Подморница „Лада“: направљена да брани и побеђује

„Лада“ је подморница монолитног архитектонско-конструкцијског типа, прва таква подморница у историји руске флоте. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

„Лада“ је подморница монолитног архитектонско-конструкцијског типа, прва таква подморница у историји руске флоте. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

Ненуклеарна подморница „Лада“ и њене варијанте за извоз представљају, у односу на свој депласман, подморнице са веома моћним ракетно-торпедним и радио-електронским наоружањем. Експерти претпостављају да ће њихово увођење у наоружање Русије суштински појачати одбрамбену способност на поморским правцима.

„Јуриј Долгоруки“, водећа подморница из пројекта 955 „Бореј“ већ се налази у саставу Ратне морнарице Русије, а серијске подморнице „Александар Невски“ и „Владимир Мономах“ планиране су за крај године. Ипак, за руску флоту није довољно да има само стратешке носаче ракета. Да би се њихово дејство обезбедило, потребно је имати одређени број других бродова различитих класа, укључујући и ненуклеарне подморнице.

У оквиру државног програма наоружања до 2020. планирано је да се за војно-поморску флоту изгради двадесет дизел-електричних подморница (_serbianBeginIgnore_ДЭПЛ_serbianEndIgnore_). Међу њима треба да буде шест подморница из пројекта 636.3 „Варшављанка“, а преосталих четрнаест односи се на дорађени пројекат 677 „Лада“.

Подморницу четврте генерације из пројекта 677 „Лада“ изградио је колектив Централног конструкторског бироа (ЦКБ) „Рубин“ и она представља отелотворење огромног искуства прикупљеног током изградње и модернизовања ненуклеарних подморница друге и треће генерације, које су постале бестселер на светском тржишту поморског наоружања. Потенцијал који су пројектанти из „Рубина“ уткали у нову подморницу даје могућност да се она користи како у приобаљу, тако и у морским акваторијама, укључујући Балтичко и Црно море, са ненуклеарним статусом.

„Лада“ је способна да брани војно-поморске базе и приобаље, а поред тога и да врши извиђања и прикупља обавештајне податке, као и да уништава подморнице и надводне бродове противника. Стране државе показују велико интересовање за подморнице из „Рубина“. То је посебно уочено током изложбе LIMA 2013, на којој се традиционално окупљају представници многих држава азијско-тихоокеанског региона. Сматра се да ће ту ићи више од половине продаје ненуклеарних подморница у периоду до 2030. Такво интересовање је у великој мери условљено тиме што „Лада“ и њене извозне модификације „Амур“ имају суштинску предност у односу на своје европске конкуренте — оне су способне да наносе плотунске ракетне ударе. На „Лади“ је нашао своју примену потпуно аутоматизовани ракетно-торпедни комплекс који има ударну моћ без премца, у односу на депласман ове подморнице.

„Санкт Петербург“

Водећа подморница из пројекта 677 под називом „Санкт Петербург“ била је изграђена на Адмиралитетском бродоградилишту. Први излазак на тестирања обављен је 2006. За четири године тестирања подморница је извршила преко десет излазака на море у укупном трајању од скоро годину дана. После предаје Ратној морнарици маја 2010, подморница је учествовала у неколико војних вежби Балтичке флоте.

„Лада“ је подморница монолитног архитектонско-конструкцијског типа, прва таква подморница у историји руске флоте. По мишљењу Игора Молчанова, главног пројектанта, коришћење такве конструкције знатно смањује депласман, захтева мање метала, што за собом повлачи и нижу цену израде, а акустичке карактеристике јој побољшава, што чини да подморница буде мање уочљива.

По речима Молчанова, подморница четврте генерације има читав низ суштинских разлика од треће генерације. Пре свега, нова подморница поседује моћније ракетно-торпедно наоружање: на „Варшављанкама“ се крстареће ракете могу примењивати из само два торпедна апарата, док се на НАПЛ из класе „Амур 1650“ примењују из свих шест. Осим тога, „Амур 1650“ се разликује по нижем нивоу буке. Најзад, ако поредимо „Варшављанку“ са подморницом „Амур 1650“, последња има под водом већи доплов аутономном пловидбом.

Развијање пројекта „Лада“ почело је средином осамдесетих година прошлог века. Први технички пројекат утврђен је 1993, а коначни, са суштинским унапређењем основних тактичко-техничких карактеристика – 1997.

Опрема јој омогућује рок службе најмање 25 година и десетогодишњу службу пре фабричког ремонта. На „Лади“ је установлен савремени хидроакустички комплекс „Лира“ са антенским системима који су се по својим димензијама поредили са онима који се примењују на нуклеарним подморницама. Живот и рад у подморници обезбеђује комплексни аутоматизоваи систем управљања борбеним и техничким средствима „Литијум“ - он управља његовом енергетиком, као и свим функцијама које су повезане са борбеном применом оружја.

„Лада“ има одличан потенцијал за модернизацију. У првом реду то се односи на радиоелектронско наоружање. Овај пројекат испуњава неопходан услов за то, који се састоји у отвореној архитектури изградње радио-електронских система.

Сем тога, „Рубин“ је спреман да доради базну конструкцију своје нове подморнице у складу са конкретним захтевима наручилаца. Конкретно, низ потенцијалних купаца, као што је например Индија, показује велико интересовање за подморнице са AIP мотором. Узимајући у обзир жеље индијских колега, „Рубин“ ради на одговарајућој варијанти „Амура 1650“. На њему се предвиђа коришћење технологија рeформинга дизел горива за производњу водоника непосредно у самој подморници.

Руски текст на сајту ВПК.

Росијскаја газета. Сва права задржана.