Од радија до ајфона: руски језик и техника

Совјетски колор-телевизор „_serbianBeginIgnore_Электроника Ц-401М_serbianEndIgnore_“ (1984). Фотографија: Дарја Доњина.

Совјетски колор-телевизор „_serbianBeginIgnore_Электроника Ц-401М_serbianEndIgnore_“ (1984). Фотографија: Дарја Доњина.

Техника је током последњих деценија доживела невиђену еволуцију, али руски језик није остао дужан и није пропустио да на томе покаже своју креативност. „Руска реч“ објашњава како „јузери“ помоћу „гвожђа“ на својим „пањевима“ пријатељима „шаљу на сапун“, „газећи векнице белог хлеба“, и то у паузи када им „зомбокутије“ нису укључене...

После Другог светског рата сваки руски стан је имао „радио-тачку“ (рус. „_serbianBeginIgnore_радиоточка_serbianEndIgnore_“), тј. крајњи „емисиони“ елемент мреже проводника за директан пренос. Преко те мреже могао се слушати једини државни програм, а у ратно време је она коришћена за упозоравање на опасност. Радио-тачка се састојала од великог црног звучника сличног тањиру, тако да је најчешће и називана „тањир“ (рус. „_serbianBeginIgnore_тарелка_serbianEndIgnore_“). Градска радио-мрежа постоји и данас, док су „тањири“ одавно замењени уређајима који личе на радио-пријемнике и уместо једног хватају три програма.

Затим су од 1950-их до 1980-их почели да се појављују „лампаши“, а после њих и транзистори. Западне станице „Глас Америке“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Голос Америки_serbianEndIgnore_“), „Слобода“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Свобода_serbianEndIgnore_“) и „Дојче веле“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Немецкая волна_serbianEndIgnore_“, тј. „немачки талас“) емитовале су своје програме на територији СССР-а на кратким таласима, али су њихове фреквенције ометане специјалним уређајима за стварање шума које су се звале „ометачи“ (рус. „_serbianBeginIgnore_глушилки_serbianEndIgnore_“). Ти „ометачи“ су емитовали у етар невероватну какофонију.

На „малом тепиху“ живи рачунарски „миш“, а у електронској адреси живи „пас“ (рус. „_serbianBeginIgnore_собака_serbianEndIgnore_“). То је незванични руски назив за знак @. Електронска пошта се зове „сапун“ (рус. „_serbianBeginIgnore_мыло_serbianEndIgnore_“, због сличности са енглеским „mail“).

Телевизија је 1950-их још увек била реткост. Породице које су имале телевизор примале су сваког госта који је хтео да погледа програм. Ти доласци су се тако и звали: „отићи на телевизор“. Већ 1970-их и 1980-их скоро свака породица је имала телевизор. Милиони људи су истовремено гледали емисије и филмове, и затим су дискутовали о истим тим емисијама и филмовима. У постсовјетско време се променио однос према телевизији. Данас је телевизор симбол масовне културе намењене гледаоцу који није много захтеван, тако да многи интелектуалци, и не само они, називају телевизор „кутија“ (рус. „_serbianBeginIgnore_ящик_serbianEndIgnore_“). С обзиром да је телевизор још и средство за масовну пропаганду, понекад се назива и „зомбокутија“ (рус. „_serbianBeginIgnore_зомбоящик_serbianEndIgnore_“), тј. инструмент за „зомбирање“ људи. Данас је модерно рећи: „Ја не гледам телевизор“. Међутим, они који тако говоре најчешће су добро упознати са свим упечатљивим детаљима ТВ програма.

У руске домове су 1990-их ушле другачије „кутије“. Реч је о рачунарима чији су преци у совјетско време заузимали читаве просторије у научним установама и називали се „ЕВМ“ (скраћеница од „Електронско-рачунска машина“, рус. „_serbianBeginIgnore_ЭВМ_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_Электронно-вычислительная машина_serbianEndIgnore_“). Тај назив сада већ припада прошлости, а нови, персонални компјутер у свакодневном говору назива се скраћено „комп“. Када је на смену старим рачунарима „386“ и „486“ дошао моћни „Пентијум“, брзо се одомаћио иронични назив „Пентјух“ (рус. „_serbianBeginIgnore_пентюх_serbianEndIgnore_“, што значи „глупак“), а даљим скраћивањем назива добијен је, сасвим прикладно, „Пањ“ (рус. „_serbianBeginIgnore_пень_serbianEndIgnore_“).

