Бржe, ближе, лакше: без пилота

Сматра се да су беспилотне летелице будућност бесконтактних ратова. На слици: руска летелица Горизонт Еир S-100. Извор: ИТАР-ТАСС.

Сматра се да су беспилотне летелице будућност бесконтактних ратова. На слици: руска летелица Горизонт Еир S-100. Извор: ИТАР-ТАСС.

Беспилотне летелице (БПЛА) су једна од главних тема у савременој војној штампи. Велику пажњу им придаје и руководство руског војног ресора: значај аутоматских ваздушних летелица у савременој оружаној борби расте из године у годину, а изградња беспилотних летелица које одговарају свим савременим захтевима представља један од најважнијих задатака текуће етапе у развоју Оружаних снага Русије.

Стручњаци претпостављају да ће беспилотне летелице наћи примену практично у свим видовима руских Оружаних снага. Пре свега, беспилотне летелице можемо третирати као  детерминишућа средства Ратног ваздухопловства, пошто је за савремене војне конфликте карактеристична широка примена авијације чије дејство одређује извршење борбеног задатка у целини. У вези са тиме, широка примена беспилотне технике може да буде кључна за развој руских Војно-ваздушних снага.

Супервисокомолекуларно

Нове технологије не омогућују само да се појефтине и олакшају саме беспилотне летелице, већ и да се смањи време за њихову производњу. Тако је Сверуски научноистраживачки институт за синтетичка влакна развио нову технологију за добијање армираних влакана високе чврстоће од супервисокомолекуларног полиетилена (СВМПЕ), који у саставу композиционих материјала омогућује да се 2-2,5 пута смањи маса планера беспилотних летелица.

„За савремену оружану борбу у ваздуху нарочито је важно отклањање ризика од губитака летачког састава. Борбена способност групација савремене авијације у релевантном степену је одређена постојањем обученог летачког састава. С тим што је за обуку квалификованог пилота потребно више од десет година, док је за производњу једне летелице, чак и оне најкомпликованије и најскупље, потребно највише неколико недеља“, објашњава нам преимућства беспилотних летелица Константин Сивков, доктор војних наука, први вице-председник Академије за геополитичке проблеме.

Ипак се плусеви авијацијске технике, дакле и беспилотне, најпотпуније откривају у савременим борбеним дејствима приликом њихове примене у саставу Ратне морнарице. Оцењујући перспективе развоја бродског састава флоте и његове морнаричке авијације, главнокомандујући РМ Русије, адмирал Виктор Чирков, указао је на то да беспилотне летелице треба да постану један од најважнијих видова наоружања будућих бродских основних класа. „То је потпуно у складу са генералним смером развоја морнаричке авијације водећих земаља света“, изјавио је Чирков.

Експерти кажу да ће се потенцијални војни конфликти у блиској будућности умногоме детерминисати борбом са здруженим јединицама надводних снага противника, пре свега са носачима авиона. Ради тога се формирају разнородне ударне здружене јединице које укључују надводне бродове, подморнице и поморску авијацију са адекватним наоружањем. Али њихово коришћење са пуним дометом могуће је само под условима благовременог добијања координата циља од спољних извора. Истовремено јединице носача авиона потенцијалног противника имају моћну ПВО, стога ће извиђачки авиони, ако дејствују појединачно или у малим групама, бити брзо уништени под дејством ловачке противничке авијације и неће моћи да изврше задатке који се пред њих постављају.

У тим условима, стварање беспилотних летелица које су способне да врше извиђања здружених надводних бродова противника у условима узвратног дејства ПВО, паралелно са обнављањем система поморског космичког извиђања, представља најефикаснији пут за решавање овог проблема.

Таква беспилотна летелица авионског типа треба да има даљину лета најмање 2000–3000 километара. Њено радио-електронско наоружање треба да има јаку радио-локациону станицу која омогућује уочавање надводних циљева на удаљености најмање 400–500 километара, средства за уочавање ловачких авиона, ракета из класе „ваздух-ваздух“ и „земља-ваздух“.

Одговарајући радови руских пројектаната већ доносе резултате. Тако је на међународној изложби „Интерполитех 2013“ била представљена макета најновије беспилотне летелице „Горизонт Еир S-100“, која ће моћи да изврши функцију далекодометног радио-локационог уочавања и управљања. Поред тога, водећа руска авио-конструкторска корпорација „Сухој“ саопштила је своје планове да ће до 2018. направити ударну тешку беспилотну летелицу од 20 тонн. Интересантно је то да се ова машина развија на бази техничких решења ловачких авиона пете генерације Т-50. Са своје стране, компанија „Сокол“ сада ради на апарату чија је маса до 5 тона.

Осим тога, данас се руска предузећа баве производњом широког спектра лаких извиђачких беспилотних летелица. Међу њима су „Дозор-600“, „Инспектор 301“, „Орлан-10“ и „Форпост“. Неке од њих су Министарство одбране Русије и Федерална служба безбедности већ увеле у наоружање.

Росијскаја газета. Сва права задржана.