Руско неутронско око у потрази за водом на Марсу

Игор Митрофанов: Чињеница да је на Марсу вода преовлађујуће хемијско једињење које садржи водоник може се сматрати недвосмислено потврђеном. На илустрацији: марсомобил „Curiosity“. Извор: НАСА.

Игор Митрофанов: Чињеница да је на Марсу вода преовлађујуће хемијско једињење које садржи водоник може се сматрати недвосмислено потврђеном. На илустрацији: марсомобил „Curiosity“. Извор: НАСА.

Марсомобил „Curiosity“ опремљен је руским уређајем ДАН („динамички албедо неутрона“), који врши мерења концентрације водоника у тлу. Творац јединственог руског уређаја којим је опремљен овај марсовски ровер говори о особинама Марсовог тла и о значају потраге за водом на Црвеној планети.

Недавно је у америчком часопису „Science“ објављено чак пет научних радова који своде резултате за прву годину боравка америчког ровера „Curiosity“ на Марсу. Захваљујући подацима добијеним путем разних уређаја које возило поседује, откривени су минерали на тој планети који раније нису запажени, урађене су процене количине воде и ближе су одређени слојеви у којима се она налази.

Ровер је опремљен руским уређајем ДАН („динамички албедо неутрона“) који врши мерења концентрације водоника у тлу тако што га озрачује снажним импулсима неутрона и затим мери њихово одбијање. Шта је пронашао за то време руски уређај и где би на суседној планети требало тражити некакве облике живота открио нам је руководилац експеримента ДАН и начелник лабораторије Института за космичка истраживања Руске академије наука (ИКИ РАН), доктор физичко-математичких наука Игор Митрофанов.

Игор Митрофанов, творац уређаја ДАН („динамички албедо неутрона“). Извор: ИТАР-ТАСС

Г. Митрофанов, реците нам нешто више о првим резултатима рада Вашег уређаја.

Метод неутронског сондирања тла, који се по први пут користи у експерименту ДАН на другом небеском телу, у потпуности је испунио наша очекивања. Спровели смо око 200 мерења састава тла дуж путање којом се „Curiosity“ кретао и добили смо податке који указују на променљив садржај воде и хлора у Марсовом тлу до дубине од око 60 cm. Испоставило се да у Гејловом кратеру има релативно мало воде – просек њеног масеног удела је 2–3%, и то углавном у слојевима тла дубљим 10–20 cm. У површинским слојевима воде је још мање, свега 1–1,5%. Концентрација хлора такође варира од места до места са масеним уделом између 0,7 и 1,5%. Такво тло највише подсећа на пустињу на Земљи.

Да ли је ДАН испунио очекивања својих твораца?

Не само да их је испунио него их је и превазишао. У августу ове године је истекао предвиђени период експлоатације неутронског генератора, али он и даље ради као и до сада, такорећи „преко норме“. У просеку вршимо једно мерење за један Марсов дан и оно траје око 15 минута. Мерења се врше када се ровер заустави.

Само је питање где се она [вода] налази, колико је има, како је настала – управо су то питања која нас највише интригирају када, следећи логику да је „живот везан за воду“, трагамо за примитивним облицима живота на Марсу.

На основу наших посматрања из орбите посредством другог нашег уређаја HEND („high energy neutron detector“ из пројекта „2001 Mars Odyssey“), очекивали смо да у Гејловом кратеру има много више воде, тј. да је њен масени удео 5–7%. Могло би се рећи да се највећи део воде у тлу налази дубље од 60 cm (до те дубине досеже ДАН), тј. на дубини од око 1 m (то је дубина до које сондирање врши HEND). Тај закључак је врло занимљив – то значи да је највећи део воде у Гејловом кратеру на дубини од 1 m и дубље. Сада проверавамо ту претпоставку упоредном анализом података добијених мерењима од стране два наша уређаја.

ДАН не мери садржај воде већ концентрацију водоника. Може ли се разликовати водоник у саставу воде од оног који је у везаном стању у саставу минерала?

Нуклеарно-физичким методама се могу регистровати језгра елемената, али није могуће одредити у каквом хемијском једињењу је тај елемент. За то се морају применити методе аналитичке хемије. Према томе, наши подаци омогућавају само конкретну процену садржаја водоника у материји. А то да ли је он у саставу воде, утврђује се на основу података добијених мерењима других уређаја.

Извештаји о раду ровера „Curiosity“ у западној јавности обилују сензационалним изјавама како је пронађена управо вода. Да нису такве тврдње помало произвољне?

Не, нису. Чињеница да је на Марсу вода преовлађујуће хемијско једињење које садржи водоник може се сматрати недвосмислено потврђеном.

Само је питање где се она налази, колико је има, како је настала – управо су то питања која нас највише интригирају када, следећи логику да је „живот везан за воду“, трагамо за примитивним облицима живота на Марсу.

Како ДАН показује, за сада је све у предвиђеним оквирима – воде је мало мање него што смо очекивали, али не толико да би то знатно утицало на нашу досадашњу слику. Поготову када имамо у виду да је ровер још увек на задатку и да уређаји и даље раде – било би добро да сачекамо и да видимо каква нас изненађења још очекују.

Руски текст на сајту „Газета.Ru“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.