Знатан део рачунарске лексике у руском чине позајмљенице из енглеског (на пример, корисник је „јузер“). Додуше, има и изузетака. Софтвер се скраћено назива „софт“, али је зато хардвер у руском језику добио назив „гвожђе“ (рус. „_serbianBeginIgnore_железо_serbianEndIgnore_“). Матична плоча се назива „мајка“ (рус. „_serbianBeginIgnore_мать_serbianEndIgnore_“), а тастатуру (рус. „_serbianBeginIgnore_клавиатура_serbianEndIgnore_“) од милоште зову руским женским именом „клава“ (надимак за име Клавдија). Када се у рачунару дешава нешто необјашњиво, онда се каже да он „халуцинира“ или „има халуцинације“ (на руском сленгу „_serbianBeginIgnore_глючит_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_глюки_serbianEndIgnore_“). Ако је рачунар спор, онда он „кочи“ (рус. „_serbianBeginIgnore_тормозит_serbianEndIgnore_“), а ако се укочи, онда он уствари „почиње да виси“ (рус. „_serbianBeginIgnore_зависает_serbianEndIgnore_“ или „_serbianBeginIgnore_виснет_serbianEndIgnore_“). Притискати тастере на „клави“ исто је што и „газити векне“ (рус. „_serbianBeginIgnore_топтать батоны_serbianEndIgnore_“, где је реч „_serbianBeginIgnore_батоны_serbianEndIgnore_“ добијена заменом енглеског „button“ руским „_serbianBeginIgnore_батон_serbianEndIgnore_“, што значи „векна белог хлеба“).

Они који се не разумеју у рачунаре зову се „чајници“ (рус. „_serbianBeginIgnore_чайники_serbianEndIgnore_“). Дакле, поједини компјутерски термини могу да збуне „чајнике“. У Русији је познат виц у коме се једна бака вајка: „Ови нови богаташи су потпуно померили памећу. Јуче је један од њих купио мали тепих за свог миша“ (на руском се постоље за миш каже „_serbianBeginIgnore_коврик_serbianEndIgnore_“, тј. „мали тепих“, „простирка“). Шта би тек рекла да се тај исти пожалио у продавници како му је „цркао миш“? Додуше, ни „јузер“ није много болећив. Када удаљава неки програм, он га крволочно „убија“ (рус. „_serbianBeginIgnore_убивает программу_serbianEndIgnore_“) или је „руши до темеља“ (рус. „_serbianBeginIgnore_сносит_serbianEndIgnore_“).

На „малом тепиху“ живи рачунарски „миш“, а у електронској адреси живи „пас“ (рус. „_serbianBeginIgnore_собака_serbianEndIgnore_“). То је незванични руски назив за знак @. Електронска пошта се зове „сапун“ (рус. „_serbianBeginIgnore_мыло_serbianEndIgnore_“, због сличности са енглеским „mail“). Израз „спусти ми на сапун“ (рус. „_serbianBeginIgnore_скинь мне на мыло_serbianEndIgnore_“) значи „пошаљи ми информацију електронском поштом“.

Нове генерације електронских уређаја не добијају нова имена. Ноутбук, ајфон и ајпад (и иначе сваки „гаџет“ и „девајс“) стигли су у руски језик без икаквих измена. Додуше, „мобилни телефон“ се скраћено зове „мобила“, а зове се још и „слушалица“ (рус. „_serbianBeginIgnore_труба_serbianEndIgnore_“), по аналогији са слушалицом на фиксним телефонима, док се таблет на руском зове „планшет“ (или „_serbianBeginIgnore_планшетник_serbianEndIgnore_“). Скраћеница SMS у руском језику је постала „есемеска“ (рус. „_serbianBeginIgnore_эсэмэска_serbianEndIgnore_“) и у том облику је ушла у савремене речнике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.