Зумбул, скакавац и балерина на стражи Отаџбине

Самоходна хаубица 2С1 „Каранфил“ („_serbianBeginIgnore_Гвоздика_serbianEndIgnore_“). Извор: ИТАР-ТАСС.

Самоходна хаубица 2С1 „Каранфил“ („_serbianBeginIgnore_Гвоздика_serbianEndIgnore_“). Извор: ИТАР-ТАСС.

Тврдња која гласи да у војсци не постоји осећај за хумор може се у парам-парчад разбити о називе који су у руској армији дати пројектилима, хаубицама, ПВО комплексима и уопште разном другом оружју. Руски војни конструктори су показали веома интересантне слојеве креативности када су разним разорним типовима оружја давали имена нежног цвећа, егзотичних животиња и разних ствари које мало ко може да повеже са војском и борбом.

Традиција да се оружју даје назив према спољашњој сличности са неким предметом потиче из 16. века. Тада су се у наоружању француске армије први пут појавиле гранате. Војници нису дуго размишљали када су овом новом оружју наденули назив за воће (гранат = нар, прим. ред.), јер су слични по облику, а и када се граната распрсне на ситну парчад она подсећа на зрна нара.

Ипак, највећу популарност су добили називи који истичу претећи и смртоносни карактер различитог оружја. Ваља макар напоменути немачке тенкове „Тигар“ и „Леопард“, амерички противтенковски ракетни комплекс „Дракон“... Руски инжењери су кренули другачијим путем. Називи за наше оружје су оштроумни, необични, понекад чак и кокетни. На моменте се чини да су ти називи – чисто подругивање над замишљеним противником.

Набраћу цвеће и поклонићу „Букет“

Цвеће је посебна тема у стваралаштву наших инжењера. У наоружању руске армије постоји читава „рундела“. Постоји „Зумбул“ („_serbianBeginIgnore_Гиацинт_serbianEndIgnore_“), то је 152-милиметарски самоходни топ (узгред, други неформални и не баш најкоректнији назив „Геноцид“ прецизније квалификује његове способности). Постоји и „Лала“, заправо самоходни минобацач „Тулипан“. Постоји и „Божур“ („_serbianBeginIgnore_Пион_serbianEndIgnore_“) — самоходно артиљеријско оруђе, као и самоходне хаубице 2С1 „Каранфил“ („_serbianBeginIgnore_Гвоздика_serbianEndIgnore_“), 2С3 „Акација“ и 82-милиметарски аутоматски минобацач 2Б9 „Различак“ („_serbianBeginIgnore_Василек_serbianEndIgnore_“). А то још није цео „букет“. Узгред, кад смо код „Букета“. Тако се називају затворске лисице у низу, за пет људи.

„Зумбул“ („_serbianBeginIgnore_Гиацинт-Б_serbianEndIgnore_“) у војноисторијском музеју артиљерије у Санкт Петербургу. Фотографија из слободних извора.

Уопште, судећи по многим називима, војним инжењерима није страна сентименталност. Притиска их досадно сивило војне свакодневисе, инжењери чезну за романтиком и трепетима душе. Вероватно се зато термобаричка глава гранате 9М216 зове „Узбуђење“ („Волнение“), радио пеленгатори „Осмех“ („Улыбка“), 122-милиметарски ракетни пројектил са касетном бојевом главом „Украс“ („Украшение“) и 240-милиметарски ракетни пројектил са хемијском бојевом главом „Нежност“ („Ласка“). Посебно треба поменути гумени метак 23 mm „Поздрав“ („Привет“) и радиолокациону станицу „Оптимизам“ („Позитив“).

Остали „зоолошки врт“

Поменућемо још један извор надахнућа у одбрамбеној индустрији, а то је животињски свет. Овде смо у једном моменту поменули „тигрове“ и „гепарде“, али наши пројектанти су честити људи. Тигрови у Русији живе чак на њеном Далеком Истоку, али зато веверица има у изобиљу. Зато је данас „Веверица“ („_serbianBeginIgnore_Белка_serbianEndIgnore_“) назив за 140-милиметарски ракетни пројектил М-14С, ракету РМ-207А-У, као и војну радио станицу 4ТУД.

Осим тога, у нашој земљи се доста често може срести „Дивљи вепар“ („_serbianBeginIgnore_Кабан_serbianEndIgnore_“), што је назив за комплекс 96М6М, „Скакавац“ („_serbianBeginIgnore_Кузнечик_serbianEndIgnore_“) је роботско-технички комплекс МРК-2, „Муха“ је противотенковска граната 64 mm за бацач граната РПГ-18, „Ракун“ („_serbianBeginIgnore_Енот_serbianEndIgnore_“) је самонаводећи торпедо СЕТ-65, 533 mm, a „Канаринац“ је бешумни бацач граната (комплекс 6С1).

