Руски биолози крећу у експедицију око света
Постоји план да се током експедиције створи јединствена база фотографија и видео-материјала о природном богатству Светског океана – са хиљадама квалитетних и живописних снимака организама драгоцених за науку, и можда сасвим нових. Фотографије: Александар Семјонов.
„Акватилис“ је прва руска експедиција око света посвећена проучавању живота у Светском океану. Идејни покретач и организатор пројекта је Александар Семјонов, начелник ронилачке службе Беломорске биолошке станице Московског државног универзитета (МГУ) „М. В. Ломоносов“ и познати подводни фотограф. Протеклих седам година он води научно-популарни блог посвећен истраживању мора. Његов главни циљ је да покаже људима колико је свет око нас невероватан и каква све необична и дивна створења живе у њему. Међутим, предстојећа експедиција није усмерена само на проучавање живог света у океану већ пре свега – на популаризацију науке.
„Океан је заправо један паралелан свет, потпуно другачији од нашег, насељен задивљујућим створењима. Сматрамо да је важно да се људима покаже колико дивна и узбудљива могу бити истраживања. Наш сан је да започнемо нову одисеју и да наставимо дивно и племенито дело оних који су нам први откривали подводни свет“, каже Семјонов.
Тим „Акватилис“ намерава да преко блогова и друштвених мрежа преноси утиске са путовања, о својим активностима у мору и о сусретима са разним створењима, да објављује фотографије и видео-снимке и да комуницира са свима који желе да сазнају нешто више о томе. Постоји план и да се током експедиције створи јединствена база фотографија и видео-материјала о природном богатству Светског океана – са хиљадама квалитетних и живописних снимака организама драгоцених за науку, и можда сасвим нових.
„Као природњак пратим целокупан подводни свет који може да се ухвати објективом камере. С обзиром да роним годинама, могу рећи да је то врло интересантно занимање. За мене је ово седма или осма година, стално се спуштам у морске дубине и пратим исте животиње и фотографишем их. Испоставља се да смо код многих успели да забележимо практично све детаље њиховог животног циклуса“, објашњава Семјонов.
Према речима биолога, такве фотографије могу да буду врло корисне за истраживања студентима или научницима који се баве одређеном животињском групом.
„Подводни снимци, фотографије или видео-материјал, уносе многа знања из класичне биологије у савремена истраживања. На пример, када се неко бави систематизацијом одређене групе, њему је врло интересантно да сазна што више о начину живота одређеног организма, јер није необично да сродне врсте имају потпуно другачије понашање. Ми пратимо животиње, упоређујемо све то са књигама и схватамо да у литератури има доста непотпуних података – могло би да се дода још много тога. Савремене фотографске и видео-камере омогућавају да се добију невероватно детаљни снимци, што је раније било просто немогуће. Раније су природњаци проучавали све помоћу микроскопа и бинокулара, и правили скице, понекад чак и заборављајући понеки сегмент. Данас, међутим, могу да се ухвате врло ситни детаљи, величине два, три или четири милиметра, и да се сниме тако да се види свака ножица, сваки пипак, тако да се добије детаљан приказ чак и врло ситних животиња. И то је сјајно“, истиче Семјонов.
Још један циљ овог пројекта јесте да се скрене пажња што већег броја људи на еколошке проблеме у нашим океанима. На путу експедиције наћи ће се и „острва смећа“ – непрегледне скупине плутајућег отпада и пластике које по својој површини превазилазе неке мање земље. Чланови експедиције желе да то забележе и да свима пренесу шта се у таквим условима дешава са океаном и живим светом у њему.
Трогодишња експедиција ће бити подељена у десет фаза у трајању 2–4 месеца. На јахти „Акватилис“ истовремено ће боравити између 8 и 16 људи – у зависности од конкретних задатака у одређеној фази. За укупно три године њеног трајања у експедицији би требало да учествује – у води и на копну – преко 50 стручњака.
Руски текст на сајту gazeta.ru.
Росијскаја газета. Сва права задржана.