Надзвучно, нуклеарно, апсолутно

Ракетни комплекс „Јарс“ са интерконтиненталном балистичком ракетом РС-24 излази из хангара у Ивановској Области. Извор: ИТАР-ТАСС.

Ракетни комплекс „Јарс“ са интерконтиненталном балистичком ракетом РС-24 излази из хангара у Ивановској Области. Извор: ИТАР-ТАСС.

Пошто САД активно развијају суперсоничне летелице, Русија оживљава идеје совјетског „апсолутног оружја“. До краја ове године Москва ће обавити тестирања најновије балистичке  ракете РС-26 „Рубеж“ („Граница“) са надзвучним маневришућим нуклеарним блоковима.

Начелник Главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага, генерал-пуковник Владимир Зарудницки, саопштио је Владимиру Путину да ће овај комплекс суштински повећати могућности руских стратешких нуклеарних снага за савладавање система противракетне одбране. Техничке карактеристике нове ракете остају у тајности. Ипак једна чињеница која је јавно изречена чини је апсолутним оружјем, а то је податак да на њој постоје „маневришући суперсонични нуклеарни блокови“.

„Балистичке ракете имају одређену путању лета и однос снаге према маси, тако да је тешко прећи преко граница ових параметара када се пројектују нови обрасци такве технике“, објашњава Владимир Дворкин, бивши начелник 4. ЦНИИ (Централни научно-истраживачки институт) Министарства одбране, структуре која се бави проучавањем последица примене нуклеарног оружја. „Стога се данас по свој прилици могу модернизовати само бојеве главе балистичких ракета.“

Још 1997. тадашњи начелник Генералштаба Јуриј Балујевски није скривао радост због тога што је у Русији направљена надзвучна летелица ГЛА. Она лети по „некласичној шеми“, односно не иде по „класичној“ параболи, као све савремене нуклеарне бојеве главе, већ произвољно мења путању лета. Летелица ГЛА је час излазила у космос, час је поново улазила у Земљину атмосферу. Када конвенционална нуклеарна бојева глава улази у густе слојеве атмосфере, њена брзина износи 5 хиљада метара у секунди. Код ГЛА је била два пута већа. То је већ било довољно да је теже уоче радио-локациона средства система ПРО. Осим тога, за разлику од конвенционалних нуклеарних глава, ГЛА може бити преусмерена током читавог лета.

Почетком исте те 1997. конструктори из КБ „Радуга“ (из подмосковске Дубне) на аеро-митингу МАКС у подмосковском Жуковском показали су систем нове класе — суперсоничну експерименталну летелицу Х-90. На Западу су је назвали AS-19 Koala. Ову ракету су радили да би заменили стратешку крстарећу ракету Х-55 која је била у наоружању стратешких бомбардера Ту-160. Даљина њеног лета била је 3000 km. Ракета је могла да носи две бојеве главе са индивидуалним навођењем, способне да униште циљеве на удаљености 100 km од тачке раздвајања. Носач за Х-90 требало је да буде модернизована варијанта стратешког бомбардера Ту-160М. Међутим, према званичним подацима, рад на ракети био је прекинут 1992.

Било је још егзотичнијих пројеката. Например, један од ракетних конструкторских бироа предлагао је да се на тешку балистичку ракету уместо нуклеарне бојеве главе постави неколико суперсоничних или хиперсоничних крстарећих ракета. Конструктори су сматрали да би се СССР захваљујући томе могао директно из Сибира борити са америчким групацијама носача авиона у било којој тачки на свету. Балистичка ракета изводила би ракетну бојеву главу у подручје претпостављеног места циља, а тамо би га саме крстареће ракете откривале и нападале. Од идеје се одустало јер је била изузетно скупа, тако да је Koala остала једино материјално сведочанство о суперсоничним истраживањима. Остали пројекти држани су у строгој тајности.

Али, након што су САД активно почеле да раде у Области стварања суперсоничних летелица, Москва је почела да извлачи своје суперсоничне адуте. А „маневришући нуклеарни блок“ балистичке ракете РС-26 „Рубеж“ главни је међу њима.

Постоје и друге ракете. На пример, за време одржавања последњег авио-космичког салона МАКС-2013, представник руско-индијског предузећа „БраМос“ признао је да ће Индија у догледно време добити суперсоничну варијанту ове противбродске ракете. По његовим речима, за њу је већ направљен суперсонични мотор који је прошао тестирања. Једино „али“ које одлаже појављивање готовог производа односи се на недостатак материјала који су способни да систем управљања машине заштите од прегревања, а тиме и од квара.

Уосталом, како се може закључити по раду руске стране, Москва је тај проблем већ решила. Бивши руководилац Федералне космичке агенције Владимир Поповкин недавно је саопштио да се у Русији приводе крају тестирања ракетног система „Циркон“. У његов састав улази нова суперсонична ракета која је направљена на бази суперсоничне крстареће ракете „Оникс“ (руски аналог индијској ракети „БраМос“). Суперсонична машина постоји у наоружању најновијих руских вишенаменских нуклеарних подморница из пројекта 855 типа „Јасен“, у саставу обалског мобилног ракетног комплекса „Бастион“. Она ће бити и у саставу наоружања ловаца из фамилије Су-30МК, као и најновијег фронтовског бомбардера Су-34.

Росијскаја газета. Сва права задржана.