Алтај генетска постојбина првих Американаца?

Према савременом становишту, први становници Америке, Палеоиндијанци, дошли су на ту територију преко Берингије (копненог моста између Чукотке и Аљаске, који је у то време постојао). Генетском постојбином првих Американаца требало би сматрати Алтај. Њихови преци су населили Сибир и на крају стигли до Америке.

Праисторијски сибирски пас има рођаке у Америци
Научници СО РАН недавно су утврдили да је необична лобања пронађена 1975. у удаљеним крајевима Сибира пас стар 33 хиљаде година. Сама старост овог пса из домовине хоминида денисоваца већ је сама по себи изазвала сензацију, а онда је објављено још једно откриће: најближи генетски рођаци Алтајског пса живе у - Америци.

Без обзира на то што су становници источне Азије у најближем генетском сродству са првим Американцима, научници до сада нису могли тачно да установе који народ Старог света им је генетски најближи. Након последњег истраживања ДНК представника различитих народа научници су успели да изведу нове закључке о процесу настанка древних Индијанаца.

Група научника коју предводи Манаса Рагхаван (Универзитет у Копенхагену), међу којима су и руски научници, проучила је геном древног становника Сибира и упоредила добијене резултате са генима представника других народа. Резултати истраживања објављени су у часопису „Nature“.

Истраживачи су узели узорак ДНК скелета древног становника Сибира, старог око 24 хиљаде година. Скелет је пронађен током ископавања 1928-1958. у Усољском рејону Иркутске Области у оквиру праисторијске насеобине Маљта, а данас се чува у Ермитажу.

Научници су обавили секвенцирање ДНК древног Сибирца и упоредили податке добијене анализом са геномима 11 савремених народа, 4 народа Евроазије (предака савремених Маријаца, Таџика, Авара и Индијаца), као и са геномом денисоваца. Резултати су показали да су од савремених народа древном Сибирцу најближи Каритиана Индијанци.

Трагови гена сибирских хоминида у нашем геному
У Денисовој пећини, у забаченом крају Алтајских планина, пронађени су остаци доскора непознатих хоминида. Убрзо су уследила два узбудљива открића: да је откривена још једна група из рода Homo која је живела упоредо са нама, али и да су денисовци, као и неандерталци, оставили генетске трагове у геному модерног човека.

Из резултата се може закључити да су гени народа западне Евроазије доспели на амерички континент знатно раније него што се до сада претпостављало – пре више од 24 хиљаде година, у периоду горњег палеолита. Поред тога, добијени подаци могли би помоћи у објашњењу због чега Индијанци имају хаплогрупу Х (која се среће код народа западне Евроазије, али не и код народа источне Азије).

„Резултати рада се тичу раних етапа насељавања континената, нарочито Сибира и Америке. Поред тога, они се посредно дотичу проблема настанка раса (иако је међународна научна заједница опрезна у бављењу овом темом због политичке коректности). Ипак, ова тема је дубоко биолошка и повезана је са темом адаптације људске популације на различите услове живота у различитим климатским зонама земаљске кугле“, каже Људмила Осипова, коаутор истраживања и руководилац лабораторије за популациону етногенетику Института за цитологију и генетику Сибирског одељења Руске академије наука (СО РАН).

Без обзира на то што су генетичари већ добро проучили тему раног насељавања планете и што постоје шеме раних миграција људи, професорка констатује да је „живот сложенији од шема“. „Засад је велико питање на ком нивоу организације се одвијао процес настанка раса – на нивоу Homo sapiens или још раније“, закључује она.

Према мишљењу Осипове, ово истраживање потврђује старије хипотезе о пореклу изворних Американаца, али и пружа много фундаменталних сазнања, рецимо о веома старим миграцијама људи европског типа на територију Сибира.

Руски текст на сајту gazeta.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.