„Радиоастрон“ открива тајне међузвезданог простора

Макета сателита „Спектр-Р“, саставног дела система „Радиоастрон“. Фотографија из слободних извора.

Макета сателита „Спектр-Р“, саставног дела система „Радиоастрон“. Фотографија из слободних извора.

Сумирајући резултате рада руског орбиталног радио-телескопског система „Радиоастрон“, научници Института за космичка истраживања РАН представили су резултате одређивања својстава површинског сјаја језгара активних галаксија и једно неочекивано откриће везано за особености међузвездане средине која никада до сада нису била уочена.

На Институту за космичка истраживања Руске академије наука (ИКИ РАН) и ове године је одржан Дан космичке науке. Најважнији део овогодишњег програма било је објављивање најновијих резултата космичког експеримента „Радиоастрон“, првe и највећe рускe свемирскe мисијe у последњих неколико деценија. Резултате мисије представио је руководилац лабораторије Астрокосмичког центра Физичког института „П. Н. Лебедев“ Руске академије наука (АКЦ ФИАН) доктор физичко-математичких наука Јуриј Коваљов.

Према његовим речима, један од главних догађаја у последњих годину дана било је трајно повезивање другог радио-телескопа – „Green Bank“ у САД – у својству наземног крака радио-интерферометра.

„Пушчинска и америчка опсерваторија данас покривају 85% орбите телескопа, достигли смо врхунац наших могућности“, рекао је он. Истина, данас је та опсерваторија искључена због проблема са усвајањем буџета у САД, додаје Коваљов.

Један од главних задатака „Радиоастрона“ било је одређивање својстава површинског сјаја језгара активних галаксија. Према теоретским предвиђањима, сјајност језгра квазара не би требало да прелази 10¹² Келвина. Међутим, посматрањем неких активних језгара забележено је прекорачење тог теоријског прага: сјајност је достизала 10¹³ Келвина. Према речима Коваљова, не постоји јасно објашњење за то, и научници тренутно разматрају неколико могућих узрока тог прекорачења.

Истраживањима помоћу „Радиоастрона“ дошло се до још једног неочекиваног открића, а то су особености међузвездане средине које никада до сада нису биле уочене. Тај феномен је откривен посматрањем пулсара – неутронских звезда са магнетним пољем. Према речима Коваљова, пратећи одзив пулсара Vela, научници су одмах запазили чудну игличасту структуру интерференцијске слике.

„Одзиви тог пулсара били су налик иглама, као појединачни шиљци. Сви су само слегли раменима јер је то у потпуној супротности са нашом ранијом представом о природи међузвездане средине“, истиче Коваљов.

Научници претпостављају да би узрок за то могли да буду својеврсни турбулентни набоји који попут сочива фокусирају одраз пулсара у односу на то како светлост од тих удаљених објеката иде у смеру Земље.

Прошлог лета је завршен тзв. рани научни програм мисије, а сада је почео кључни научни програм. „У свету нема више од 400 радио-астронома који раде у области дугoбазисне интерферометрије (VLBI). А више од половине њих ради са нама, што нам је драго“, наводи Коваљов.

На конкурсу је одабрано седам пројеката за учешће у кључном научном програму, с тим што у половини тих пријава водећу улогу имају руски кандидати.

Један од седам програма – „Посматрање радио-транзијената“ – по коме у наредним месецима треба да ради „Радиоастрон“, представио нам је сарадник на том пројекту Кирил Соколовски, дипломац физичког факултета (одсек за астрономију) Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“.

„Радио-транзијенти – то је врло широк појам: све што ствара бљесак у радио-дијапазону може да се тако назове. Област мојих интересовања је посматрање објеката као што су класичне нове звезде, супернове звезде, микроквазари и рендгенске бинарне звезде, код којих у одређеним условима може доћи до радио-зрачења. Без обзира што су то све различити објекти, ипак можемо да проценимо температуру њихове јаркости и да схватимо њихове механизме зрачења“, објаснио је Соколовски.

Према његовим речима, сам програм се разликује од осталих по томе што подразумева усмеравање телескопа не ка познатим објектима него према онима код којих се тек појавио бљесак. „Према нашој стратегији осматрања, чим се појаве информације о занимљивом објекту (а то могу бити подаци и других научних група које се баве истраживањима у радио-дијапазону, или на пример у гама зрацима), ми можемо да га пратимо. Додуше, такви догађаји које можемо да посматрамо преко ‘Радиоастрона’ доста су ретки“, додао је Соколовски.

Руски текст на сајту gazeta.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.