„Фукушима“ није зауставила развој нуклеарне енергетике
Нуклеарна електрана „Куданкулам“ у држави Тамил Наду на југу Индије изграђена је по руској технологији и под руским руководством, док су саме радове извеле индијске компаније. Извор: Reuters.
Компаније из различитих земаља показују велико интересовање за Уједињене Арапске Емирате, који планирају да изграде комплекс нуклеарних електрана снаге 16 GW. Подсећамо да је 21. августа ове године ступио на снагу споразум између Уједињених Арапских Емирата и Русије о сарадњи у области коришћења нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе. Тај споразум је комплексан и обухвата све сфере нуклеарне енергетике, од вађења руде урана, њеног обогаћивања и производње горива, до изградње нуклеарних електрана по систему „кључ у руке“, обуке кадрова и заједничког учешћа у научноистраживачким пројектима.
Раније су руска компанија „Техснабекспорт“ (Tenex) и нуклеарно-енергетска корпорација Уједињених Арапских Емирата ENEC потписале уговор о испоруци обогаћеног урана за гориво прве нуклеарке у овој арапској земљи. Уговор траје 15 година, а прве испоруке треба да почну већ 2014.
Перспективе даље сарадње у нуклеарној сфери недавно су биле тема разговора председника Русије Владимира Путина са Мухамедом бин Заидом Нахајаном, наследним принцем Абу Дабија и замеником врховног команданта оружаних снага Уједињених Арапских Емирата.
Други потенцијални партнер Руске Федерације је Јордан. Тамо су Руси конкуренција француско-јапанском конзорцијуму „АРЕВА-Мицубиши“. Удружена компанија „НИАЕП-Атомстројекспорт“ очекује да ће већ крајем ове године добити коначне резултате тендера за пројекат енергетског блока прве нуклеарне електране која би требало да се изгради близу индустријске зоне Зарка. У овом тренутку се очекује да парламент Јордана усвоји резултате тендера.
„Руска понуда на конкурсу у Јордану прошла је две фазе тендера“, истиче Сергеј Новиков, званични представник „Росатома“. „То сведочи да је ниво технологија које нудимо веома висок.“
Сам пројекат, по Новиковљевим речима, одликује се комплексношћу. Другим речима, компанија не гради само нуклеарну централу, него је спремна да је опскрби нуклеарним горивом за цео њен радни век, а затим, када електрани истекне рок трајања, да помогне у обустављању експлоатације објекта.
Значајно је и то што „Росатом“ има сопствену научну, образовну и методолошку базу, тако да може пружати практичну помоћ у припреми националних кадрова са потребном квалификацијом. Узгред, студенти из Јордана већ похађају наставу у Москви, у Националном истраживачком нуклеарном универзитету, за чије отварање је као основа послужио Московски физичко-технички универзитет.
„Ако се узму у обзир свеукупне могућности, ‘Росатом’ има прилично велике шансе да престигне конкуренцију“, сматра експерт фонда Националне енергетске безбедности Александар Пасечник. „Пројекти које нуди Русија и по сеизмици и по безбедности одговарају свим неопходним параметрима, између осталог и оним које после хаварије на Фукушими тражи Међународна агенција за нуклеарну енергетику“.
Данас се по пројектима „Росатома“ и под његовим руководством гради или припрема за изградњу 28 блокова у нуклеарним електранама. Од тога се девет гради у Русији, а седамнаест у иностранству: у Бангладешу, Белорусији, Вијетнаму, Индији, Кини, Турској, Украјини и другим земљама. Крајем септембра је почело изливање темеља четвртог блока нуклеарке „Тјанван“ у Кини, поред два већ постојећа и једног који је у изградњи. Шеф „Росатома“ Сергеј Киријенко учествовао је 2. октобра у полагању камена-темељца на месту будуће нуклеарке „Рупур“ у Бангладешу, а у престоници Бангладеша Даки отворен је Информациони центар нуклеарне индустрије. Управо ових дана се решава и питање прикључења првог блока нуклеарке „Куданкулам“ у Индији у енергетски систем земље. Други блок исте електране такође се припрема за покретање у погон.
Нуклеарка на обали мора: безбедносне баријере
Нуклеарке „Тјанван“ у Кини и „Куданкулам“ у Индији по својим пројектантским и конструкторским решењима суштински се разликују од генерације нуклеарних електрана којима припада „Фукушима“. Неоспорна предност руског пројекта састоји се у хармоничном споју активних система безбедности и нових техничких решења заснованих на „пасивним“ принципима заштите. Такве мере су већ реализоване приликом изградње прва два блока у „Кунданкуламу“ и може се рећи да су по критеријуму „општа вероватноћа тешке хаварије активне зоне“ већ сасвим близу пројеката четврте генерације.
Штавише, у пројекту „Куданкулам“ максимално је узета у обзир специфика региона. Примењене су добро разрађене технологије и добро разрађени склопови и системи, узето је у обзир искуство пројектовања, израде и експлоатације реактора у другим нуклеарним електранама које користе реакторе са водом под притиском (ВВЕР). Такође се водило рачуна и о особеностима тропских вода у океану, којима је својствена већа количина морског растиња, шкољки и фауне. У вези са тим хидротехнички објекти нуклеарке „Куданкулам“ имају прилично широк спектар функција, укључујући и оригиналне системе заштите од риба.
На крају треба истаћи још један важан моменат: Индијска корпорација за нуклеарну енергију је с обзиром на топлу климу и развијену земљорадњу одлучила да нуклеарна електрана не користи воду из локалних језера, него да сама обезбеди воду без морске соли. У ту сврху је у „Куданкуламу“ пројектован и пуштен у погон систем десалинизације морске воде за потребе нуклеарне електране.
Росијскаја газета. Сва права задржана.