Безопасни аспирин из Сибира

Истраживачи су уверени да ће механохемијски метод стварања комплексних молекула лекова заједно са њиховим носиоцима (биљним полисахаридима) допринети развоју великог броја јефтиних лекова руске производње. Фотографија: John Lodder.

Истраживачи су уверени да ће механохемијски метод стварања комплексних молекула лекова заједно са њиховим носиоцима (биљним полисахаридима) допринети развоју великог броја јефтиних лекова руске производње. Фотографија: John Lodder.

Људи са обољењима срца и крвних судова приморани су да током целог свог живота узимају антитромботичка средства као што је ацетилсалицилна киселина - аспирин. Он спречава слепљивање црвених крвних зрнаца, али изузетно оштећује слузокожу желудачно-цревног тракта. Сибирски научници су нашли начин да реше овај проблем: механохемијски метод стварања комплексних молекула лекова.

Пацијенти са обољењима срца и крвних судова приморани су да током целог свог живота узимају антитромботичка средства као што је ацетилсалицилна киселина (АСК). Тај препарат, свима познат као аспирин, спречава слепљивање црвених крвних зрнаца и побољшава крвоток. Нажалост, дуготрајна употреба аспирина иритира слузокожу желудачно-цревног тракта до те мере да изазива њену ерозију па чак и чиреве, другим речима има улцерогени ефекат. Сам ефекат пре свега зависи од дозе аспирина па се зато кардиолози труде да прописују лекове у релативно малим дозама: 75–100 mg дневно, међутим опасност од појаве чирева и даље постоји. Зато је потребно пронаћи други начин да се реши тај проблем, да се на пример развије ново ефикасно антитромботичко средство са минималним нежељеним ефектима. Стручњаци са Института за хемију чврстог стања и механохемију Сибирског огранка Руске академије наука и Новосибирског института за органску хемију (НИОХ) „Н. Н. Ворожцов“ СО РАН створили су механокомплекс ацетилсалицилне киселине са полисахаридом арабиногалактаном. Тај комплекс је два пута ефикаснији од чисте АСК и притом не иритира слузокожу.

Руководилац одсека за механохемију органских једињења Института за хемију чврстог стања и механохемију СО РАН Александар Душкин појаснио је суштину савременог приступа: „Данас се приликом развоја нових лекова уместо трагања за новим активним супстанцама чешће иде на то да се побољшају фармаколошка својства оних које се већ користе. То се постиже изналажењем начина за циљану доставу лека у жељену област у организму, и усклађивањем брзине и времена деловања тог лека. С обзиром на то да није потребно трагати за новом активном супстанцом, истраживања одузимају далеко мање времена и знатно су јефтинија.“

Ацетилсалицилнa киселинa под електронским микроскопом: кристалнe честице у облику квадра величине око 1 mm.

Један од начина модификације лекова је механохемија. Њена суштина је у томе да се појачаним механичким деловањем код супстанци у чврстом стању могу изазвати не само физичке већ и хемијске промене, као што је увећање њихове растворљивости. Тако се на пример мешањем нерастворљиве ацетилсалицилне киселине са карбонатима натријума, магнезијума и калцијума у механохемијском активатору (кугличном млину) добија ултрадисперзна мешавина која се добро раствара у води. Истраживачи су у Русији регистровали и покренули пробну производњу брзо растворљивог аспирина који је ефикаснији и јефтинији од познатих таблета компаније „Бајер“.

Један од најефикаснијих носилаца молекула лека је полисахарид арабиногалактан – састојак дрвета сибирског ариша (Larix sibirica) и дауријског ариша (Larix gmelinii) који су у Русији врло распрострањени. Истраживачи су уверени да ће механохемијски метод стварања комплексних молекула лекова заједно са њиховим носиоцима (биљним полисахаридима) допринети развоју великог броја јефтиних лекова руске производње.

Међутим да се вратимо улцерогеним ефектима аспирина, односно борби против њих. Сарадници НИОХ „Н. Н. Ворожцов“ СО РАН под руководством академика Г. А. Толстикова установили су да молекули лека показују много већу фармаколошку активност уколико су везани за водорастворљиве биљне угљене хидрате: гликозиде и полисахариде. Такво везивање омогућава да се терапијски активна доза лека смањи за 10–150 пута и да се значајно умање, а у одређеним случајевима и да се потпуно избегну нежељена дејства препарата. Један од најефикаснијих носилаца молекула лека је полисахарид арабиногалактан – састојак дрвета сибирског ариша (Larix sibirica) и дауријског ариша (Larix gmelinii) који су у Русији врло распрострањени. За производњу арабиногалактана може да се користи пиљевина и отпад индустрије целулозе и папира. Према тврдњама истраживача, арабиногалактан је по својој доступности без премца међу природним и биосинтетичким полисахаридима.

Хемичари су у кугличном млину извршили механохемијску обраду мешавине АСК и арабиногалактана у односу 1:10 и 1:20 у трајању 2–24 часа. Арабиногалактан се састоји од сферних честица величине 2–20 микрометара, а АСК од кристалних честица у облику квадра величине око 1 милиметра. Као производ заједничког „млевења“ добијени су супрамолекуларни комплекси – аморфни агрегати честица величине 5–20 микрометара. 

Фармаколози су те комплексе унели у желудац пацова. А као контролна група послужиле су животиње које су добиле чисту ацетилсалицилну киселину. Садржај АСК у датим комплексима био је једнак половини једне дозе која се обично даје човеку. Три сата након уношења препарата проверена је брзина агрегације тромбоцита у крви пацова, и она се значајно смањила, с тим што је АСК у комплексима деловала на степен и брзину агрегације око два пута ефикасније од чисте ацетилсалицилне киселине. Механохемијски комплекси са арабиногалактаном омогућавају да се доза АСК смањи два пута.

Ради провере да ли и комплекси узрокују чиреве специфичне за АСК, једна доза АСК увећана је 12 пута, али није пронађена ниједна раница. Научници су након тога проверили ефекат дуготрајне примене лека на желудачно-цревни тракт.

„Давали смо пацовима препарате у ефикасним дозама током 30 дана и утврдили смо да АСК у својој уобичајеној дози од 50 mg/kg има улцерогени ефекат, тј. изазива ерозију и упалу слузнице желуца. Међутим, припремљени комплекс није изазвао тако изражене промене“, истакла је професорка Татјана Толстикова, доктор биолошких наука и руководилац лабораторије за фармаколошка истраживања НИОХ „Н. Н. Ворожцов“ СО РАН.

Истраживачи су уверени да ће механохемијски метод стварања комплексних молекула лекова заједно са њиховим носиоцима (биљним полисахаридима) допринети развоју великог броја јефтиних лекова руске производње, између осталог и безопасних антитромботичких препарата на бази ацетилсалицилне киселине.

Росијскаја газета. Сва права задржана.