О векторима развоја Јединица ваздушно-космичке одбране

Јединице ваздушно-космичке одбране раде на проширивању територије коју покривају руски радари, нарочито на Арктику. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

Јединице ваздушно-космичке одбране раде на проширивању територије коју покривају руски радари, нарочито на Арктику. Извор: Министарство одбране РФ / mil.ru.

Јединице ваздушно-космичке одбране су 1. децембра обележиле двогодишњицу постојања. Какве задатке оне решавају, каквим снагама располажу, шта су постигле у овом кратком периоду? На ова и друга питања одговара командант Јединица ваздушно-космичке одбране генерал-мајор Александар Головко.

Александре Валентиновичу, који је по Вашем мишљењу најважнији резултат двогодишњег деловања Јединица ваздушно-космичке одбране?

Генерал-мајор Александар Головко: Најважније је да су Јединице ваздушно-космичке одбране (ВКО) формиране као орган војне управе и да су добро организоване. Јасно су дефинисани правци развоја ове војне формације и уведено је дугорочно планирање. Сваки сегмент наших јединица има припремљен план развоја до 2020.

Јединице ВКО развијају се у три основна правца. Ми усавршавамо систем откривања ваздушно-космичког напада, развијамо систем уништавања и сузбијања снага и средстава ваздушно-космичког напада од стране других држава, а стварамо и јединствени информационо-командни простор система ВКО.

У области информационих система један од приоритета нам је повећање броја радарских система високе оперативне готовости. Други важан правац је повећање могућности откривања ваздушних циљева. Такође радимо на проширивању територије коју покривају наши радари. То се нарочито тиче северног правца. Већ уводимо радио-техничке јединице у Арктичку зону.

Како се развија систем сателита Министарства одбране?

Наша орбитална група сателита данас броји око 120 активних космичких апарата који садрже неопходну опрему. Од тога је 70% сателита под управом Главног експерименталног космичког центра „Г.С. Титов“ при Космичкој команди Јединица ВКО. Међу њима су и Међународна космичка станица и космички апарати са социјално-економском наменом.

За друго полугође 2014. планирано је лансирање лаке и тешке верзије ракете „Ангара“ са војног космодрома у Плесецку. Да ли је тај план и даље на снази?

Радови на стварању ракетно-космичког система „Ангара“, у целини гледано, теку у складу са технолошким планом. За идућу годину је заиста планирано лансирање двеју ракета.

Када треба очекивати увођење С-500 у оперативну употребу?

Што се тиче перспективног противавионског ракетног система С-500, у њега полажемо велике наде. Он припада новој генерацији противавионских ракетних система „земља-ваздух“. То је универзални систем далеког домета и пресретања на великим висинама са повећаним потенцијалом противракетне одбране. Ракета С-500 ће имати могућност да пресреће балистичке ракете и да погађа аеродинамичне циљеве: авионе и хеликоптере, као и крстареће ракете.

Планирано је да се радови на стварању С-500 окончају у најскорије време, а за неколико година армија треба да добије први серијски примерак. Ми стално контролишемо све што је везано за пројекат С-500 и у оквиру Државног програма наоружавања планирамо да купимо пет комплета овог система.

Поменули сте постављање радарских система за откривање ракетног напада високе оперативне готовости. Можете ли рећи нешто више о томе?

Ми посвећујемо посебну пажњу развоју система откривања ракетног напада. Данас се интензивно ради на повећању броја система високе оперативне готовости. Њиховим постављањем постепено стварамо мрежу ових система искључиво на територији Русије и приводимо крају стварање континуираног радарског поља површинског ешалона за откривање ракетног напада. Планирано је да до 2018. тај посао буде окончан.

Подсећам да је ове године предат на борбено дежурство такав радарски систем у Армавиру. Он у потпуности компензује прекид коришћења Габалинске радарске станице у Азербејџану. Приводи се крају постављање нових радарских система у Иркутску и Калињинграду, а започета је и изградња радарских система код Јенисејска, Орска, Барнаула и Воркуте.

Ако идемо у детаље, онда треба рећи да се од августа припрема техничка позиција за размештање опреме система високе оперативне готовости „Вороњеж-М“ у Оренбуршкој Области. Првостепени задатак у овој фази је изградња темеља за систем антена и за грађевинске објекте. Потписани су одговарајући државни уговори и радови теку по плану.

Росијскаја газета. Сва права задржана.