Најстрашније оружје поморске пешадије

„Бизони“ који лете по таласима

Свакако најважније оружје поморске пешадије јесу десантни бродови којима се припадници тих снага пребацују на свој задатак. Бродови поседују рампу на крми и на прамцу, од којих задња служи за укрцавање људства и утовар војне технике на пристаништу, а предња за искрцавање у воду, или пак, уколико то обала омогућава – на копно (крма се притом делимично потапа). Десант је могућ и током невремена (до 4 степена по Бофоровој скали) када су таласи до 1,5 m.

Велики десантни брод може да прими појачани батаљон поморске пешадије и 80 борбених возила, а средњи – чету и 12 оклопних возила. Десантни ховеркрафт „Зубр“ („Бизон“) може да пређе хиљаду миља брзином аутомобила и да достави 360 поморских пешадинаца на готово сваку обалу (или 10 оклопних транспортера, или 3 тенка Т-80 и 80 пешадинаца), покривајући их ватром из реактивних бацача пламена и из шестоцевних артиљеријских система. Од могућег напада из ваздуха пловило и десант штите 4 противавионска ракетна система „Игла“.

„Зубр“ је највећи ховеркрафт на свету и један од најбржих. Приликом његових испитивања развијане су брзине и до 70 чворова (130 km/h), и притом није достигнута горња граница. Брод се креће тако што његове моћне пропелере покрећу гасне турбине укупне јачине од 36.000 коњских снага. Изнад површине га подижу 4 компресора капацитета 24.000 коњских снага. Пилот управља пловилом помоћу команди налик на оне у авиону.

Пловећа хаубица „Вена“

Због услова у којима се користи, сва оклопна техника морнаричке пешадије мора да има одговарајуће пловне способности. Међутим, борбено возило БМП-3Ф (за флоту), које је тестирано и добило одобрење морнаричке пешадије, ипак није ушло у производњу. Московски државни технички универзитет (МГТУ) „Н. Е. Бауман“ победио је на конкурсу за развој новог борбеног возила за поморску пешадију. Оно треба да испуњава захтеве нове концепције искрцавања „иза хоризонта“, када људство са техником напушта бродове 15–40 km од обале, и због тога такво возило мора да има добре пловне особине.

„То би морао да уједно буде брзи борбени чамац на води и оклопни транспортер на копну“, истиче главни конструктор Научно-производног центра „Специјална машиноградња“ у саставу Универзитета „Бауман“ Сергеј Попов и додаје: „Велики проблем је што руски поморци никада нису имали сопствено борбено возило па у том смислу не постоји јасно схватање како би оно требало да изгледа. А да се ради на модификацији неког од постојећих копнених возила – нема пуно смисла.“

Морнаричка пешадија за сада користи конвенционални БМП-3, који поседује изванредну ватрену моћ: топ калибра 100 mm и уједно лансер за навођене ракете, аутоматски топ од 30 mm и митраљез – али са друге стране и слабе пловне особине, јер након пола часа проведених у води електронски системи на возилу почињу да отказују.

Ватрену подршку поморској пешадији пружа пловећа самоходна хаубица 2С31 „Вена“ („Беч“), опремљена аутоматизованим артиљеријским оруђем калибра 120 mm. Приликом гађања параметре обрађује рачунар који поседује навигациони систем ради прецизне контроле терена. Парчадно-фугасне гранате тог борбеног возила могу по својој ватреној моћи да се пореде са пројектилима калибра 152–155 mm.

Најстрашније оружје поморске пешадије

Најстрашније и најопасније оружје поморске пешадије јесу њени припадници. Према једном од неписаних правила те службе њихов припадник мора да буде спреман за борбу у сваком окружењу: на копну, на мору и у ваздуху. То је најмалобројнији род војске и укупан број припадника тог рода ни у једној од руских флота не прелази 12.500. Чета поморских пешадинаца уз то вреди као читав пук. Морнаричка пешадија поседује карактеристичну униформу [на шта указује и њен неформални назив „црна смрт“] која истиче посебност тог рода војске: црна беретка, кратак црни капут, морнарска мајица, панталоне равног кроја и чизме.

Главни задатак поморских пешадинаца јесте да се освоји упориште на обали. У таквим случајевима припадници тих јединица често су принуђени да извршавају најсложеније борбене задатке, неретко и далеко од мора. На пример, током ослобађања Грозног у јануару 1995. задатак заузимања резиденције Дудајева био је поверен батаљону поморске пешадије Северне флоте. И прва руска застава која се завијорила на фронтону резиденције била је мајица поручника Игора Борисевича.

Росијскаја газета. Сва права задржана.