Руска космичка индустрија покушава да изађе из кризе

Руски научници испитују узроке квара летелице „Фобос-грунт“, срца неуспелог амбициозног пројекта истраживања Марсовог сателита Фобоса. Извор: ИТАР-ТАСС.

Руски научници испитују узроке квара летелице „Фобос-грунт“, срца неуспелог амбициозног пројекта истраживања Марсовог сателита Фобоса. Извор: ИТАР-ТАСС.

Руска космонаутика добија још једну прилику да изађе из врло тешке ситуације после низа неуспеха. Изгледа да се свеобухватна реформа руске космичке индустрије овај пут не зауставља само на нивоу „пакета докумената“ представљеног Влади почетком септембра. „Руска реч“ представља планове за реформу и мишљења стручњака о њима.

Модификована ракета-носач „Рокот“ (некадашња интерконтинентална балистичка ракета SS-19) 12. септембра је успешно изнела у космос три сателита за везе система „Гонец“, захваљујући којима ће се, према тврдњама председника компаније Сателитски систем „Гонец“ Дмитрија Баканова, „значајно смањити прекиди у везама у читавој Русији“. Нешто раније је носач „Зенит“ изнео у космос израелски комуникациони сателит „Амос 4“.

Не треба по хиљадити пут усавршавати ‘Протон’ или ‘Сојуз’, него треба створити нешто ново. Сигуран сам да у Русији још увек имамо умове који су способни да то и учине.

Јуриј Караш, Руска академија космонаутике „К. Е. Циолковски“

Крајем септембра поново треба да се крене са лансирањима тешке ракете-носача „Протон“ која су обустављена након несрећног случаја почетком лета када су се истовремено срушила три сателита из амбициозног навигационог програма ГЛОНАСС. То је најавио руководилац Федералне космичке агенције РФ („Роскосмос“) Владимир Поповкин током дуже конференције за новинаре у Центру за контролу летова у Подмосковљу.

Ипак, главни закључак је да се свеобухватна реформа тог сектора наставља. Донедавно, рецимо, предузећа из војног космичког сектора према ставу вицепремијера Дмитрија Рогозина, надлежног за војну индустрију и космички програм у целини, није требало да уђу у Обједињену ракетно-космичку корпорацију (ОРКК). Сада, међутим, сва предузећа ракетно-космичке индустрије, укључујући и војна, треба да постану део нове корпорације. Према плановима „Роскосмоса“, процес реструктурирања те индустрије треба да буде завршен у току године.

Како је саопштено, будућа Обједињена ракетно-космичка корпорација треба да се састоји од осам интегрисаних структура у које ће ући 33 организације, од чега 16 предузећа: 7 федералних државних унитарних предузећа и 9 акционарских друштава.

У Русији постоји нешто више од 100 предузећа непосредно везаних за свемирску индустрију. Према званичној класификацији „Роскосмоса“, она су груписана у две бројно једнаке категорије: она којима управља „Роскосмос“ и акционарска друштва. Из тога произилази да ионако неће све организације постати део будуће корпорације, а уколико би се још издвојио и војни сегмент, односно када би се јединствена предузећа укључена у војне програме још и распарчала, у том случају би настала права збрка.

Постоји сувише велики број компанија у руској свемирској индустрији. На пример, АД „Главкосмос“ је „предузеће под управом ‘Роскосмоса’ задужено за низ помоћних активности у координацији спољноекономских послова Федералне космичке агенције РФ приликом реализације међународних уговора који подразумевају припремни и помоћни рад на терену“, наводи се на званичном сајту „Роскосмоса“.

Међутим, практичним спољноекономским активностима у космичкој индустрији, односно обезбеђивањем опреме и организацијом лансирања баве се и многе друге организације поред администрације „Роскосмоса“. На пример, ексклузивним правима на маркетинг и комерцијалну експлоатацију чувеног руског носача „Протон“ располаже руско-америчка компанија „International Launch Services Inc.“ [чији је већински власник космички центар „М. В. Хруничев“], основана је 1993, а садашњи назив носи од 1995.

Експлоатацијом модификоване ракете „Рокот“ руководи руско-европска компанија „Eurockot Launch Services“ којом управљају руски космички центар „М. В. Хруничев“ и европски ваздухопловни и космички концерн (EADS) „Astrium“.

Највећи центар у Русији за развој и производњу комуникационих сателита Информациони сателитски системи „Академик М. Ф. Решетњов“ и европски концерн „Thales Alenia Space“ средином септембра су најавили оснивање заједничке компаније чија ће главна делатност бити развој и производња компоненти корисног терета за космичке летелице.

„По мом мишљењу, извор свих проблема је у томе што наша космичка индустрија не развија ништа ново“, жали се дописни члан Руске академије космонаутике „К. Е. Циолковски“ Јуриј Караш и наставља: „Неки кажу, морамо да изградимо нови космодром (пројекат далекоисточног космодрома ‘Восточни’) и да комерцијализујемо индустрију. Ја питам, а шта планирате да комерцијализујете – технологије које су развијене још у време Сергеја Корољова [1906–1966]? Док нам ривали практично дишу за врат. Већ увелико лете кинеске ракете-носачи из серије ‘Дуги марш’, јапанске H-2 и индијске GSLV, а да не помињемо америчке ‘Falcon’, ‘Antares’ и ‘Ariane’. Свет је препун нових ‘космичких транспортера’. Не треба по хиљадити пут усавршавати ‘Протон’ или ‘Сојуз’, него треба створити нешто ново. Сигуран сам да у Русији још увек имамо умове који су способни да то и учине.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.