Радио-пријемник Р-880М назван је „Рачић“ („_serbianBeginIgnore_Креветка_serbianEndIgnore_“). Аутоматски бацач граната ТКБ-0134 је „Јаре“ („_serbianBeginIgnore_Козлик_serbianEndIgnore_“). А радиолокациони комплекс артиљеријског извиђања и управљања ватром 1Л219 се јасно и сажето зове „Зоолошки врт“.

Од животиња из далеких крајева узета су имена „Колибри“ за авиацијска противбродска торпеда 324 mm, и „Панда“ – радиолокациони нишански комплекс Н001ВП за модификације авиона Су-27.

И ево најзад полуфинала.

Музејски експонат борбеног железничког ракетног комплекса 15П961 „_serbianBeginIgnore_Молодец_serbianEndIgnore_“ са интерконтиненталном балистичком ракетом 15Ж61 (РТ-23 УТТХ). Фотографија: George Shuklin.

„Полуфинале“. „Дијагноза“ — „Бујност“

„Полуфинале“ је заправо — упаљач 9Э343 („_serbianBeginIgnore_Полуфинал_serbianEndIgnore_“). Како би наставили у истом стилу, инжењери су ручни бацач пламена РПО-2 назвали „Згодитак“ („_serbianBeginIgnore_Приз_serbianEndIgnore_“).

Војска је здравље као тему обрадила на свој начин. Руска армија има радио станицу Р-410М коју су назвали „Дијагноза“ и оклопни транспортер БТР-80А „Бујност“. Поред тога постоји и програмско-технички комплекс 65с941 „Тонус“ и медицинско возило БММ-1Д „Трауматизам“.

И један тужни назив гранате 40 mm за подцевни бацач граната ГП-25(30) – „Нахоче“ („_serbianBeginIgnore_Подкидыш_serbianEndIgnore_“ – подметнуто дете).

„Балерина“ није „Атлета“

Ни тема као што је професија није заобиђена. Стиче се утисак да је већина људи који смишљају називе и имена радила некад у новинарству. На то нас подсећају „Новинар-Е“ („_serbianBeginIgnore_Газетчик-Е_serbianEndIgnore_“), што је средство за заштиту радиолокационих станица. „Поднаслов“ је комплекс за обезбеђивање радиоелектронске компатибилности МКЗ-10, а „Пасус“ („_serbianBeginIgnore_Абзац_serbianEndIgnore_“) је 220-милиметарска пропагандна (агитациона) граната 9М27Д.

Међу професијама од поштовања код војске среће се „Курир“ — ракетни комплекс 15П159, па и „Стјуардеса“ —радиолокатор. Није заобиђена ни велика руска култура: „Балерина“ је 30-милиметарски авијацијски топ 9А-4071. Тему спорта заступа радио-станица Р-410 „Атлета“. 

Остале „Варијанте“

Повремено се чини да називи нашег оружја звуче веселије од поздрава „Добро дошли!“. Примера ради, борбени железнички ракетни комплекс „Делија“ („_serbianBeginIgnore_Молодец_serbianEndIgnore_“), 55-милиметарски бродски бацач граната са седам цеви „Пламичак“ („_serbianBeginIgnore_Огонек_serbianEndIgnore_“), тешки пламенобацачки систем „Припека“ („_serbianBeginIgnore_Солнцепек_serbianEndIgnore_“), чак и заштитни панцирни прслук „Посета“ („_serbianBeginIgnore_Визит_serbianEndIgnore_“). Када се дода још неколико елемената националног идентитета, као што је пламенобацачки систем 220 mm „Пинокио“ („_serbianBeginIgnore_Буратино_serbianEndIgnore_“) или заштитни панцирни прслук „Гжељ“ — добија се потпуно формирани руски народни имиџ.

И поред свега у називима за руско оружје упорно лебди романтично расположење. Рецимо, враголаста загонетност 40-милиметарског бацача граната-лопате „Варијанта“, кокетни назив за лопату „Хазард“ („_serbianBeginIgnore_Азарт_serbianEndIgnore_“). О затворским лисицама „Нежност“, аутомобилу „Враголан“ („_serbianBeginIgnore_Шалун_serbianEndIgnore_“) и светлосно-звучној гранати вишекратног дејства „Екстаза“ не треба ни говорити.

Истине ради, треба поменути да са друге стране наше оружје није баш само „Колибри“. У арсеналу руске армије постоји и чувени вишецевни бацач ракета „Град“ и његов рођак 300-милиметарски „Смерч“ (ураган, тајфун), као и систем ПВО С-300ВМ „Антеј-2500“ (Антеј – див, син бога Посејдона). Разних „урагана“ и „тајфуна“ у историји светског наоружања има тушта и тма. Али самоходни пламенобацач са 30 цеви ТОС-1 „Буратино“, који доводи до ужаса државе које нису нарочито пријатељски настројене — то је већ појава.

Руски текст на сајту РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“