Made in Russia, коришћено у иностранству

Французи су међу првима од КБ „Факел“ наручили систем вертикалног лансирања за свој поморски ПВО ракетни комплекс Crotale Naval, заинтересовани за руски „ноу-хау“ уграђен у комплексе С-300/400. На слици: С-300. Извор: ИТАР-ТАСС.

Французи су међу првима од КБ „Факел“ наручили систем вертикалног лансирања за свој поморски ПВО ракетни комплекс Crotale Naval, заинтересовани за руски „ноу-хау“ уграђен у комплексе С-300/400. На слици: С-300. Извор: ИТАР-ТАСС.

Прошле године Москва је на међународном тржишту наоружања и војне технике продала различито оружје за суму већу од 12 милијарди америчких долара. Али испорука готових производа није једина ствар коју Русија може да предложи светском тржишту. У иностранство се испоручују и руске технологије, на чијој бази остале земље стабилизују производњу сопствене продукције.

Руски мотори РД-180 за космичке ракете средње класе постали су повод за крупну истрагу антимонополске службе САД. Две америчке компаније, United Launch Alliance (ULA) и Orbital Sciences посвађале су се због тога што једна не дозвољава другој да у Русији набавља моторе потребне за ракете „Антарес“ које обављају летове у оквиру програма НАСА. Оснивачи United Launch Alliance су под сумњом да конкуренте незаконито лишавају доступа крајње важним деловима од RD Amross — заједничке фирме руског НПО „Енергомаш“ и америчке компаније Pratt & Whitney Rocketdyne. Прва израђује моторе РД-180, а друга их испоручује у ULA за њихове ракете-носаче „Атлас“.

У светлу прекора упућених Русији да производи које она испоручује тобоже нису нарочито савремени и технологични, спор највећих аеро-космичких фирми из САД око доступа руским космичким технологијама сведочи о томе да све оно што је у вези са тим питањем није баш тако недвосмислено. Упркос изјавама конкурената, очигледно је да се интересовање за руске технолошке пројекте не уочава само у земљама у развоју.

Примера ради, за руске ракетне технологије била је заинтересована Француска. Французи су међу првима од руског КБ „Факел“ наручили систем вертикалног лансирања за свој поморски ПВО ракетни комплекс Crotale Naval. Руски „ноу-хау“ се састоји у томе што се ракете комплекса С-300/400, на чијој основи је произведен и француски систем, лансирају вертикално увис из контејнера и већ у ваздуху се наводе преко радио-канала у правцу циља. То драстично смањује време реаговања, и то скоро 6 пута у поређењу са западним аналозима који морају да развијају лансирне системе у правцу циља. Осим тога, на тај начин се у потпуности искључују такозване „мртве области“ у одбрани кроз које могу да се пробију ракете противника.

Сличним квалитетом се данас не одликује ни амерички ПВО ракетни комплекс PAC-3 „Patriot“, ни перспективни систем тактичке ПРО „THАAD“. Данас САД у кооперацији са Италијом и Немачком само праве ракету средњег домета из класе „земља-ваздух“, налик на руску ракету високе технологије, под називом MEADS (Medium Extended Air Defense Missile Systems). Зато се Јужна Кореја директно обратила за помоћ Русији и већ је направила сопствени ПВО ракетни систем Cheongung M-SAM са вертикалним лансирањем ракета.

Постоје примери позајмљивања руских технологија у авио-индустрији. Москва и Кијев већ 15 година не могу да разреше судбину заједничког пројекта војно-транспортного авиона Ан-70. Његова оригиналност се састоји у турбовентилаторским моторима Д-27 са коаксијалним елисама. Захваљујући њима, ова машина може да полеће и слеће на краће узлетно-слетне писте. Нереализоване руско-украјинске технологије крајем 80-х година прошлог века ушле су у основу европског програма перспективног транспортног авиона FLA, који се касније претворио у војно-транспортни авион А-400М, апсолутно исти као Ан-70.

Слично је и са новим италијанским школско-борбеним авионом М-346 Master који је израдила компанија Alenia Aeromacchi. Документацију за њега Италијани су добили почетком 90- их у оквиру измиривања дуга Конструкторског бироа (КБ) „Јаковљева“. Сада постоје два међусобно аналогна авиона у свету: руски школско-борбени авион Јак-130 и његов потпуни европски клон М-346 Master.

„Данас руска наука и индустрија живе у јединственом глобалном систему, заједничком за цео свет“, каже Вадим Козјулин, професор Академије војних наука. „Због тога је глупо измишљати „бицикл“, када га је једноставније купити, копирати и на бази тога направити нешто своје и ново. Имамо пример Кине која је од нас купила технологије производње ловаца-пресретача Су-27 и унапредила своју авио-индустрију за 25 наредних година. Пекинг данас већ има ловачки авион пете генерације“.

Било како било, тек ове епизоде показују да војно-технички потенцијал руских фирми и не заостаје пуно од америчког и европског. Постоје области у којима је Москва спремна да позајми технологије од других (например у оптици и електроници), али постоје и оне у којима је она спремна да са колегама из иностранства подели своје ресурсе и искуство.

Росијскаја газета. Сва права задржана.