Успешни лет „Јарса“ из подземног силоса

„Јарс“ је раније тестиран само у мобилно верзији. Извор: РИА „Новости“.

„Јарс“ је раније тестиран само у мобилно верзији. Извор: РИА „Новости“.

Русија је извршила прво пробно лансирање стратешке ракете РС-24 „Јарс“ подземног базирања: ракета лансирана из Архангелске Области, на крајњем северу европске Русије, погодила је циљ на Камчатки на руском Далеком Истоку, и то „у условима који су максимално слични борбеним“, што највероватније значи да је ракета издржала радио-електронско ометање.

Са полигона „Плесецк“ у Архангелској Области на руском Крајњем Северу, 24. децембра је обављено прво пробно лансирање балистичке стратешке ракете подземног базирања са мотором на чврсто гориво, из комплекса „Јарс“ (РС-24 или SS-29 по класификацији НАТО-а), по полигону „Кура“ који је дислоциран на полуострву Камчатка на руском Далеком Истоку. Бојеве главе ракете (према неким подацима било их је три или четири) успешно су стигле на задате циљеве. Ово је новинарима саопштио представник Ракетних јединица стратешке намене, пуковник Игор Јегоров.

По речима официра, основни циљеви лансирања били су „потврда бојеве способности, поузданости, безбедности, летачко-техничких карактеристика и прецизности ракетног комплекса у условима који су максимално слични борбеним“. Пуковник није прецизирао какви су то услови који за „Јарс“ највише личе на бојеве. Али јасно је да су, такође у циљу вежбе, против ракете „радили“ различити системи за радио-електронску борбу, јединице заштите комплекса су одбијале нападе хипотетичких терориста, команда за лансирање је била релативно неочекивана. Не треба заборавити да су јединице морале да дејствују и у средствима за противхемијску и противрадијацијску заштиту. Премда ни о томе нема тачних података.

Ипак, чињеница је да су се претходна тестирања „Јарса“ на полигону „Плесецк“ реализовала само са мобилног лансирног уређаја који је вршио марш са задате позиције и у неком тренутку добио команду за лансирање ракете. Мобилни комплекси „Јарс“ налазе се у наоружању Ивановске ракетне дивизије Ракетних јединица стратешке намене (РЈСН), њима се обнавља и допуњује наоружање у Новосибирској и Тагилској дивизији, где су се раније на борбеном дежурству налазили земаљски мобилни комплекси „Топољ“. Од 2014. наоружање почиње да се замењује мобилним комплексима „Јарс“ у још два ракетна пука у Нижњем Тагилу и Новосибирску.

РС-24 подземног базирања ступиће у наоружање Козелске ракетне дивизије у Калушкој Области. Пре тога су се тамо на борбеном дежурству налазили стратешки ракетни комплекси на течно гориво РС-18 са шест нуклеарних бојевих глава са индивидуалним навођењем (SS-19 Stiletto по класификацији НАТО-а).

Ако се анализирају места дислокације мобилних и подземних комплекса „Јарс“, онда није тешко приметити да земаљски системи „инклинирају“ ка размештању у тајги (што се одвија у уралским и сибирским шумама, а тешко их је приметити чак и из космоса), док се подземни налазе на прилично отвореним локацијама, јер нема ни смисла ни сврхе „скривати“ лансирне шахте. Према руско-америчким Споразумима о смањењу стратешког офанзивног наоружања (START-1 и START-3) партнерима су познате све географске координате. Познате су и позиције мобилних комплекса, али њихова површина је толико велика, да је тражење комплекса „Јарс“ по тајги исто што и тражити иглу у пласту сена, чак и најпрецизнизнијим сателитом.

По речима министра одбране Русије Сергеја Шојгуа, пред Оружаним снагама „стоји важан задатак – а то је да се не дозволи нарушавање равнотеже система стратешког одвраћања, стога један од кључних праваца војне изградње остаје подржавање и благовремена обнова наоружања у стратешким нуклеарним снагама“. Увођење у наоружање интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 има задатак да ојача борбени потенцијал ударне групације РЈСН за савладавање система противракетне одбране, и тиме ојача потенцијал нуклеарног одвраћања РЈСН. У најближој будућности заједно са већ уведеном моноблок интерконтиненталном балистичком ракетом РС-12М2 (ракетни комплекс „Топољ-М“ или SS-27) ракетни комплекс „Јарс“ треба да чини основу ударне групације руских Ракетних јединица стратешке намене.

Међутим, како је новинарима недавно саопштио генерал-пуковник Сергеј Каракајев, командант Ракетних јединица стратешке намене, РС-24 није последња реч у изградњи руских ракета. Наредних година (2018–2020) у наоружање РЈСН треба да се уведе нови тешки стратешки ракетни комплекс на течно гориво, који је добио условни назив „Сармат“ (он треба да на борбеном дежурству замени највећу ракету на свету са 10 нуклеарних бојевих глава – РС-20В „Војвода“ или „Сатана“ (SS-18 Satan по класификацији НАТО-а). Осим тога, у Русији ће се обновити производња железничког ракетног комплекса са новом ракетом на чврсто гориво. Све ово треба да компензује губитке који настају због скидања са борбеног дежурства ракета које су одрадиле свој гарантни век.

Руски текст на порталу ng.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.