Од радија до ајфона: руски језик и техника

Совјетски колор-телевизор „Электроника Ц-401М“ (1984). Фотографија: Дарја Доњина.

Совјетски колор-телевизор „Электроника Ц-401М“ (1984). Фотографија: Дарја Доњина.

Техника је током последњих деценија доживела невиђену еволуцију, али руски језик није остао дужан и није пропустио да на томе покаже своју креативност. Russia Beyond објашњава како „јузери“ помоћу „гвожђа“ на својим „пањевима“ пријатељима „шаљу на сапун“, „газећи векнице белог хлеба“, и то у паузи када им „зомбокутије“ нису укључене...

После Другог светског рата сваки руски стан је имао „радио-тачку“ (рус. „радиоточка“), тј. крајњи „емисиони“ елемент мреже проводника за директан пренос. Преко те мреже могао се слушати једини државни програм, а у ратно време је она коришћена за упозоравање на опасност. Радио-тачка се састојала од великог црног звучника сличног тањиру, тако да је најчешће и називана „тањир“ (рус. „тарелка“). Градска радио-мрежа постоји и данас, док су „тањири“ одавно замењени уређајима који личе на радио-пријемнике и уместо једног хватају три програма.

Затим су од 1950-их до 1980-их почели да се појављују „лампаши“, а после њих и транзистори. Западне станице „Глас Америке“ (рус. „Голос Америки“), „Слобода“ (рус. „Свобода“) и „Дојче веле“ (рус. „Немецкая волна“, тј. „немачки талас“) емитовале су своје програме на територији СССР-а на кратким таласима, али су њихове фреквенције ометане специјалним уређајима за стварање шума које су се звале „ометачи“ (рус. „глушилки“). Ти „ометачи“ су емитовали у етар невероватну какофонију.

На „малом тепиху“ живи рачунарски „миш“, а у електронској адреси живи „пас“ (рус. „собака“). То је незванични руски назив за знак @. Електронска пошта се зове „сапун“ (рус. „мыло“, због сличности са енглеским „mail“).

Телевизија је 1950-их још увек била реткост. Породице које су имале телевизор примале су сваког госта који је хтео да погледа програм. Ти доласци су се тако и звали: „отићи на телевизор“. Већ 1970-их и 1980-их скоро свака породица је имала телевизор. Милиони људи су истовремено гледали емисије и филмове, и затим су дискутовали о истим тим емисијама и филмовима. У постсовјетско време се променио однос према телевизији. Данас је телевизор симбол масовне културе намењене гледаоцу који није много захтеван, тако да многи интелектуалци, и не само они, називају телевизор „кутија“ (рус. „ящик“). С обзиром да је телевизор још и средство за масовну пропаганду, понекад се назива и „зомбокутија“ (рус. „зомбоящик“), тј. инструмент за „зомбирање“ људи. Данас је модерно рећи: „Ја не гледам телевизор“. Међутим, они који тако говоре најчешће су добро упознати са свим упечатљивим детаљима ТВ програма.

У руске домове су 1990-их ушле другачије „кутије“. Реч је о рачунарима чији су преци у совјетско време заузимали читаве просторије у научним установама и називали се „ЕВМ“ (скраћеница од „Електронско-рачунска машина“, рус. „ЭВМ“, „Электронно-вычислительная машина“). Тај назив сада већ припада прошлости, а нови, персонални компјутер у свакодневном говору назива се скраћено „комп“. Када је на смену старим рачунарима „386“ и „486“ дошао моћни „Пентијум“, брзо се одомаћио иронични назив „Пентјух“ (рус. „пентюх“, што значи „глупак“), а даљим скраћивањем назива добијен је, сасвим прикладно, „Пањ“ (рус. „пень“).

Знатан део рачунарске лексике у руском чине позајмљенице из енглеског (на пример, корисник је „јузер“). Додуше, има и изузетака. Софтвер се скраћено назива „софт“, али је зато хардвер у руском језику добио назив „гвожђе“ (рус. „железо“). Матична плоча се назива „мајка“ (рус. „мать“), а тастатуру (рус. „клавиатура“) од милоште зову руским женским именом „клава“ (надимак за име Клавдија). Када се у рачунару дешава нешто необјашњиво, онда се каже да он „халуцинира“ или „има халуцинације“ (на руском сленгу „глючит“, „глюки“). Ако је рачунар спор, онда он „кочи“ (рус. „тормозит“), а ако се укочи, онда он уствари „почиње да виси“ (рус. „зависает“ или „виснет“). Притискати тастере на „клави“ исто је што и „газити векне“ (рус. „топтать батоны“, где је реч „батоны“ добијена заменом енглеског „button“ руским „батон“, што значи „векна белог хлеба“).

Они који се не разумеју у рачунаре зову се „чајници“ (рус. „чайники“). Дакле, поједини компјутерски термини могу да збуне „чајнике“. У Русији је познат виц у коме се једна бака вајка: „Ови нови богаташи су потпуно померили памећу. Јуче је један од њих купио мали тепих за свог миша“ (на руском се постоље за миш каже „коврик“, тј. „мали тепих“, „простирка“). Шта би тек рекла да се тај исти пожалио у продавници како му је „цркао миш“? Додуше, ни „јузер“ није много болећив. Када удаљава неки програм, он га крволочно „убија“ (рус. „убивает программу“) или је „руши до темеља“ (рус. „сносит“).

На „малом тепиху“ живи рачунарски „миш“, а у електронској адреси живи „пас“ (рус. „собака“). То је незванични руски назив за знак @. Електронска пошта се зове „сапун“ (рус. „мыло“, због сличности са енглеским „mail“). Израз „спусти ми на сапун“ (рус. „скинь мне на мыло“) значи „пошаљи ми информацију електронском поштом“.

Нове генерације електронских уређаја не добијају нова имена. Ноутбук, ајфон и ајпад (и иначе сваки „гаџет“ и „девајс“) стигли су у руски језик без икаквих измена. Додуше, „мобилни телефон“ се скраћено зове „мобила“, а зове се још и „слушалица“ (рус. „труба“), по аналогији са слушалицом на фиксним телефонима, док се таблет на руском зове „планшет“ (или „планшетник“). Скраћеница SMS у руском језику је постала „есемеска“ (рус. „эсэмэска“) и у том облику је ушла у савремене речнике.

Сазнајте још: Портрет младог програмера

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“