Најважнији догађаји у руској науци 2013.

Чељабинск под ударом метеора
Готово цео Чељабинск заједно са предграђима у петак се нашао у зони пада комада метеора, који је по прелиминарним проценама могао бити тежак 70 тона. Повређено је преко хиљаду људи.

Чељабински гост

Најважнији научни догађај 2013. нам је долетео из свемира. Наиме, средином фебруара над Чељабинском је експлодирао астероид пречника 20-ак метара. То је био највећи догађај ове врсте у току последњих 100 година, од времена пада Тунгуског метеора. Лет метеора и експлозија која је уследила били су забележени детаљно и прецизно као никада раније. Научници су имали на располагању снимке великог броја видео-камера, камера за видео-надзор и мобилних телефона, што им је омогућило да утврде не само путању чељабинског метеора, него и да идентификују свемирско тело од којег се овај астероид одвојио. Остаци госта из свемира неколико месеци су сакупљани широм Чељабинске Области. Највећи пронађени део метеорита извађен је са дна уралског језера Чебаркуљ, по којем је метеорит и добио назив „чебаркуљски“. 

„Догађај у Чељабинску“ је био значајан и са политичке тачке гледишта. Подстакао је, наиме, власти САД, Русије и Европске уније да се још једном позабаве проблемом опасности од астероида и комета из свемира. НАСА је, између осталог, званично покренула пројекат хватања и транспортовања астероида мањих димензија у Месечеву орбиту, а руско руководство је објавило да намерава да започне развој програма противастероидне одбране.

Живот у језеру Восток

Испитивање узорака воде извађене из реликтног антарктичког језера Восток донело је сензационалне резултате. Сергеј Булат из Санктпетербуршког института за нуклеарну физику изјавио је да су у узорцима откривене бактерије које не припадају ниједној од познатих класа.

Понос 2012, део 2. Језеро Восток: завирити у бездан
5. фебруара 2012. бушотина дубока 3769,3m дошла је до језера Восток, које је милионима година опстало у течном стању испод антарктичког леда.

Језеро Восток, покривено антарктичким ледом дебљине 4 километра, било је изоловано од спољашњег света неколико милиона година. Научници су очекивали да у њему можда живе „неземаљски“ организми, који су у стању да преносе натпросечно високу концентрацију кисеоника у језерској води.

Булат и његове колеге су спровели испитивање првих узорака језерске воде, која се замрзла на бушилици. Идетификовали су све микроорганизме и елиминисали бактерије које су раније пронађене у антарктичком леду или у специјалној течности која се користи при бушењу. Детаљна анализа је омогућила откривање групе бактерија за које се испоставило да су „непознате“.

Тренутно Булатов тим научника спроводи анализу чистих узорака, који су у Санкт Петербург стигли у мају.

Живот у космосу

Руски космички послови у 2013.
У години пред нама треба да буду послате у космос две нове руске ракете, „Ангара“ и „Сојуз-2.1в“, на Међународну космичку станицу ће стићи руски модул „Наука“, а очекује се и лансирање првог руског приватног сателита.

Руски научници су 2013. успешно реализовали експеримент са биосателитом (први после 2007). Летелица „Бион-М1“ са животињама у капсули провела је месец дана у свемиру, након чега се спустила у Оренбуршку Област. Иако је већи део животиња угинуо, оне које су преживеле оправдале су експеримент. Између осталог, резултати експеримента „Метеорит“ су показали да се живот на Земљи могао појавити тако што су на њену површину доспели микроорганизми заједно са астероидима који су пали на Земљу.

За реализацију експеримента научници из Института за медицинско-биолошка истраживања РАН ставили су таблете са спорама бактерија у омотач летелице од базалтних плоча. За време уласка у атмосферу плоче од базалта су биле изложене температури топљења. Испоставило се да је најмање једна култура микроба преживела. То је поткрепило хипотезу о доласку микроба на нашу планету из космоса.

Реформа Руске академије наука

Тектонски потреси у врху руске науке
После готово 300 година може се десити да Руска академија наука више не буде прва институција руске науке. Премијер Дмитриј Медведев објавио је почетак свеобухватних реформи најстарије научне институције у Русији које имају за циљ да тежиште научног рада пребаце на универзитете. Припремљени законски акт изненадио је научну јавност.

У руском свету науке 2013. је започела ера промена. Систем истраживачких института, који је формиран још у совјетско време и којим је управљала Руска академија наука, прешао је под надлежност Федералне агенције научних организација, док је РАН претворена у „клуб научника“, који има функцију да пружа стручне препоруке и процене.

Почетак реформе је објављен крајем јуна, мање од месец дана након што је изабран нови председник РАН Владимир Фортов. Првобитна верзија реформе, која је поднета на разматрање Државној думи, предвиђала је ликвидацију садашње РАН и оснивање нове грађанско-државне организације са истим називом, која би обухватила и Академију медицинских наука и Академију пољопривредних наука. Овакав предлог је изазвао негодовање дела научне јавности.

У другом читању из предлога закона је изостала тачка о ликвидацији Академије, али је остао предлог о предаји свих академских института под јурисдикцију „опуномоћеног федералног органа извршне власти“. На јесен је закон о реформи усвојен, а опуномоћени орган основан. На чело Федералне агенције научних организација постављен је 36-годишњи заменик министра финансија Михаил Котјуков.

Руски текст на порталу РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.