Пет визија Циолковског

Представљамо пет идеја Константина Циолковског које су биле далеко испред свог времена. Неке визије овог оснивача научне астронаутике и филозофа који је веровао у свемирску и „енергетску“ будућност човечанства већ су постале реалност, док друге још увек чекају свој тренутак.
Цртеж првог космичког брода Константина Циолковског. Из рукописа „Слободан простор“ („_serbianBeginIgnore_Свободное пространство_serbianEndIgnore_“, 1883). У овом тексту се први пут изводи закључак да је реактивно кретање једино могуће кретање у космосу. Извор: РИА „Новости“.

У септембру се навршило 156 година од рођења Константина Циолковског, утемељивача теоретске космонаутике. Циолковски је у детињству прележао шарлах и готово потпуно изгубио слух, због чега није могао да иде у школу. Захваљујући образовању које је стицао самостално, флексибилном уму и оригиналном начину размишљања долазио је до идеја које су у његово време изгледале као фантастика.

Представљамо вам пет најзанимљивијих идеја овог научника које су биле далеко испред свог времена. Неке од њих су већ постале реалност, а друге још увек чекају свој тренутак.

Дирижабл на расклапање и летелица у облику птице

Један од првих пројеката младог самоуког проналазача, мада није био реализован, привукао је пажњу великих научника. Ради се о његовој сопственој конструкцији дирижабла. Пројекат је био специфичан по материјалу којим је требало да се обложи летелица. Циолковски је предвидео да то буде метал (уместо гумиране тканине), што би омогућило да се избегну опасне хемијске реакције и изменило облик летелице толико да би се она чак могла склапати и расклапати. Захваљујући прорачунима и експериментима научник је дошао до закључка да само летелица од метала може бити удобна, безбедна, али и исплативија.

Константин Едуардович Циолковски (1857-1935)

Константин Циолковски је био руски и совјетски научник, филозоф и књижевник, оснивач научне астронаутике и један од припадника филозофског правца названог руски космизам.

Његови радови из астронаутике су пресудно утицали на Сергеја Корољова и совјетски свемирски програм, док у својој књизи „Воља Васионе: непознате разумне силе“ заступа филозофско учење познато као панпсихизам.

Веровао је у космичку будућност човека и усавршавање људске расе путем насељавања Млечног Пута. Једна од његових најчувенијих изјава је: „Земља је колевка човечанства, али не може се заувек остати у колевци“.

Руска реч

Радећи у том правцу он је конструисао летелицу сличну авиону, и то неколико деценија пре појаве првих авиона. Био је то једнокрилац од чистог метала са дебелим савијеним крилом. Циолковски га је назвао „птицолика (авијацијска) летелица“.

Лет на реактивни погон

Константин Циолковски је постао познат целом свету по идеји везаној за летове у космос. У тексту „Слободан простор“, написаном 1883. у облику дневника, наратор је човек који се налази у простору где нема силе отпора и земљине теже. У том раду се први пут изводи закључак да је реактивно кретање једино могуће кретање у космичком простору. У нешто каснијем раду „Истраживање космичких пространстава посредством реактивних уређаја“ тај закључак је образложен законима механике. Ту је Циолковски доказао да ракета може летети у космосу.

„Ракетни возови“

Термином „ракетни воз“ научник је називао прототип вишестепених ракета. То су ракете од неколико делова које залет хватају на земљи, затим лете кроз ваздух и излазе у космички простор. Када у једном степену ракете нестане гориво, замишљено је да се он откачи и падне на земљу. Према прорачунима Циолковског, свака ракета би требало да буде дужине 30 m, а пречника 3 m.

Замисао Циолковског је била да такав „воз“ не буде само испуњење човекове маште о боравку у космосу, него и почетак ере интерпланетарног саобраћаја.

Космички лифт

За Циолковског ракете нису биле једини начин да се изађе у отворени космос. Он је осмислио и конструкцију помоћу које би се терет и без ракета могао доставити у космички простор. Теоретски би таква конструкција требало да користи уже затегнуто од космичког брода до површине земље. Ако би се његова идеја могла реализовати, то би уштедело огроман новац и решило проблем еколошке штете коју наноси свако лансирање ракете.

Човек у космосу

Циолковски је био убеђени присталица човековог освајања космоса. Идеје путовања кроз космос у његовој представи о будућности биле су нераскидиво повезане са теоријама о усавршавању човечанства, које најпре треба на Земљи да достигне одређену хармонију, а онда да почне са освајањем других планета, стварајући још савршеније огранке људског рода.

Циолковски и „Смерч“

Једна идеја Циолковског нашла је примену у развоју модерног оружја. Реч је о лансирању ракета под елевационим углом мањим од 90 степени. Она није била погодна за лансирање космичких бродова, али се зато сада користи у системима плотунске ватре као што су „Каћуша“, „Град“ и „Смерч“.

Чувени научник је посебну пажњу посвећивао медицинско-биолошким проблемима за време дуготрајних интерпланетарних летова. Он је први предложио коришћење специјалних одела која штите човека од утицаја спољних фактора. Био је то прототип данашњег скафандера.

У научнофантастичној причи „Ван Земље“ Циолковски је образложио идеју космичких насеобина, предложивши пројекат конструкције која се окреће око своје осе и ствара вештачку гравитацију. Ту би се, према његовој визији, могла организовати индустријска и пољопривредна производња и развити читави градови. Данас је та идеја оваплоћена у пројекту космичких насеобина тороидног облика, на чијем развоју раде научници Универзитета у Стенфорду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.