Mикојанови крилати терминатори

МиГ-9. Извор: РИА „Новости“.

МиГ-9. Извор: РИА „Новости“.

Пре 43 године, 9. децембра 1970, преминуо је Артјом Микојан, истакнути совјетски конструктор чије је име ушло у једну од најславнијих скраћеница авионске индустрије: МиГ. „Руска реч“ даје преглед најважнијих и најзанимљивијих пројеката ОКБ МиГ, на којима је било постигнуто укупно 55 светских рекорда.

Светски авион

Први совјетски ловачки авион на млазни погон био је МиГ-9. Без обзира на то што су се пилоти бојали да лете на авионима без елисе, а механичари нису имали искуства у раду са млазним моторима, искуство које је прикупљено приликом стварања авиона омогућило је Конструкторском бироу Микојана и Гуревича да створе МиГ-15, један од најбољих ловачких авиона тог доба. 

Звездани тренутак за МиГ-ове био је рат у Кореји. Појава најновијих совјетских ловачких авиона је била потпуно неочекивана за САД: МиГ-15 је лако парирао спорим F-80 и успешно је јурио бомбардере, због чега су Американци на Далеки Исток хитно пребацили F-88 Sabre који је тек недавно био уведен у наоружање.

„Врло часто је о исходу двобоја одлучивао први напад. После удара МиГ-ови би се брзо пењали увис, док су ‘Сајбри’, напротив, тежили да се прилепе за земљу. Свако се трудио да искористи најбоље борбене особине свог авиона, због чега би се битка понекад ограничила на један напад, после кога бисмо се ми нашли горе, а Американци – доле“, прича нам командир ескадриле Сергеј Крамаренко, који је у Кореји забележио 13 победа у ваздуху.

МиГ–15. Извор: РИА „Новости“.

МиГ-15 је најмасивнији млазни борбени авион на свету. Осим у СССР-у, по лиценци су га производили у Пољској, Чехословачкој и Кини. Укупно је било направљено преко 15 хиљада авиона. Овај ловац је више од пола века постојао у наоружању 40 земаља.

Ловац на „Фантоме“

МиГ-19 је однео већину ваздушних победа у ратовима у Вијетнаму и оружаном сукобу између Индије и Пакистана. Кинеске копије авиона МиГ-19 под називом J-6, којима су пилотирали локални пилоти, пржиле су америчке „Фантоме“ у Вијетнаму, а над Кашмиром су уништавале Су-7 индијског Ратног ваздухопловства.

МиГ-19. Извор: РИА „Новости“.

Моћно наоружање ловца (три топа калибра 30 mm) било је у складу са изванредном маневарском способношћу и добром брзином узгона. Пилоти су више пута истицали високи ниво поузданости авиона.

У СССР-у се Миг-19 примењивао за пресретање оних који повреде државну границу. У његовој евиденцији је амерички далекометни извиђачки авион RB-47 оборен 1960. над Заполарјем, неколико авиона РВ САД уништених у ваздушном простору Немачке Демократске Републике, и велики број извиђачких балона.

Смртоносна „балалајка“

Следећи Микојанов хит постао је МиГ-21, најраспрострањенији надзвучни авион на свету. Серијска производња започета је пре више од пола века, а све до сада се производи у Кини. Упоредна карактеристика МиГ-21 је ниска цена коштања: модификација авиона за извоз коштала је мање од БМП-1.

МиГ–21. Фотографија из слободних извора.

МиГ-21  је у НАТО-у добио тешко објашњиви назив "fishbеd" (геолошки слој који је богат фосилним остацима риба). Совјетски пилоти су овај ловачки авион због троугластог крила назвали „балалајка“.

Заједно са претходним моделом, МиГ-21 је успешно ратовао у Вијетнаму. Мали ловачки авион са великом маневарском способношћу постао је озбиљан противник америчких „Фантома“ друге генерације. У САД је чак била разрађена специјална тактика ваздушне борбе са њим. Вијетнамски пилоти су се придржавали совјетске тактике: навођени на циљ са земље, ловци су се појављивали испод и иза америчких авиона, нападали их вођеним ракетама и враћали се у базу.

Оштро око

Јуришни авион МиГ-27 је због одличне прегледности из кабине добио надимак „балкон с погледом на бојно поље“. Међутим, прави оштрооки авион постао је пресретач МиГ-31. На њему се први пут у свету појавила радио-локациона станица са фазном антенском решетком, која омогућује уочавање ваздушних циљева (укључујући и слабоуочљиве) на раздаљини од 320 km.

МиГ–27. Извор: РИА „Новости“.

Његова уграђена електроника проналази 24 циља, прати 10 од њих, бира 4 најважнија и наводи на њих ракете великог домета типа „ваздух-ваздух“. Четири авиона МиГ-31 су способна да контролишу ваздушни простор над фронтом од 800-900 километара.

Окретан и гломазан

Модернизовани МиГ-29 представља основни ловачки авион Ратног ваздухопловства Русије, а истовремено и летећу лабораторију за истраживање нових технологија. На њему су постављени мотори са променљивим вектором вуче, који авиону саопштавају  о новом нивоу маневарске способности.

МиГ–29. Извор: AFP / East News

Прве авионе МиГ-29 пилоти су у шали називали „авион са блиским погоном“, с обзиром на то да су имали довољно горива тек да облете аеродром. Данас је модификација СМТ добила најновију авионску електронику, додатне резервоаре за гориво и опрему за допуну горива у ваздуху. 

Ловац будућности

МиГ–35. Извор: Сергеј Михејев.

Експериментални пројекат ловца пете генерације 1.44 требало је да у серији добије назив МиГ-35 МФИ (вишенаменски фронтовски ловачки авион). Планирано је опремање авиона моторима са контролисаним вектором вуче, у његовој производњи широко су се примењивале стелт технологије.

Међутим, 2002. је објављена одлука Владе о стварању ПАК ФА, којом је заустављено развијање 1.44. Једини летећи прототип који се подигао у небо 29. фебруара 2000, данас се налази у ЛИИ „Громов“ (Институт за аеро-наутику) у Жуковском.

Росијскаја газета. Сва права задржана.