Војници са реповима и перајима у служби Отаџбине

Министарство одбране Русије донело је одлуку да прошири праксу коришћења животиња за извршавање борбених задатака. По наређењу министра одбране Сергеја Шојгуа само ове године је преко 400 регрута упућено на обуку за једну од најређих специјалности у Оружаним снагама Русије – за водиче паса-чувара и паса-проналазача мина. Уз то, на чувању војних објеката и на пословима који су везани за проналажење експлозивних направа сада укупно ради око 300 „четвороножних војника“.

У Николо-Урјупину, недалеко од Московског кружног аутопута (МКАД) налази се затворени интервидовски школско-методички центар за обуку, који припрема јединствене псе-минере. Током процеса дресуре овде се примењују оригиналне технологије које омогућују да се животињама управља на даљину: на пса се причвршћују видеокамера и средства везе, тако да војно лице–оператер комуницира с животињом преко радио-везе. Док обичан пас мора и да види свога газду, јер није довољно само да га чује да би га разумео.

Осим овог ноу-хау, у Николо-Урјупину су направили и специјални панцирни заштитни прслук за службене псе. Ако се исправно све „наштелује“, како кажу специјалисти, он апсолутно не спутава кретање четвороножног војника и не смета животињи да извршава било коју радњу. Претпоставља се да ће се такви панцирни прслуци користити у антитерористичким и другим специјалним операцијама.

Али пси нису једине животиње које служе у руској армији. Такође обиман рад у тој сфери обавља и Мурмански поморски биолошки институт: на његовој бази створен је школски центар за дресуру моркских животиња.

Данас у састав туљанске јединице специјалне намене, који се налази под командом Северне флоте, улази 15 „бораца“ фока. То није много, али је сасвим довољно да би се у перспективи, например, поуздано могле одбранити стратешке нуклеарне подморнице.

Академик Руске академије наука Генадиј Матишов каже да су могућности фока корисне за извршавање различитих задатака како на земљи, тако и под водом. Али то је нарочито важно у подводној средини, где су човекове могућности ограничене. Например, за фоку је сасвим обична ствар да зарони на дубину од 100 метара, док је за човека то озбиљно искушење које је ризично по живот. Осим тога, фока уме да распознаје предмете и може да их подиже са дна, да човеку доноси инструменте на већу дубину, а уколико је то потребно, може и да убије противника.

Као и класични војници, фоке у флоти носе сезонско борбено дежурство у близини бродова. Једино што су фоке, за разлику од људи, апсолутно отпорне на ћуди северних временских прилика: хладноћа, снег и лед никако се не одражавају на квалитет извршених задатака.

Више о руској војсци

Бивши командант Северне флоте Вјачеслав Попов говори нам о томе да су се под његовим руководством спроводиле вежбе у којима је поморским диверзантима био постављен задатак да неприметно продру у базу нуклеарних подморница и да поставе мине на бродове. Али поморци нису били упозорени на то ко ће дејствовати против њих. Буквално неколико минута пошто су биле откривене волијере са фокама и кад су се оне устремиле у залив, сви диверзанти су испливали на површину и похитали ка обали. За супротстављање морским животињама у њиховој природној средини нису имали храбрости чак ни изванредно обучени припадници елитне специјалне јединице Ратне морнарице Русије. Уосталом, у Министарству одбране не воле много да коментаришу програме који имају везе са обуком животиња за извршавање војних задатака. Расходи који иду на те циљеве држе се у строгој тајности, а практично је немогуће да се уђе у Николо-Урјупино или на базу фока Северне флоте.

Росијскаја газета. Сва права задржана.