Ту-95, најбучнији симбол Хладног рата

Када је Ту-95 тек почињао да се прави, разматране су варијанте о томе да се бомбардер опреми и турбоелисним и млазним моторима, или да има шест млазних. На првом прототипу, „производу 95/1“ било је уграђено осам турбоелисних мотора, које су окретале елисе са четири пераја променљивог корака од 5,6 метара и имале рекордни коефициент корисног дејства у свим режимима рада. Конструкција ових елиса и велика снага мотора чинили су да је Ту-95 постао један од најбучнијих авиона на свету – њега детектују чак и хидроакустички системи подморница.

Истовремено, Ту-95 је најбржи елисни авион на свету и једини серијски турбоелисни бомбардер. Славу небеске дуговечности дели са америчким B-52: оба авиона су полетела 1952. и настављају да се производе до данашњег дана.

Укупно је у читавој историји Ту-95 било направљено више од 20 модификација. Поред тога, на основу њега је Огледно-конструкторски биро „Тупољев“ одмах направио неколико других авиона. Тако је 1957. свој први лет извршио Ту-116 – авион за међународне посете руководства СССР-а. Он је у целини био направљен од Ту-95; разлика се састојала у теретном одсеку, где је смештена херметичка кабина са две просторије за 20 људи, кухињом и службеним просторијама.

Нешто касније почела је и серијска производња путничког Ту-114 – то је дуголинијски авион за који је као основа послужио опет Ту-95. Пошто су летови били дуги, у авиону су били предвиђени купеи са местима за спавање, кухиња, а у састав посаде обавезно је улазио кувар.

Цар-бомба и остали експерименти

За време тестирања Ту-95 је достављао нуклеарну и термонуклеарну муницију на полигоне, а на бојевом дежурству авион у теретном одсеку има „добош“-лансер са шест крстарећих ракета Х-55. Поред теретног одсека, Ту-95 може да носи десет ракета испод крила.

За тестирање система АН602 снаге 60 мегатона, који је добио надимак Цар-бомба, био је направљен један једини примерак авиона Ту-95В. Бомба са падобранским системом била је тешка преко 27 тона и није могла да стане у теретни одсек, због чега је на авион уграђен јак држач, скинуте су ручке са отвора за бомбе, а корпус покривен белом флуоресцентном бојом.

Када је Цар-бомба експлодирала на полигону на арктичком архипелагу Нова Земља 30. октобра 1961, Ту-95В се налазио на растојању од 39 километара. Када је слетео, при техничком прегледу је установљено да су тело авиона и крила доста нагорели и да су се алуминијумски детаљи истопили или деформисали. Посада авиона на челу са Андрејем Дурновцевом била је срећна што тог пута није одлучено да се примени трећи степен бомбе који повећава њену снагу до 100 мегатона.

Са истом посадом Ту-95В је 1962. учествовао у још неколико термонуклеарних експеримената. Авион је још једном примењен 1970-их, када је из Москве хитно требало доставити планер Ту-144 у Новосибирск. Накачили су га на исти држач на које је била причвршћена и Цар-бомба.

Дежурство за напад преко Северног пола

Главни посао за Ту-95 у совјетско време било је борбено дежурство и спремност да се по потреби нанесе удар по стратешким објектима могућег противника. Претпостављало се да ће удар наносити најкраћим путем, преко Северног пола. У том циљу су на плутајућим леденим пољима били направљени аеродроми за подршку. Два Ту-95 су се 1958. године успешно спустила на такву платформу, а тешкоће су се појавиле тек приликом кочења на леду. Али када се почело са допуњавањем горива у ваздуху, није било више потребе за плутајућим аеродромима.

Између осталог, у задатке бомбардера на дежурству спадало је и застрашивање америчких носача авиона.

„Добијамо задатак: у Атлантику, на неким координатама примећен је носач авиона. Полећемо. Доста пре циља спуштамо се на неких 200 метара, да нас радар не би приметио, и приближавамо се. Прелећемо палубу, фотографишемо, а и разне гестове показујемо... претеће“, прича Виталиј Волков, ветеран далекометне авијације. „Једном, истина, умало да настрадамо: са носача авиона ‘Америка’ код Азорских острва подигла су се четири ловачка авиона, стисли су нас и усмерили према САД. Командир се повезао са базом и рапортирао. База је наредила пробој. Ми ту нагазисмо гас и – правац у облаке...“

Росијскаја газета. Сва права задржана.