Поуздани „Панцир“ за копно и море

Када је експертска комисија команде ПВО СССР-а током 1980-их спровела анализу могућности авијације Ратног ваздухопловства земаља НАТО-а и њихових авијацијских средстава за уништење, испоставило се да се најновији комплекси „триста“ могу неутралисати крстарећим ракетама и ударним авионима са малих висина. Због тога је С-300 требало покрити ПВО комплексима који погађају циљеве на малим висинама.

Графикон: Про­тив­а­ви­он­ски ра­кет­но­то­пов­ски систем „Панцир-С“

Стварању таквих комплекса приступило се 1990, али је распад СССР-а омео завршетак започетог посла. Због тога се први ПВО ракетно-топовски комплекс (ЗРПК), под називом „Панцир-С“ појавио тек 1994. Почев од 2000. делимично финансирање пројекта остваривали су Уједињени Арапски Емирати, који су после обављених тестирања током 2009-2010. купили око 50 комплекса. У наоружање Ратног ваздухопловства Русије комплекс је био званично уведен тек 2012.

Данас „Панцир-С“ представља покретни објекат од 30 тона на шасији КамАЗ-а 6560 (8х8) са посадом од четири члана. Спрегнути 30-милиметарски противавионски аутомат 2АЗ8М уништава ваздушне циљеве на ефикасном домету од четири километра, а надзвучне ракете 57Е6 са два степена које уништавају циљеве на висини од 15 метара до 15 километара ефикасно раде у домету до 20 километара. Сада овај ПВО ракетно-топовски комплекс представља главни штит далекометних С-400 и перспективних С-500 од суперпрецизног оружја и крстарећих ракета, као и од беспилотних летелица.

„У поређењу са 1980-им, когда је команда ПВО СССР наручила ‘Панцир-С’, концепција примене авијације и авијацијских средстава за уништење се доста променила. Као што показује искуство из Југославије, Ирака, Либије, ударни авиони сада не лете на малим висинама, већ се пењу изнад пет хиљада метара и без улажења у зону уништавања ПВО циљеве уништавају навођеним бомбама и ракетама, док се стационарни објекти уништавају крстарећим ракетама. Ето у тим условима ће ‘Панцири’ добро доћи бригадама Ваздушно-космичке одбране (ВКО)“, рекао је војни експерт Антон Лавров, аутор књига о савременом Ратном ваздухопловству Русије.

Копнена и десантна варијанта

За комплекс није заинтересовано само Ратно ваздухопловство: сада се ради на адаптирању комплекса „Панцир-С“ за ПВО Копнене војске. Међутим, првобитни „Панцир“ на шасији сa точковима за сада не задовољава КоВ: они не поричу ефикасност комплекса, али припадници Копнене војске инсистирају на гусеницама. За разлику од бригада ваздушно-космичке одбране РВ Русије које бране стационарне објекте, мотострељачке и тенковске бригаде КоВ-а морају стално да се премештају и такви комплекси захтевају високу проходност која се, по мишљењу команде противваздушне одбране КоВ, постиже само возилима-гусеничарима.

Видео: Дивизион ракетно-топовских система „Панцир-С“ одбио ноћни „ваздушни напад“

И Ваздушно-десантне јединице су заинтересоване за „Панцир“. Али, као и њихове копнене колеге, десантне јединице инсистирају на шасији са гусеницама. Главни њихов захтев је да „Панцир“ може да се десантује, али на шасији с точковима и специјалној платформи ПВО комплекс по својим димензијама не улази у труп војно-транспортног авиона Ил-76 и перспективног Ил-476.

Планирано је да Конструкторски биро за уређаје и апарате (КБП) из Туле за две до три године презентује копнени и десантни „Панцир“.

Морнарички штит

Разговори о поморској варијанти „Панцира“ воде се још од 2010. Ратна морнарица је још крајем 1970-их дошла до закључка да за блиску ПВО бродова највише одговарају протиавионски ракетно-топовски комплекси. Данас на руским бојним бродовима стоје ПВО ракетно-артиљеријски комплекси „Кортик“, израђени у тулском КБП, а који по плану треба да буду замењени новим комплексом „Кортик-М“. Али због проблема са финансирањем, само један брод је добио „Кортик-М“ - главна корвета из пројекта 20380 „Стерегушчи“ („Заштитни“). Сем „Кортика“ данас се на бродовима РМ Русије користи протиавионски ракетни комплекс „Оса-М“ и артиљерисјки АК-630, али су они већ добрано застарели.

Према изјави директора ОАО „КБП“ Дмитрија Конопљова, већ су почели радови на поморској варијанти ПВО ракетно-топовског комплекса названог „Панцир-М“. Новим комплексима биће наоружани модернизировани разарачи и противподморничке крстарице РМ Русије.

Успех у иностранству

„Панцир“ је још као експеримантално возило изазвао појачано интересовање код страних купаца. Сем код УАЕ, „Панцири“ постоје у наоружању Алжира и Сирије.

„Сада је још неколико земаља послало захтевe за протиавионски ракетни комплекс ‘Панцир’ и воде се преговори о куповини. То су озбиљне понуде“, рекао је Александар Денисов, генерални директор ОАО „НПО Високопрецизни комплекси“, у чији састав улази КБП.

Вјачеслав Целујко је као експерт за локалне конфликте објаснио да је извозни успех „Панцира“ резултат јединствене комбинације цене и квалитета протиавионског ракетно-топовског комплекса.

„У овој ценовној категорији његов најближи конкурент је француски ‘Кротал-НГ’ (Crotal-NG-next generation), али ‘Панцир’ надмашује ‘Француза’ по свим карактеристикама, укључујући и цену“, изјавио је Целујко.

Више о руској војсци

Али без обзира на успех „Панцира“, тулски КБП не мирује. На Московском авио-космичко салону (МАКС) ове године представљена су нова командна возила и мобилни радари за противавионске батерије „Панцира“ које се већ испоручују за Ратно ваздухопловство Русије. Штавише, ЗРПК протиавионски ракетни комплекс је већ стекао помоћника у виду мултифункционалних мобилних ракетних комплекса „Корнет-ЕМ“. Пошто добије навођење циљева од „Панцира“, „Корнет“ может да гађа беспилотне летелице и противничке хеликоптере у непосредној близини.

Кажу да ће за 3–3,5 године бити готов потпуно нови „Панцир“, бољи од садашњег по свим карактеристикама.

Руски текст на сајту ВПК.

Росијскаја газета. Сва права задржана.