Поуздани „Панцир“ за копно и море

Данас „Панцир-С“ представља покретни објекат од 30 тона на шасији КамАЗ-а 6560 (8х8) са посадом од четири члана. Извор: mil.ru.

Данас „Панцир-С“ представља покретни објекат од 30 тона на шасији КамАЗ-а 6560 (8х8) са посадом од четири члана. Извор: mil.ru.

Током 1980-их година у ПВО СССР-а догодио се квалитативни скок у наоружању: најновији комплекси С-300, који су заменили С-75 и С-200, почели су да ступају на бојево дежурство. Међутим, експертска комисија команде ПВО спровела је анализу могућности авијације Ратног ваздухопловства земаља НАТО-а, која је показала да се најновији комплекси „триста“ могу неутралисати крстарећим ракетама и ударним авионима са малих висина. Тако је настао „Панцир“.

Када је експертска комисија команде ПВО СССР-а током 1980-их спровела анализу могућности авијације Ратног ваздухопловства земаља НАТО-а и њихових авијацијских средстава за уништење, испоставило се да се најновији комплекси „триста“ могу неутралисати крстарећим ракетама и ударним авионима са малих висина. Због тога је С-300 требало покрити ПВО комплексима који погађају циљеве на малим висинама.

Стварању таквих комплекса приступило се 1990, али је распад СССР-а омео завршетак започетог посла. Због тога се први ПВО ракетно-топовски комплекс (ЗРПК), под називом „Панцир-С“ појавио тек 1994. Почев од 2000. делимично финансирање пројекта остваривали су Уједињени Арапски Емирати, који су после обављених тестирања током 2009-2010. купили око 50 комплекса. У наоружање Ратног ваздухопловства Русије комплекс је био званично уведен тек 2012.

Данас „Панцир-С“ представља покретни објекат од 30 тона на шасији КамАЗ-а 6560 (8х8) са посадом од четири члана. Спрегнути 30-милиметарски противавионски аутомат 2АЗ8М уништава ваздушне циљеве на ефикасном домету од четири километра, а надзвучне ракете 57Е6 са два степена које уништавају циљеве на висини од 15 метара до 15 километара ефикасно раде у домету до 20 километара. Сада овај ПВО ракетно-топовски комплекс представља главни штит далекометних С-400 и перспективних С-500 од суперпрецизног оружја и крстарећих ракета, као и од беспилотних летелица.

„У поређењу са 1980-им, когда је команда ПВО СССР наручила ‘Панцир-С’, концепција примене авијације и авијацијских средстава за уништење се доста променила. Као што показује искуство из Југославије, Ирака, Либије, ударни авиони сада не лете на малим висинама, већ се пењу изнад пет хиљада метара и без улажења у зону уништавања ПВО циљеве уништавају навођеним бомбама и ракетама, док се стационарни објекти уништавају крстарећим ракетама. Ето у тим условима ће ‘Панцири’ добро доћи бригадама Ваздушно-космичке одбране (ВКО)“, рекао је војни експерт Антон Лавров, аутор књига о савременом Ратном ваздухопловству Русије.

Копнена и десантна варијанта

За комплекс није заинтересовано само Ратно ваздухопловство: сада се ради на адаптирању комплекса „Панцир-С“ за ПВО Копнене војске. Међутим, првобитни „Панцир“ на шасији сa точковима за сада не задовољава КоВ: они не поричу ефикасност комплекса, али припадници Копнене војске инсистирају на гусеницама. За разлику од бригада ваздушно-космичке одбране РВ Русије које бране стационарне објекте, мотострељачке и тенковске бригаде КоВ-а морају стално да се премештају и такви комплекси захтевају високу проходност која се, по мишљењу команде противваздушне одбране КоВ, постиже само возилима-гусеничарима.

И Ваздушно-десантне јединице су заинтересоване за „Панцир“. Али, као и њихове копнене колеге, десантне јединице инсистирају на шасији са гусеницама. Главни њихов захтев је да „Панцир“ може да се десантује, али на шасији с точковима и специјалној платформи ПВО комплекс по својим димензијама не улази у труп војно-транспортног авиона Ил-76 и перспективног Ил-476.

Планирано је да Конструкторски биро за уређаје и апарате (КБП) из Туле за две до три године презентује копнени и десантни „Панцир“.

Морнарички штит

Разговори о поморској варијанти „Панцира“ воде се још од 2010. Ратна морнарица је још крајем 1970-их дошла до закључка да за блиску ПВО бродова највише одговарају протиавионски ракетно-топовски комплекси. Данас на руским бојним бродовима стоје ПВО ракетно-артиљеријски комплекси „Кортик“, израђени у тулском КБП, а који по плану треба да буду замењени новим комплексом „Кортик-М“. Али због проблема са финансирањем, само један брод је добио „Кортик-М“ - главна корвета из пројекта 20380 „Стерегушчи“ („Заштитни“). Сем „Кортика“ данас се на бродовима РМ Русије користи протиавионски ракетни комплекс „Оса-М“ и артиљерисјки АК-630, али су они већ добрано застарели.

Према изјави директора ОАО „КБП“ Дмитрија Конопљова, већ су почели радови на поморској варијанти ПВО ракетно-топовског комплекса названог „Панцир-М“. Новим комплексима биће наоружани модернизировани разарачи и противподморничке крстарице РМ Русије.

Успех у иностранству

Извозни успех „Панцира“ је резултат јединствене комбинације цене и квалитета протиавионског ракетно-топовског комплекса. Извор: mil.ru.

„Панцир“ је још као експеримантално возило изазвао појачано интересовање код страних купаца. Сем код УАЕ, „Панцири“ постоје у наоружању Алжира и Сирије.

„Сада је још неколико земаља послало захтевe за протиавионски ракетни комплекс ‘Панцир’ и воде се преговори о куповини. То су озбиљне понуде“, рекао је Александар Денисов, генерални директор ОАО „НПО Високопрецизни комплекси“, у чији састав улази КБП.

Вјачеслав Целујко је као експерт за локалне конфликте објаснио да је извозни успех „Панцира“ резултат јединствене комбинације цене и квалитета протиавионског ракетно-топовског комплекса.

„У овој ценовној категорији његов најближи конкурент је француски ‘Кротал-НГ’ (Crotal-NG-next generation), али ‘Панцир’ надмашује ‘Француза’ по свим карактеристикама, укључујући и цену“, изјавио је Целујко.

Али без обзира на успех „Панцира“, тулски КБП не мирује. На Московском авио-космичко салону (МАКС) ове године представљена су нова командна возила и мобилни радари за противавионске батерије „Панцира“ које се већ испоручују за Ратно ваздухопловство Русије. Штавише, ЗРПК протиавионски ракетни комплекс је већ стекао помоћника у виду мултифункционалних мобилних ракетних комплекса „Корнет-ЕМ“. Пошто добије навођење циљева од „Панцира“, „Корнет“ может да гађа беспилотне летелице и противничке хеликоптере у непосредној близини.

Кажу да ће за 3–3,5 године бити готов потпуно нови „Панцир“, бољи од садашњег по свим карактеристикама.

Руски текст на сајту ВПК.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“