Први кичмењаци на Земљи из воде изашли у области Сибира

Према плановима научника, након проучавања кичмењака из девонског периода следи анализа трагова пермских гмизаваца и јурских диносаура, чије постојање потврђују бројни налази на простору Кузњецког басена (рус. Кузбасс). Извор: Alamy / LegionMedia.

Према плановима научника, након проучавања кичмењака из девонског периода следи анализа трагова пермских гмизаваца и јурских диносаура, чије постојање потврђују бројни налази на простору Кузњецког басена (рус. Кузбасс). Извор: Alamy / LegionMedia.

Новокузњецки палеонтолози заједно са својим шведским колегама са Универзитета Упсала потврдили су научну теорију да су се први копнени кичмењаци појавили у Сибиру, на размеђи данашње Кемеровске области и Краснојарског Краја.

Професор Сибирского државног индустријског универзитета (СибГИУ) Јарослав Гутак добио је званичну потврду теорије да су се први копнени кичмењаци на свету појавили у Сибиру. Ради се о фотографијама четвороножаца (Tetrapoda) – првих копнених кичмењака, које су му прослеђене из Гренобла, из Француске. Тамо су у јединственој лабораторији научници уз помоћ 3D технологија испитивали камење прикупљено у месту Ивановка у Краснојарском Крају, где су откривени остаци скелета праисторијских животиња.

Истраживања и даље трају јер научници тек треба да проуче више од 25 фрагмената стена у којима су се сачували трагови прастарих организама. Међутим, стручњаци су већ сада сигурни да су први четвороношци, који су живели пре 350 милиона година, изашли из воде на копно управо у Сибиру.

Научници наводе да руско-шведска истраживања пружају могућност да се према фрагментима реконструише слика континенталне историје. Према њиховим плановима, након проучавања кичмењака из девонског периода следи анализа трагова пермских гмизаваца и јурских диносаура, чије постојање потврђују бројни налази на простору Кузњецког басена (рус. Кузбасс).

„Кемеровска Област је јединствена. У њој се могу реконструисати сва збивања и промене на Земљи у протеклих милијарду година. Тамо се може пронаћи апсолутно све“, истиче Јарослав Гутак.

До занимљивих палеонтолошких открића у Кузбасу дошло се још средином прошлог века. Наиме, истакнути совјетски научник и писац научне фантастике Иван Јефремов помињао је у свом писму геологу Генадију Прашкевичу древне фосиле нађене у подручју села Шестаково код града Маринска: „Какви су Ваши планови за лето? Наш музеј (Палеонтолошки музеј Академије наука СССР) имао би за Вас једну молбу – да проверите како стоје ствари са налазиштима остатака малих диносаура са папагајским кљуном – пситакосаура, које смо планирали да проучавамо у 1953, али их је потопила пролећна поплава.“

Пситакосаури су затим проучавани средином 70-их.

У Кемеровској Области теку обимни земљани радови. Током тих радова се свакако наилази на велики број костију, углавном из периода холоцена [почиње пре око 12.000 година и траје до данас]. Те кости припадају тзв. мамутској фауни, тј. животињама које су насељавале те просторе у периоду отопљења након сартанске глацијације у квартару. У то доба је тамо обитавао и човек, који је и био узрок изумирања мамута, рунастих носорога, џиновских јелена, кулана (дивљих азијских магараца), али и грабљиваца који су их ловили.

Росијскаја газета. Сва права задржана.