Зумбул, скакавац и балерина на стражи Отаџбине

Традиција да се оружју даје назив према спољашњој сличности са неким предметом потиче из 16. века. Тада су се у наоружању француске армије први пут појавиле гранате. Војници нису дуго размишљали када су овом новом оружју наденули назив за воће (гранат = нар, прим. ред.), јер су слични по облику, а и када се граната распрсне на ситну парчад она подсећа на зрна нара.

Ипак, највећу популарност су добили називи који истичу претећи и смртоносни карактер различитог оружја. Ваља макар напоменути немачке тенкове „Тигар“ и „Леопард“, амерички противтенковски ракетни комплекс „Дракон“... Руски инжењери су кренули другачијим путем. Називи за наше оружје су оштроумни, необични, понекад чак и кокетни. На моменте се чини да су ти називи – чисто подругивање над замишљеним противником.

Набраћу цвеће и поклонићу „Букет“

Видео: Тестирање противтенковског ракетног система „Хризантема-С“

Цвеће је посебна тема у стваралаштву наших инжењера. У наоружању руске армије постоји читава „рундела“. Постоји „Зумбул“ („_serbianBeginIgnore_Гиацинт_serbianEndIgnore_“), то је 152-милиметарски самоходни топ (узгред, други неформални и не баш најкоректнији назив „Геноцид“ прецизније квалификује његове способности). Постоји и „Лала“, заправо самоходни минобацач „Тулипан“. Постоји и „Божур“ („_serbianBeginIgnore_Пион_serbianEndIgnore_“) — самоходно артиљеријско оруђе, као и самоходне хаубице 2С1 „Каранфил“ („_serbianBeginIgnore_Гвоздика_serbianEndIgnore_“), 2С3 „Акација“ и 82-милиметарски аутоматски минобацач 2Б9 „Различак“ („_serbianBeginIgnore_Василек_serbianEndIgnore_“). А то још није цео „букет“. Узгред, кад смо код „Букета“. Тако се називају затворске лисице у низу, за пет људи.

Уопште, судећи по многим називима, војним инжењерима није страна сентименталност. Притиска их досадно сивило војне свакодневисе, инжењери чезну за романтиком и трепетима душе. Вероватно се зато термобаричка глава гранате 9М216 зове „Узбуђење“ („Волнение“), радио пеленгатори „Осмех“ („Улыбка“), 122-милиметарски ракетни пројектил са касетном бојевом главом „Украс“ („Украшение“) и 240-милиметарски ракетни пројектил са хемијском бојевом главом „Нежност“ („Ласка“). Посебно треба поменути гумени метак 23 mm „Поздрав“ („Привет“) и радиолокациону станицу „Оптимизам“ („Позитив“).

Видео: Војници први пут употребили ракетни бацач „Пинокио“

Остали „зоолошки врт“

Поменућемо још један извор надахнућа у одбрамбеној индустрији, а то је животињски свет. Овде смо у једном моменту поменули „тигрове“ и „гепарде“, али наши пројектанти су честити људи. Тигрови у Русији живе чак на њеном Далеком Истоку, али зато веверица има у изобиљу. Зато је данас „Веверица“ („_serbianBeginIgnore_Белка_serbianEndIgnore_“) назив за 140-милиметарски ракетни пројектил М-14С, ракету РМ-207А-У, као и војну радио станицу 4ТУД.

Осим тога, у нашој земљи се доста често може срести „Дивљи вепар“ („_serbianBeginIgnore_Кабан_serbianEndIgnore_“), што је назив за комплекс 96М6М, „Скакавац“ („_serbianBeginIgnore_Кузнечик_serbianEndIgnore_“) је роботско-технички комплекс МРК-2, „Муха“ је противотенковска граната 64 mm за бацач граната РПГ-18, „Ракун“ („_serbianBeginIgnore_Енот_serbianEndIgnore_“) је самонаводећи торпедо СЕТ-65, 533 mm, a „Канаринац“ је бешумни бацач граната (комплекс 6С1).

Радио-пријемник Р-880М назван је „Рачић“ („_serbianBeginIgnore_Креветка_serbianEndIgnore_“). Аутоматски бацач граната ТКБ-0134 је „Јаре“ („_serbianBeginIgnore_Козлик_serbianEndIgnore_“). А радиолокациони комплекс артиљеријског извиђања и управљања ватром 1Л219 се јасно и сажето зове „Зоолошки врт“.

