Робот уместо човека: Москва развија ловца 6. генерације

Током сајма су чак три авиона Т-50 показала стручњацима и свим посетиоцима да Москва по свом технолошком напретку не само да не заостаје за Вашингтоном и његовим F-22 – већ је спремна и на светско вођство у области војног ваздухопловства. Извор: AP.

Током сајма су чак три авиона Т-50 показала стручњацима и свим посетиоцима да Москва по свом технолошком напретку не само да не заостаје за Вашингтоном и његовим F-22 – већ је спремна и на светско вођство у области војног ваздухопловства. Извор: AP.

Пред отварање авио-космичког салона МАКС-2013 бивши командант Руског ратног ваздухопловства Петар Дејнекин саопштио је да је Русија отпочела развој ловца 6. генерације. Не откривајући његове техничке карактеристике и рок када би могао да се појави, генерал армије је истакао да ће то бити беспилотни авион.

Т-50 – највећа звезда летачког програма МАКС-а 2013, по први пут је јавно приказан у 2011, а на овогодишњем аеро-митингу већ су летела три таква авиона. Они су том приликом извели све могуће фигуре из породице „Сухој“, задививши све врхунским пилотским акробацијама као што су „Звоно“, „Кобра Пугачова“ и многим другим што данас није у стању да изведе ниједан други ловац на свету.

Стручњаци су једногласни у томе да је „Сухој Т-50“ (ПАК ФА) суштина свега најсавременијег што постоји у руској борбеној авијацији. Стелт-технологија, високоинтелигентни радар, високопрецизно наоружање, врхунске маневарске способности, команде и електроника највише светске класе – све су то особине због којих је тај авион далеко испред ловаца претходне 4. генерације.

Т-50 тренутно пролази кроз разне провере, а његово увођење у наоружање не очекује се пре 2016. У том смислу разговори о следећој, 6. генерацији, без обзира на сав оптимизам, нису превише оправдани. Осим тога, још увек није сасвим јасно шта у руској војсци очекују од ловаца наредне генерације.

Особености авиона новог поколења

Судећи на основу предвиђања Пентагона, борбени авион 6. генерације би требало да буде невидљив за радаре („stealth“) и суперманеварски. Врло је могуће да ће ловац будућности бити хиперсоничан, тј. да ће развијати брзине преко 5 маха (преко 5.800 km/h). Што се тиче улоге пилота, требало би да буду отворене обе могућности: или робот или човек.

Гиви Џанџгава, генерални конструктор „Раменског конструкторског бироа за авио-електронику“ (РПКБ) у којем су развијени сви контролни електронски системи за ловце Су-30, Су-35 и Т-50, слаже се да је будућност војног ваздухопловства у беспилотним авионима. А многи елементи неопходни за авионе будућности већ су развијени и користе се у руским ловцима. На пример, савремени руски борбени авиони способни су за самосталан лет уз промену висине и усклађивање положаја према терену што омогућава пилоту да се усредсреди на проналажење и уништавање циљева. Притом заштитни системи неће дозволити пилоту да употреби оружје уколико би то било погубно за сам авион, а у случају неспособности пилота да управља ваздухопловом, у случају повреде или губитка свести – аутоматски га катапултирају. Све су то, према речима Џанџгаве, елементи 6. беспилотне, роботизоване генерације ловаца.

„Непотребни хиперзвук“

Једна од одлика за коју се донедавно сматрало да је најважнији предуслов за ваздухоплове будућности јесте то да они буду хиперсонични. Међутим, десио се парадокс: командант Руског ратног ваздухопловства Виктор Бондирјев, говорећи о стратешком бомбардеру будућности (за којег стручњаци сматрају да треба да буде хиперсоничан), све је запрепастио изјавом да ће тај авион бити субсоничан. Док рецимо претходни суперсонични руски бомбардер Ту-160 лети брзинама од преко 2.000 km/h и може да иде чак и у блиски космос.

Одговор зашто у Руском ратном ваздухопловству желе субсоничан авион врло је једноставан. Пре свега, он је много јефтинији од суперсоничног и неупоредиво јефтинији од хиперсоничног авиона. Уз то данас није потребно да авион напушта ваздушни простор своје земље да би напао циљеве на другој хемисфери. То се постиже крстарећим ракетама великог домета. Ка томе се тежи и у ловачкој авијацији. Амерички F-22 има одличне маневарске способности, међутим он избегава непосредну борбу са противничким ловцима и не улази у домет непријатељске противваздушне одбране, већ за остварење циља користи ракете.

Пробни пилот ловца Т-50 Сергеј Богдан предвиђа да би ловац 6. генерације могао да се појави тек за 15 година. „Рекло би се да се технологије убрзано развијају, међутим од појаве ловца 4. генерације до увођења 5. генерације прошло је 35 година“, објашњава он. Може се рећи да ће у будућности авиони свакако бити беспилотни, сматра Богдан, али је сигурно и то да ће „ваздухоплови са људском посадом још дуго летети“.

Међутим, који су аргументи да се иде даље? Сам конструктор потврђује да је робот у целини практичнији од човека. Обука пилота траје годинама и захтева огромна улагања, а његов губитак је тежак ударац за читаву војску. Поред тога, човек може и да се разболи или да има психолошке проблеме и да због тога није у стању да изврши војни задатак. Док би робот, са друге стране, увек и у свим условима требало да буде спреман за борбу. Међутим, да ли је то тако?

Директор програма беспилотних система у Концерну „Вега“ и конструктор руских беспилотних летелица Аркадиј Сиројежка наводи да је Ахилова пета свих беспилотних летелица то што нису у стању да током извршења задатка прилагођавају програм лета према променама ситуације. Припреме за лет америчког робота MQ-1 „Predator“ трају по неколико месеци. Уколико у току мисије нешто крене наопако, летелицу одмах враћају у базу. Тиме вишемесечни рад неколико стотина људи пада у воду, а војни задатак – није испуњен. Поред тога, шеф-пилот Корпорације МиГ Михаил Бељајев истиче да је војни пилот за разлику од робота способан да правилно процени сваку промену ситуације на бојном пољу и да самостално доноси одлуке како би без обзира на све извршио свој задатак.

Авион без достојног противника

Концептуални спорови конструктора и пилота указују на једну ствар: за сада још нико не зна како ће изгледати ловац 6. генерације. То је био случај и са садашњом 5. генерацијом. F-22 „Raptor“ је развијан на врхунцу Хладног рата када су се две суперсиле припремале за потпуно уништење оне друге, што је било могуће једино уз технолошку надмоћ. Међутим, десило се нешто сасвим неочекивано: први „Raptor“ се појавио онда када су Москва и Вашингтон решили да буду „партнери“, одбацујући било какву могућност глобалног рата. Обим набавки авиона F-22 је зато смањен за две трећине. Ни у Министарству одбране РФ не планирају масовну куповину ловаца Т-50, пре су за набавку „старијих“, али технолошки дотераних и у смислу примене добро познатих ловаца „4++“ као што су Су-35 и МиГ-35. Сличан став имају и у Америчком ратном ваздухопловству.

Што се тиче руског авиона 6. генерације, његова судбина зависи пре свега од појаве достојног супарника негде у свету. То би могао да буде нови ловац у Кини који по својим могућностима надмашује F-22 и Т-50, или можда неки ванземаљски летећи тањир. Међутим, и једна и друга могућност је мало вероватна. Зато ће у Москви и у Вашингтону још дуго размишљати о томе колико је оправдано издвајати огромна средства на развој авиона за који не постоје ни одговарајући борбени задаци, и што је најважније – достојан противник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.