Да ли ће ПАК ДА престићи амерички B-2?

Данас не постоје прихватљива техничка решења која би дозвољавала да се развије довољно габаритни бомбардер са минималном уочљивошћу, способан за хиперзвучни лет. Извор: tsagi.ru.

Данас не постоје прихватљива техничка решења која би дозвољавала да се развије довољно габаритни бомбардер са минималном уочљивошћу, способан за хиперзвучни лет. Извор: tsagi.ru.

Руске Оружане снаге настављају да усавршавају своје стратешко наоружање. На реду је развијање и производња новог авијацијског комплекса далекометне авијације (ПАК ДА). Експерти претпостављају да пројекат неће садржати никакве новине, већ да ће то бити копија америчког „невидљивог“ бомбардера В-2. Да ли је то заиста тако?

Према саопштењима руских медија, авио-конструкторска корпорација „Тупољев“ почиње са радом на изради стратешког бомбардера који треба да замени авионе Ту-95 и Ту-160, који сада постоје у наоружању. Претпоставља се да ће нова машина са планером на бази „летећег крила“ бити подзвучна и да ће добити систем минимизирања демаскирајућих фактора.

„Развијање перспективног авијацијског комплекса далекометне авијације који ће заменити стратешке бомбардере Ту-95МС и Ту-160 почиње 2014“, изјавио је летос начелник Генералштаба, генерал армије Валериј Герасимов. Серијска производња самог авиона почиње по плану 2020.

Званични представник Министарства одбране је са своје стране изјавио да ће „ПАК ДА бити опремљен свим перспективним врстама оружја високе прецизности, укључујући и хиперсонично“. Истовремено је и Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко ракетно наоружање“, изјавио да је хиперсонична ракета за нови бомбардер „већ направљена“, али да „она за сада може да лети само неколико секунди“. Серијска производња самог авиона по плану почиње 2020.

Ипак, војска је пожелела да сȃм авион види као подзвучни. Зашто је била донета таква одлука? По свему судећи, реч је о претпостављеној бојевој примени технике. То може бити или релативно компактни и за све дијапазоне слабоуочљиви подзвучни авион-платформа за ракетно наоружање, или хиперсонични авион који има могућност да  пробија постојећа средства ПВО управо на рачун своје брзине.

Ипак данас не постоје прихватљива техничка решења која би дозвољавала да се развије довољно габаритни бомбардер са минималном уочљивошћу, способан за хиперзвучни лет. А овај мали подзвучни авион, способан да се базира на аеродромима који нису нарочито велики, слабоуочљива машина која потенцијално има у наоружању хиперзвучне ракете, омогућава да се дуго патролира подручје испаљивања ракете и да се при томе за минимално време уништи циљ муницијом високе брзине. Управо у корист таквог споја код В-2 Американци су одустали од експлоатације суперсоничног бомбардера В-1.

А да ли су заиста тако слични В-2 и ПАК ДА? С научно-техничке тачке гледишта, овакво и слично „копирање“ није ништа друго него праћење закона аеродинамике и других фундаменталних закона, који одређују радну способност авијацијско-космичке технике.

Када пред конструкторима стоје исти или врло слични задаци, они се решавају приближно истом методологијом. Али иза спољашње сличности скриваће се огроман број разлика које ће и одредити ниво савршенства овог или оног борбеног комплекса.

Како пракса показује, мало кога изненађује то што су Ту-144 и „Конкорд“ били слични по изгледу. Блиске су и аеродинамичке схеме код F-15 и Су-27, али ипак су руски пројектанти, иако су стартовали нешто касније, направили неоспорно бољу машину с аспекта планера.

Значајно је притом да Американци за активно увођење стелт технологије у своју ловачко-бомбардерску авијацију дугују научнику Петру Уфимцеву. Априла 1975. одсек за перспективне пројекте корпорације „Локхид“ (Lockheed) добио је превод чланка Уфимцева, где је он предложио метод помоћу кога је било могуће израчунати одбијени сигнал радиолокатора од равног тела. Овај алгоритам отварао је могућност да се развије авион који се не види на екранима радио-локатора. Може се рећи да од тог момента и почиње историја стелт-авиона. Касније је Алан Браун, један од очева „невидљивих“ авиона, руководилац првог стелт-програма РВ САД Senior Trend, који је отпочет 1978, признао да се допринос теорије Уфимцева у стварању компјутерских програма за стелт-технологије може оценити са 30-40%. А то је – „контролни пакет“ нове технологије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.