни радар, високопрецизно наоружање, врхунске маневарске способности, команде и електроника највише светске класе – све су то особине због којих је тај авион далеко испред ловаца претходне 4. генерације.

Т-50 тренутно пролази кроз разне провере, а његово увођење у наоружање не очекује се пре 2016. У том смислу разговори о следећој, 6. генерацији, без обзира на сав оптимизам, нису превише оправдани. Осим тога, још увек није сасвим јасно шта у руској војсци очекују од ловаца наредне генерације.

Особености авиона новог поколења

Судећи на основу предвиђања Пентагона, борбени авион 6. генерације би требало да буде невидљив за радаре („stealth“) и суперманеварски. Врло је могуће да ће ловац будућности бити хиперсоничан, тј. да ће развијати брзине преко 5 маха (преко 5.800 km/h). Што се тиче улоге пилота, требало би да буду отворене обе могућности: или робот или човек.

Видео: Први јавни групни наступ Т-50

Гиви Џанџгава, генерални конструктор „Раменског конструкторског бироа за авио-електронику“ (РПКБ) у којем су развијени сви контролни електронски системи за ловце Су-30, Су-35 и Т-50, слаже се да је будућност војног ваздухопловства у беспилотним авионима. А многи елементи неопходни за авионе будућности већ су развијени и користе се у руским ловцима. На пример, савремени руски борбени авиони способни су за самосталан лет уз промену висине и усклађивање положаја према терену што омогућава пилоту да се усредсреди на проналажење и уништавање циљева. Притом заштитни системи неће дозволити пилоту да употреби оружје уколико би то било погубно за сам авион, а у случају неспособности пилота да управља ваздухопловом, у случају повреде или губитка свести – аутоматски га катапултирају. Све су то, према речима Џанџгаве, елементи 6. беспилотне, роботизоване генерације ловаца.

Међутим, који су аргументи да се иде даље? Сам конструктор потврђује да је робот у целини практичнији од човека. Обука пилота траје годинама и захтева огромна улагања, а његов губитак је тежак ударац за читаву војску. Поред тога, човек може и да се разболи или да има психолошке проблеме и да због тога није у стању да изврши војни задатак. Док би робот, са друге стране, увек и у свим условима требало да буде спреман за борбу. Међутим, да ли је то тако?

Директор програма беспилотних система у Концерну „Вега“ и конструктор руских беспилотних летелица Аркадиј Сиројежка наводи да је Ахилова пета свих беспилотних летелица то што нису у стању да током извршења задатка прилагођавају програм лета према променама ситуације. Припреме за лет америчког робота MQ-1 „Predator“ трају по неколико месеци. Уколико у току мисије нешто крене наопако, летелицу одмах враћају у базу. Тиме вишемесечни рад неколико стотина људи пада у воду, а војни задатак – није испуњен. Поред тога, шеф-пилот Корпорације МиГ Михаил Бељајев истиче да је војни пилот за разлику од робота способан да правилно процени сваку промену ситуације на бојном пољу и да самостално доноси одлуке како би без обзира на све извршио свој задатак.

Авион без достојног противника

Концептуални спорови конструктора и пилота указују на једну ствар: за сада још нико не зна како ће изгледати ловац 6. генерације. То је био случај и са садашњом 5. генерацијом. F-22 „Raptor“ је развијан на врхунцу Хладног рата када су се две суперсиле припремале за потпуно уништење оне друге, што је било могуће једино уз технолошку надмоћ. Међутим, десило се нешто сасвим неочекивано: први „Raptor“ се појавио онда када су Москва и Вашингтон решили да буду „партнери“, одбацујући било какву могућност глобалног рата. Обим набавки авиона F-22 је зато смањен за две трећине. Ни у Министарству одбране РФ не планирају масовну куповину ловаца Т-50, пре су за набавку „старијих“, али технолошки дотераних и у смислу примене добро познатих ловаца „4++“ као што су Су-35 и МиГ-35. Сличан став имају и у Америчком ратном ваздухопловству.

Више о руској војсци

Што се тиче руског авиона 6. генерације, његова судбина зависи пре свега од појаве достојног супарника негде у свету. То би могао да буде нови ловац у Кини који по својим могућностима надмашује F-22 и Т-50, или можда неки ванземаљски летећи тањир. Међутим, и једна и друга могућност је мало вероватна. Зато ће у Москви и у Вашингтону још дуго размишљати о томе колико је оправдано издвајати огромна средства на развој авиона за који не постоје ни одговарајући борбени задаци, и што је најважније – достојан противник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.