Да ли је Русија достигла максимум у извозу наоружања?

Према новој стратегији развоја „Рособоронекспорта“ до 2020, обим извоза наоружања од 2013. до 2016. задржаће се на нивоу од око 13 милијарди долара годишње. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

Према новој стратегији развоја „Рособоронекспорта“ до 2020, обим извоза наоружања од 2013. до 2016. задржаће се на нивоу од око 13 милијарди долара годишње. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

И поред тога што обим продаје на светском тржишту оружја расте и што се ова делатност шири на нова подручја, постоје индиције да је руско учешће у извозу наоружања достигло свој максимум. У најскорије време главни задатак руских продаваца оружја биће очување високих показатеља и тражење нових перспективних партнера.

Током последње деценије руски извоз оружја и војне технике из године у годину је растао и четвороструко се увећао. Међутим, по мишљењу руководства „Рособоронекспорта“, главне руске корпорације која продаје наоружање страним земљама, ове године ће бити достигнута горња граница раста руског извоза оружја. Према новој стратегији развоја корпорације до 2020, обим извоза наоружања од 2013. до 2016. задржаће се на нивоу од око 13 милијарди долара годишње.

Прелазак из „офанзиве“ у „одбрану положаја“ током наредне три године руска корпорација објашњава ситуацијом на светском тржишту. „Ми пажљиво пратимо сва тржишта, проучавамо потребе за борбеном, хеликоптерском, авионском и оклопном техником у различитим земљама и схватамо тенденције њиховог развоја. Светско тржиште се мења, али ипак неће доћи до наглих промена. Због тога ми претпостављамо да у наредне три године неће бити забележен велики скок извоза. Не кажемо да ће извоз бити смањен, али не можемо тврдити ни да ће се повећати“, изјавио је портпарол „Рособоронекспорта“ Вјачеслав Давиденко.

Раст до краја године

Оцењује се да ће у 2013. години бити забележен раст испорука хеликоптерске технике за 20% и средстава противваздушне одбране за 30%.

Таква анализа ситуације подразумева деловање које обезбеђује даље промовисање руског наоружања на светском тржишту. Према речима Анатолија Исајкина, генералног директора „Рособоронекспорта“, „проширење испорука и списка услуга на нова подручја један је од главних циљева нове стратегије“. Корпорација намерава да прошири своје учешће у међународној сарадњи на плану конструисања, производње и пласмана производа војне индустрије. У ту сврху је предложено да водеће организације које улазе у орбиту „Рособоронекспорта“ добију право да саме обезбеђују сервисирање војне технике после продаје страним наручиоцима. Поред тога, корпорација планира „учвршћивање веза са предузећима војноиндустријског сектора, између осталог и активирање научноистраживачког и експериментално-конструкторског рада на стварању нових модела наоружања, као и развој програма модернизације и рециклаже раније испорученог наоружања“, истакао је Анатолиј Исајкин.

Па ипак, руски експерти су скептични у оцени могућности освајања нових тржишта за извоз. „Нема нових земаља у које можемо ући. У Африци се може изаћи на многа тржишта, јер постоји потражња, али тамо нема новца“, каже Александар Храмчихин, шеф аналитичког одељења Института за политичку и војну анализу. Он сматра да три године нису довољне за повећање обима извоза путем проширивања услуга, и да је за тако нешто потребна читава деценија.

„Нико никада не може гарантовати да ће извоз наоружања бити у порасту, јер је на тржишту велика конкуренција и стално се појављују нови играчи“, констатује експерт.

У таквим околностима би било разумније ослањати се на већ разрађене традиционалне програме, на пример на индијски и вијетнамски.

„Индија има велике примедбе на квалитет наших производа, а она је наш главни купац. Вијетнам је наш релативно стабилан и велики купац, и на том тржишту ја не видим неке посебне проблеме. Сви остали, међутим, већ купују знатно мање производа наше војне индустрије“, коментарише Александар Храмчихин и додаје да по његовом мишљењу Венецуела у најскорије време неће бити погодно тржиште, јер тамо може доћи до финансијског краха и смене власти, а Алжир је већ купио тако много наоружања да му више и не треба.

„Ја не бих рекао да са Кином успостављамо некадашње везе. Обим испоруке руског наоружања у ову земљу је од 2007. вишеструко опао, тако да се наш извоз више никада неће вратити на некадашњи ниво“, сматра експерт.

Са друге стране, према међународним проценама главни купци стране војне технике постају источне земље. Због тога и Русија у последње време поклања све већу пажњу азијско-тихоокеанском региону.

„Многи руски пројекти су јединствени у свету. То се, на пример, односи на супермодерни ловац четврте генерације Су-35. Такође је планирано да ускоро почне продаја страним земљама нових врста хеликоптера Ми-17, Ми-38 и Ка-62“, истиче Иван Андријевски, први потпредседник сверуске грађанске организације „Руски савез инжењера“.

На тај начин, када је реч о наоружању, спрега политичких тежњи и војнотехничког програма, израженог кроз конкретне пројекте, може подстаћи даље повећање руског извозног потенцијала.

Росијскаја газета. Сва права задржана.