„Иља Муромец“, крилати делија војне авијације

За та времена „Иља Муромец“ је био огроман авион, имао је распон крила 31 метар и дужину 19 метара. Сви основни детаљи овог авиона били су направљени од дрвета. Направљен је у авијацијском одељењу Руско-Балтичке фабрике вагона („Русо-Балт“) под руководством колектива на чијем је челу био пилот и конструктор Игор Сикорски.

Први рекорди

Константин Пахаљук, водећи стручњак научног сектора Руског војно-историјског друштва (РВИО) каже да је први лет С-22 био тренажни, а два дана после тога, 12 децембра, овим авионом је подигнут терет од 1,1 тоне, што је за та времена био грандиозни рекорд. За овим су уследили нови рекорди: 12. фебруара 1914. авионом „Иља Муромец“ полетело је 16 људи и пас по имену Шкаљик, а 17. јуна обављен је лет на релацији Санкт Петербург - Кијев, што је био прави тријумф. Тада је Игор Сикорски имао само 24 године и у већини летова је он сâм пилотирао својим авионом.

„Већ тада је његов успех приметио Николај II“, каже Пахаљук, „а Државна дума је доделила конструктору прилично велику суму од 75 хиљада царских рубаља, као награду“.

Од 1913. до 1918. у „Русо-Балту“ се истовремено производило неколико серија „Иље Муромца“: авион је пројектован као бомбардер, а уједно и као путнички авион. Укупан број произведених авиона, како су израчунали историчари, износио је од 60 до 80 примерака.

Први пут у историји авијације авион је имао комфорни салон одвојен од кабине, као и спаваће собе, грејање, електрично осветљење, чак и купатило. Да се историја другачије одвијала, „Муромци“ би били родоначелници редовне путничке авијације у Русији. Међутим, даљу судбину пројекта одредио је почетак Првог светског рата.

Борбени „јежеви“

„Одмах после лета Петербург-Кијев донета је одлука да се ови авиони испоруче војсци“, каже Пахаљук. „У прво време су дејствовали појединачно, а затим су одлучили да их обједине у ескадру ваздухоплова под командом Михаила Шидловског, моћног индустријалца, који је одмах проглашен за генерал-мајора“.

„Муромец“ се користио као бомбардер и извиђачки авион, на њега је била постављена апаратура за аеро-фото снимање, као и митраљези, да се брани од противника. „Иља Муромец“ је имао јако одбрамбено наоружање, практично без „мртвих зона“. Због такве одбрамбене способности „Муромци“ су добили назив „јежеви“.

У периоду од 30. октобра 1914. до 23. маја 1918. било је изгубљено и отписано 26 авиона овог типа, при чему је само један од ових апарата био оборен. Остали су престали да функционишу због техничких неисправности, грешака у пилотирању или због елементарних непогода.

Последњи борбени лет „Иља Муромец“ је обавио 21. новембра 1920. После Совјетско-пољског рата 1919-21. неколико авиона „Муромец“ летело је на првим транспортним авионским линијама, али су авиони због велике амортизације и одрађеног ресурса мотора били скинути са летова. Један од последњих авиона из ове серије био је као школски авион предат 1922. школи за ваздушну паљбу и бомбардовање, где је за годину дана на њему било извршено готово 80 школских летова. Након тога „Муромци“ више нису полетали.

Графикон: „Иља Муромец“, први тешки бомбардер на свету

Росијскаја газета. Сва права задржана.