Од животиња из далеких крајева узета су имена „Колибри“ за авиацијска противбродска торпеда 324 mm, и „Панда“ – радиолокациони нишански комплекс Н001ВП за модификације авиона Су-27.

И ево најзад полуфинала.

„Полуфинале“. „Дијагноза“ — „Бујност“

„Полуфинале“ је заправо — упаљач 9Э343 („_serbianBeginIgnore_Полуфинал_serbianEndIgnore_“). Како би наставили у истом стилу, инжењери су ручни бацач пламена РПО-2 назвали „Згодитак“ („_serbianBeginIgnore_Приз_serbianEndIgnore_“).

Војска је здравље као тему обрадила на свој начин. Руска армија има радио станицу Р-410М коју су назвали „Дијагноза“ и оклопни транспортер БТР-80А „Бујност“. Поред тога постоји и програмско-технички комплекс 65с941 „Тонус“ и медицинско возило БММ-1Д „Трауматизам“.

И један тужни назив гранате 40 mm за подцевни бацач граната ГП-25(30) – „Нахоче“ („_serbianBeginIgnore_Подкидыш_serbianEndIgnore_“ – подметнуто дете).

„Балерина“ није „Атлета“

Графикон: „Смерч“, чукунунук легендарне „Каћуше“

Ни тема као што је професија није заобиђена. Стиче се утисак да је већина људи који смишљају називе и имена радила некад у новинарству. На то нас подсећају „Новинар-Е“ („_serbianBeginIgnore_Газетчик-Е_serbianEndIgnore_“), што је средство за заштиту радиолокационих станица. „Поднаслов“ је комплекс за обезбеђивање радиоелектронске компатибилности МКЗ-10, а „Пасус“ („_serbianBeginIgnore_Абзац_serbianEndIgnore_“) је 220-милиметарска пропагандна (агитациона) граната 9М27Д.

Међу професијама од поштовања код војске среће се „Курир“ — ракетни комплекс 15П159, па и „Стјуардеса“ —радиолокатор. Није заобиђена ни велика руска култура: „Балерина“ је 30-милиметарски авијацијски топ 9А-4071. Тему спорта заступа радио-станица Р-410 „Атлета“. 

Остале „Варијанте“

Повремено се чини да називи нашег оружја звуче веселије од поздрава „Добро дошли!“. Примера ради, борбени железнички ракетни комплекс „Делија“ („_serbianBeginIgnore_Молодец_serbianEndIgnore_“), 55-милиметарски бродски бацач граната са седам цеви „Пламичак“ („_serbianBeginIgnore_Огонек_serbianEndIgnore_“), тешки пламенобацачки систем „Припека“ („_serbianBeginIgnore_Солнцепек_serbianEndIgnore_“), чак и заштитни панцирни прслук „Посета“ („_serbianBeginIgnore_Визит_serbianEndIgnore_“). Када се дода још неколико елемената националног идентитета, као што је пламенобацачки систем 220 mm „Пинокио“ („_serbianBeginIgnore_Буратино_serbianEndIgnore_“) или заштитни панцирни прслук „Гжељ“ — добија се потпуно формирани руски народни имиџ.

И поред свега у називима за руско оружје упорно лебди романтично расположење. Рецимо, враголаста загонетност 40-милиметарског бацача граната-лопате „Варијанта“, кокетни назив за лопату „Хазард“ („_serbianBeginIgnore_Азарт_serbianEndIgnore_“). О затворским лисицама „Нежност“, аутомобилу „Враголан“ („_serbianBeginIgnore_Шалун_serbianEndIgnore_“) и светлосно-звучној гранати вишекратног дејства „Екстаза“ не треба ни говорити.

Више о руској војсци

Истине ради, треба поменути да са друге стране наше оружје није баш само „Колибри“. У арсеналу руске армије постоји и чувени вишецевни бацач ракета „Град“ и његов рођак 300-милиметарски „Смерч“ (ураган, тајфун), као и систем ПВО С-300ВМ „Антеј-2500“ (Антеј – див, син бога Посејдона). Разних „урагана“ и „тајфуна“ у историји светског наоружања има тушта и тма. Али самоходни пламенобацач са 30 цеви ТОС-1 „Буратино“, који доводи до ужаса државе које нису нарочито пријатељски настројене — то је већ појава.

Руски текст на сајту РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.