Из дубина кроз лед

Средства за разбијање леда које подморнице данас поседују не омогућавају им да изроне брзо и без оштећења трупа. Фотографија: РИА „Новости“.

Средства за разбијање леда које подморнице данас поседују не омогућавају им да изроне брзо и без оштећења трупа. Фотографија: РИА „Новости“.

Руске стратешке подморнице које носе нуклеарно оружје на борбеном дежурству у региону Арктика добиће нове могућности. Конкретно, до 2015. се планира увођење нових елемената конструкције и ојачање трупа, што ће подморницама омогућити да безбедно савладају дебели арктички лед без заустављања и без оштећења трупа.

Посао оспособљавања стратешких подморница да без оштећења пробијају арктички лед поверен је централном конструкторском бироу поморске технике „Рубин“. У документацији овог пројекта наводи се да брзо израњање кроз лед може бити потребно ради извршења борбеног задатка или спасавања посаде у случају хаварије.

Кроз лед се израња само са једним циљем: да се изврши ракетни нуклеарни удар са површине. То се ради само на подручју Арктика.

Игор Курдин, бивши командир нуклеарне подморнице „Јекатеринбург“

„Брзо достизање контакта са леденим покривачем и његово гарантовано и безбедно разбијање неопходан је услов за примену борбених средстава и остваривање тактичких циљева, а такође за успостављање везе, за контакт са атмосфером и самим тим за спасавање посаде“, наводи се у документацији.

Средства за разбијање леда које подморнице данас поседују не омогућавају им да изроне брзо и без оштећења трупа. Како је објаснио Игор Курдин, бивши командир нуклеарне подморнице „Јекатеринбург“ и председник санктпетербуршког клуба подморничара, за излазак подморнице на површину покривену ледом предвиђена су два начина: израњање без кретања, или у крајњем случају у покрету с тим да се лед разбија трупом.

„Израњање у покрету може довести до оштећења трупа, покретних уређаја, хидроакустичког система и торпедних апарата. До данас нису познати случајеви пробијања леда у покрету. Израњање без кретања је уобичајени маневар који се често примењује“, саопштио је Игор Курдин.

Експерт је објаснио да се подморница „умири“ пре него што ће изронити у уобичајеном режиму, а затим почиње врло споро да се подиже, брзином од неколико центиметара у минуту. Да би се омогућило безбедно израњање у покрету потребно је ојачати командни торањ и прамац подморнице, јер се лед пробија управо тим деловима трупа.

У оквиру овог пројекта се развија и програм за системе управљања подморницом који ће омогућити откривање локације са најтањим слојем леда. Програмом је предвиђено решење још једног проблема, а то је чишћење палубе од остатака леда после његовог успешног пробијања и израњања на површину. Како је рекао Кудрин, често се дешава да лед затвори ракетне цеви, а то су на стратешким подморницама најважнији делови трупа.

„Кроз лед се израња само са једним циљем: да се изврши ракетни нуклеарни удар са површине. То се ради само на подручју Арктика. Када подморница изрони и људи изађу на палубу, затичу огромне комаде леда, нарочито тамо где су поклопци ракетних цеви. Тим поклопцима се може збацити лед, јер они имају прилично јак хидраулични систем“, објаснио је Курдин.

Посебан задатак је стварање спасилачке коморе за посаду. Комора такође треба да пробија лед како би се обезбедио излазак на ваздух и веза са спасиоцима. Планирано је да се комора подигне кроз воду до леденог покривача, а затим да га одоздо загрева уређајима који ће стварати високу температуру. Спасилачка комора ће бити опремљена радио-везом, уређајима за навигацију и сигналним пловцима.

Безбедност „форсирања“ леда додатно ће бити осигурана оснивањем површинског центра који ће анализирати стање леда у водама којима се крећу арктичке подморнице.

Већ 2016. могу се појавити прва ојачања на арктичким подморницама. Планирано је да се за реализацију пројекта утроши 285 милиона рубаља.

Руски текст на сајту „Известија“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.