У Русији регистрован саморазградиви потпорни систем за крвнe судовe

У Русији је регистрован и већ је у употреби први биоресорбилни васкуларни потпорни систем. Извор: Shutterstock.

У Русији је регистрован и већ је у употреби први биоресорбилни васкуларни потпорни систем. Извор: Shutterstock.

До пре свега неколико година само су у појединим клиникама рађене минимално инвазивне операције на срцу и крвним судовима у сврху превенције срчаног и можданог удара, захваљујући којима су у крајње озбиљним случајевима многи људски животи сачувани. У Русији је недавно регистрован први потпорни систем који се по обављеном послу (достави лекова оболелом месту) разграђује и нестаје.

Данас је уградња стента постала рутинска процедура којом се спасавају на хиљаде живота. Ендоваскуларни хирурзи поред досадашњих металних стентова (цевастих мрежица), чија улога је да оболеле и сужене крвне судове држе отворенe, сада користе све савременије имплантне системе.

Нови приступ у лечењу доноси бројне предности: након што се потпорни систем разгради, оперисани крвни суд може да се скупља и шири ради већег дотока крви у срце у складу са физичким оптерећењем.

У Русији је регистрован и већ је у употреби први биоресорбилни васкуларни потпорни систем (рам). Његова улога је да, као и метални стент, сужену срчану артерију држи отвореном да не би дошло до њеног зачепљења и да оболелу област снабдева леком. А када обави свој посао, тај унутрашњи рам се затим постепено разграђује и нестаје. У крвном суду остају само два пара сићушних металних маркера који су помогли да се рам током операције правилно постави, и који затим лекару указују на место хируршке интервенције и олакшавају надзор оболелог крвног суда у даљем току лечења.

Слични потпорни системи успешно се користе већ у 40 земаља, а у руским медицинским центрима операције са њиховом применом почеле су да се раде тек ове године.

Хирурзи тврде да је појава тог иновативног система значајно изменила приступ у лечењу пацијената са исхемијском болешћу срца: резултати клиничких испитивања и досадашње искуство показују да крвни судови који су на тај начин оперисани могу да сачувају своје природне функције и еластичност јер не садрже крути метални имплантат.

Током ове године уз примену новог система оперисане су на десетине болесника у преко 20 клиника. Општи број операција уградње стента расте из године у годину: у 2008. је у Русији изведено 32,5 хиљада таквих операција, а у 2012. – 75,4 хиљаде.

„Саморазградиви рам је израђен од полилактида – тај природно растворљиви материјал добро је проучен и има широку примену у хирургији, на пример код привремених унутрашњих шавова“, истиче начелник одељења за ендоваскуларну хирургију Оренбуршке обласне клиничкe болнице доктор медицинских наука Виктор Демин и додаје: „Нови метод уз то има још једну предност: када се разграђује, рам постепено ослобађа лек на оболелом месту. Лек не раствара атеросклеротски плак, него спречава бујање ћелија које би довело до поновног запушења крвног суда – рестенозе. На тај начин се може смањити ризик рестенозе и потреба за поновном уградњом стента или за озбиљнијом операцијом аорто-коронарног бајпаса на мање од 5% – и тај ефекат се задржава дуги низ година. Такве резултате имамо при коришћењу неразградивих стентова обложених леком. Уопштено говорећи, реакција организма на стент је веома сложен процес који подразумева не само могућност рестенозе него и тзв. неоатеросклерозу. На проучавању тих процеса се и даље доста ради.“

Нови приступ у лечењу доноси бројне предности: након што се потпорни систем разгради, оперисани крвни суд може да се скупља и шири ради већег дотока крви у срце у складу са физичким оптерећењем. Поред тога, такви болесници боље подносе нагле промене ваздушног притиска услед промене времена. Код њих се смањује и потреба за дугим терапијама са антикоагулантним препаратима који спречавају згрушавање крви. А поврх свега, било какву нову операцију неће отежавати постојање трајног имплантата.

Росијскаја газета. Сва права задржана.