Од Шнобела до Нобела

Андреј Гејм је први и за сада једини добитник праве Нобелове награде, али и пародије на њу. Извор: AP.

Андреј Гејм је први и за сада једини добитник праве Нобелове награде, али и пародије на њу. Извор: AP.

Испоставило се да поједини руски стручњаци знају тајну ходања по води, затим како да динамит претворе у дијаманте, да науче жабу да лебди, а било је и оних чију су плодну каријеру обележиле хиљаде научних радова – за сва поменута научна „достигнућа“ током година им је додељивано посебно признање – својеврсна пародија на чувену Нобелову награду (Ig Nobel Prize, или, како кажу Руси, „Шнобелова награда“).

Ове године је поново на рад једног руског научника скренула светску пажњу пародија на Нобелову награду, и то је шести случај за 22 године колико постоји. Јуриј Ивањенко је добио најниже светско научно признање „Ig Nobel Prize“ заједно са групом научника за рад из области физике објављен у научном часопису „PLOS ONE“. Научници у том раду доказују да би неки људи чак могли да трче по површини воде, одржавајући се самостално на њој, уколико би само покушали тако нешто… али на Месецу.

У претходном периоду је руским стручњацима укупно пет пута додељена америчка пародија на Нобелову награду – „Ig Nobel Prize“.

Шнобел

Посебно признање за научна достигнућа најнижег реда тзв. „Ig Nobel Prize“ (од енг. ignoble – нимало узвишен, припрост, рус. „_serbianBeginIgnore_Шнобелевская премия_serbianEndIgnore_“) установио је у 1991. амерички часопис „Анали невероватних истраживања“ („Annals of Improbable Research“), односно његов саоснивач и уредник Марк Абрахамс. Од 1999. сваке године се додељује десет таквих признања за различите категорије, од класичних нобеловских, као што су физика и хемија, па до орнитологије и астрофизике.

1. Један чланак на четири дана

Дописни члан Руске академије наука Јуриј Стручков добио је поменуто признање у 1992. за необично велики број објављених научних радова. У периоду од 1981. до 1991. он је био коаутор у чак 948 научних радова, што значи да је у просеку на свака 4 дана успео да објави по један нови чланак.

Тај необичан податак је у институтској бази пронашао Дејвид Пендлбери са америчког Института за научне информације (ISI) из Филаделфије. Јуриј Стручков је у тој бази података наведен као најплоднији писац научних радова. Скоро сви његови радови су из области кристалографије, науке о кристалима и њиховим структурама.

Стручков је радове вредно објављивао све до своје смрти 1995, али је чак и у 1999. у часопису „Органометаллика“ изашао један нови рад из кристалографије у којем је као један од коаутора наведен Јуриј Стручков. Свеукупно, његово име стоји у заглављу преко 2.000 научних чланака. У читуљи објављеној у листу „_serbianBeginIgnore_Акт кристаллографика_serbianEndIgnore_“ („Акт кристалографичара“) невероватно плодотворан рад овог човека објашњен је његовом изузетном посвећеношћу због које чак није имао времена ни да се учлани у Комунистичку партију Совјетског Савеза. Међутим, зли језици тврде да у Совјетском Савезу није било довољно опреме за истраживање у области кристалографије па су научници користили опрему Института за органска једињења Руске академије наука, а онда су из захвалности додавали име директора тог института у својству коаутора.

2. Жаба која лебди

У 2000. је амерички „Нобел“ за физику додељен научнику Андреју Гејму, емигранту из Совјетског Савеза, и његовом енглеском колеги Мајклу Берију са Универзитета у Бристолу. Њих двојица су успели да подигну жабу да лебди у ваздуху помоћу снажног електромагнета.

Према речима Мајкла Берија, магнет потискује жабу у ваздух због разлике у магнетним пољима. Притом, наравно, жаба сама по себи не представља магнет, већ је намагнетише електромагнетно поље. Та појава се назива дијамагнетна левитација. Слична својства имају многе супстанце од којих научници наводе и успешне експерименте са капљицом воде и лешником. За сада једино нису постигли то да човек лебди у ваздуху јер нису успели да створе довољно велико магнетно поље како би се он у њега сместио. Међутим, сер Мајкл Бери истиче да би се врло радо винуо у ваздух.

Посебно је занимљиво то да је Андреј Гејм у 2010, који се до тада већ одрекао руског држављанства, заједно са својим сарадником Константином Новоселовом добио и престижну Нобелову награду за физику пошто је из графита издвојио графен, који многи сматрају материјалом будућности. Он је на тај начин постао први и за сада једини добитник праве Нобелове награде, али и пародије на њу.

3. Имагинарна економија

Читаву 2002. годину обележили су скандали везани за преваре са финансијским извештајима великих светских корпорација. Организатори и одбор за доделу награда „Ig Nobel Prize“ нису могли а да не уруче заједничко признање за економију службеницима, директорима и ревизорима из око 30 компанија. Текст образложења је гласио: „за примену математичког концепта ‘имагинарних бројева’ у пословању“. Један од награђених био је и руски гасни гигант „Гаспром“, а поред њега су се на истом списку нашле још 23 америчке компаније, као и пар њих из Белгије, Пакистана, Аустралије и Велике Британије.

4. Дијаманти из динамита

У 2012. је у име групе руских инжењера из компаније СКН награду за мир примио Игор Петров за развој новог метода добијања нанодијаманата прерадом разних врста војног експлозива, на чему његов тим ради у руском граду Сњежинску у Чељабинској области.

„Даме, уколико желите дијаманте, дођите до мене после церемоније – предност имају бомбе а затим и све што је експлозивно“, обратио се присутним дамама Петров приликом преузимања награде.

5. Научна страна просипања кафе

„Ig Nobel Prize“ у области хидродинамике у 2012. добио је још један научник пореклом из Русије – Руслан Кречетников, професор на Калифорнијском универзитету „Санта Барбара“ (UCSB). Заједно са својим постдипломцем Хансом Мајером Кречетников је научним путем објаснио узрок просипања кафе приликом ходања. Можда ће се неки изненадити – али за све је крив недовољно складан ход онога ко носи шољу са кафом, показују резултати истраживања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.