Безбедносно-информатичка 2013. година

Година на измаку нам је донела нове проблеме, нове трендове и нове играче у сајберпростору. Извор: Reuters.

Година на измаку нам је донела нове проблеме, нове трендове и нове играче у сајберпростору. Извор: Reuters.

Сноуден, појава сајберплаћеника и ширење виртуелних валута обележили су 2013. у свету информационих технологија. У години на измаку догодиле су се многе „тектонске промене“ и много тога је откривено. Шта нас све чека у наредној откривају нам водећи руски стручњаци.

У погледу информационе безбедности може се рећи да је 2013. била година у којој су многе тајне откривене, што је изазвало „тектонске промене“ и многе натерало да целокупну ситуацију сагледају на нов начин. Нове проблеме, нове трендове, нове играче у сајберпростору – све нам је то донела ова година, али шта ће се даље дешавати? Своје закључке о години која је на измаку и своја предвиђања за предстојећу изнели су истакнути стручњаци из највеће светске компаније специјализоване за безбедност у области информационих технологија – „Лабораторије Касперског“.

Како се ослободити (безбедносно-информативне) „мреже“?

Једна од наводних фотографија из московског живота Едварда Сноудена. Извор: AP.

Главна тема у 2013. је угрожавање приватности сваког корисника Интернета, што су потврдили подаци које је обелоданио Едвард Сноуден, пре свега о постојању система за присмотру као што су „Prism“, „XKeyscore“, „Tempora“ и др.

„У средишту наших интересовања у овој години није био некакав компјутерски вирус, него човек по имену Едвард Сноуден“, истиче један од главних антивирусних стручњака из „Лабораторије Касперског“ Александар Гостев и додаје: „Одавно је познато да разне обавештајне службе шпијунирају на Интернету, међутим Сноуден је тај проблем узвео на један виши ниво, приказујући га у сасвим новом светлу – оно што је он изнео знатно је утицало и тек ће утицати на многе кориснике Интернета.“

Он предвиђа да ће после Сноуденових открића енкрипција (шифровање) поново постати врло актуелна. Може се очекивати да ће се у години пред нама појавити бројни сервиси који ће нудити услугу заштите приватности корисника од могуће присмотре.

Стари и нови играчи у сајберпростору 

Упоредо са померањем центра хакерског покрета „Анонимус“ (енг. „Anonymous“) у Азију и све учесталијим акцијама групе хакера под називом „Сиријска електронска армија“ (SEA) у овој години су се појавили и нови играчи у сајберпростору – сајберплаћеници. Суштина нове професије је у томе да се ти хакери једнократно унајмљују како би извели брзе циљане нападе или дошли до одређених докумената.

„Коришћење сајберплаћеника, између осталог и у сврху државне шпијунаже, представља тренутни тренд. Наша предвиђања су да ће у 2014. сајберплаћеници вероватно покушати да се на неки начин легализују тако што ће оснивати фирме које ће званично пружати сајбердетективске услуге“, каже Сергеј Голованов, један од главних антивирусних стручњака из „Лабораторије Касперског“.

Успони и падови криптовалута

Иако медији воле да приказују физичке биткоине, њихова стварна употреба је занемарљива. Извор: AP.

Стручњаци из „Лабораторије Касперског“ сматрају да ће у наредној години сајберкриминалци највише нападати берзе и кориснике виртуелне валуте биткоин („bitcoin“). Што се тиче поменуте валуте, финансијска тржишта ће у 2014. вероватно осетити њен утицај: очекује се да ће у биткоин доста улагати инвеститори из Кине и других земаља. Поред тога, није искључено да ће у блиској будућности корисници почети да траже поузданије алтернативе.

„Очекујемо да ће у следећој години биткоин доживети крах. Вредност једног биткоина би могла да нарасте на 2–3 хиљаде долара, а онда следи нагли пад“, каже Александар Гостев.

Вируси се селе на мобилне платформе 

Може се рећи да је 2013. била година експанзије злоћудног софтвера („малвер“, енг. „malware“) за мобилне уређаје, нарочито за оне са оперативним системом Android. Свет „малвера“ за мобилне уређаје по својој разноврсности и по методама и технологијама које се примењују све више достиже домете штетног софтвера за класичне рачунаре – брзина којом се развија тај нови сегмент је невероватна. Мобилни „ботнет“ (од енг. robot + network) као систем [регрутованих уређаја – заражених вирусним програмима и увезаних у мрежу - прим. ред.] за сајберкриминалце је постао врло примамљиво средство које се већ увелико користи за прибављање новца.

У „Лабораторији Касперског“ процењују да око 60% вирусних програма за мобилне уређаје представљају елементи већих или мањих „ботнета“. Стручњаци предвиђају да ће се у 2014. развити трговина таквим програмским системима, који ће све више бити коришћени за ширење вирусних апликација.

Да ли Интернет почиње да се распада?

Стручњаци из чувене антивирусне лабораторије указују на то да ће се у 2014. радити на обнављању поверења у Мрежу које је изгубљено након бројних сведочанстава о постојању и раду шпијунских програма, посредно или непосредно везаних за службе појединих држава.

Може се врло брзо десити да нећемо имати јединствен Интернет – јер ће он бити подељен у више десетина националних мрежа. „Тамна мрежа“ („darknet“) би могла да остане једина наднационална мрежа.

Сергеј Новиков, „Лабораторија Касперског“

Као последица свега тога јавила се идеја да се унутар засебних држава створе сопствени облици глобалних сервиса. Јевгениј Касперски и многи други стручњаци говорили су у овој години о потреби да се створи паралелни „безбеднији Интернет“, без могућности да се у њему кривична дела врше анонимно. Са друге стране, сајберкриминалци су отишли корак даље стварајући сопствене мреже, које се називају „darknet“ („тамна мрежа“).

Тиме је истовремено започет процес распарчавања Интернета у националне сегменте. То је донедавно био случај само у Кини, међутим испоставља се да то неће бити једини пример. У настојању да контролише већи део својих ресурса, низ земаља, укључујући и Русију, већ је усвојио или намерава да усвоји законе који забрањују коришћење страних сервиса.

„Са даљим развојем ствари у том смеру може се врло брзо десити да нећемо имати јединствен Интернет – јер ће он бити подељен у више десетина националних мрежа. Док би ‘darknet’ као концепт притом могао да остане једина наднационална мрежа“, предвиђа Сергеј Новиков, руководилац руског истраживачког центра „Лабораторија Касперског“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.