Ненуклеарна стратегија нуклеарног арсенала

„Оружане снаге 2014. треба да добију преко 40 најсавременијих интерконтиненталних балистичких ракета. У оперативну употребу ће бити уведене ракетне подморнице ‘Александар Невски’ и ‘Владимир Мономах’, а у орбиталном одбрамбеном систему појавиће се шест нових сателита“, изјавио је председник Владимир Путин на проширеном заседању Колегијума Министарства одбране.

Говорећи о Јединицама ваздушно-космичке одбране, Путин је саопштио да зона коју покрива систем откривања ракетног напада обухвата све главне ракетне правце. „Стручњацима су добро познати проблеми у тој сфери, недавно смо их разматрали на саветовању. Све се може решити и решаваће се“, истакао је председник.

Нуклеарна Русија

Импозантан број нових интерконтиненталних балистичких ракета заједно са појачаном ваздушном и поморском нуклеарном компонентом уз инсистирање на усавршавању система откривања ракетног напада сведочи о томе да руска војна доктрина још увек третира нуклеарно оружје као главни аргумент у потенцијалним крупним војним конфликтима.

Поменути Колегијум није једино место на коме је врховни командант пред крај године говорио о приоритету снага за нуклеарно одвраћање. Крајем новембра и почетком децембра председник је одржао низ саветовања са командантима оружаних снага и представницима војноиндустријског комплекса, што се може схватити као програмски пакет мера за решавање одбрамбених задатака у најскоријој будућности.

На поменутим саветовањима разматрани су разноврсни проблеми, али је главна тема свих разговора пре свега била модернизација снага за нуклеарно одвраћање, с тим што практично није било говора о модификацији снага опште намене.

Говорећи о стратешким јединицама за нуклеарно одвраћање Владимир Путин је истакао одлуку да се у Русији убудуће производе и тешке ракете на течно, а не само на чврсто гориво. Оне треба да замене системе који се користе преко 20 година.

„Оне треба да буду моћне, али и савремене, тј. да могу савладати све данашње и будуће системе антиракетне одбране“, истакао је председник.

Међутим, на последњем саветовању је дошла до изражаја и друга страна ове проблематике. „Данас високопрецизно оружје у суштини постаје алтернатива нуклеарном оружју и по многим параметрима ефикасности не заостаје за њим“, рекао је Путин војним старешинама и руководиоцима предузећа војноиндустријског комплекса.

Врховни командант је, по свему судећи, озбиљно анализирао податке америчких експерата које је пре неколико месеци изнео председник Војноиндустријске комисије Дмитриј Рогозин, а који говоре о томе да арсенал високопрецизних ударних средстава САД за неколико часова може да уништи 80-90% стратешког нуклеарног потенцијала Русије. Тада је Владимир Путин наложио да се више напора уложи у том правцу. Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко ракетно наоружање“, реферисао је да је обим производње високопрецизног оружја у земљи удвостручен у односу на прошлу годину и да ће 2014. бити увећан 3,5 пута.

Такође је најављен скори завршетак комплексних радова на стварању система противваздушне одбране пете генерације С-500 који ће моћи да решава задатке везане за ПРО. Свеобухватно тестирање овог система почиње 2014.

На тај начин Русија форсира модификацију својих нуклеарних средстава, тј. увођење нових и савршенијих средстава допремања нуклеарних пуњења, и истовремено брзо увећава арсенал сопственог високопрецизног оружја и појачава Јединице ваздушно-космичке одбране.

Више о руској војсци

Па ипак, овакав приступ одбрамбеној стратегији има и своје наличје. Реч је о томе да се тиме компликује даљи преговарачки процес о смањењу стратешког наоружања. Сада ће поред рада на договору у вези са ПРО морати да се узимају у обзир и најновији конвенционални офанзивни системи великог домета. Први удар има за циљ да уништи нуклеарна средства противника, а да би он био ефикасан неопходно је инсталирати бар неколико стотина система високопрецизног оружја. Међутим, уколико се договором о стратешком офанзивном наоружању уведу ограничења везана за ову врсту оружја, тиме ће могућност инсталирања поменутих система бити знатно смањена. Па ипак, биће врло тешко, мада не и немогуће, усагласити мере поверења и сличних ограничења за савремено високопрецизно оружје, на пример за данашње крстареће ракете и перспективна хиперсонична средства.

Преседан већ постоји. У новом Уговору о стратешком офанзивном наоружању из 2010. уведена су ограничења за стратешке балистичке ракете независно од тога да ли су њихове бојеве главе нуклеарне или конвенционалне.

Засада се, међутим, сматра да је опасност од ударних средстава оно што највише побуђује Москву на негативан однос према предлозима САД везаним за смањење стратешког нуклеарног наоружања у духу новог Уговора о стратешком офанзивном наоружању, као и за ограничавање тактичког нуклеарног наоружања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.