12 руских изума који су изменили свет

Гусеница, гусенични систем кретања

Капетан руске армије Дмитриј Загрјашски израдио је 1837. цртеже гусеничног система кретања и обратио се Министарству финансија за издавање патента на „кола са пљоснато-зглобном механичком гусеницом“. Добио је патент, али његов изум тада није заинтересовао индустријалце, па је патент две године касније анулиран. Тек 1877. је руски сељак, самоуки проналазач Фјодор Блинов, довршио оно што је Загрјашски започео, створивши вагон на гусенични погон. Тај проналазак је омогућио производњу трактора, а касније и тенкова.

Вагон на електрични погон

Појава вагона на електрични погон створила је услове за праву саобраћајну револуцију која је убрзала развој градова и индустријских центара. А све је почело 1874-76, пошто је руски проналазач Фјодор Пироцки обавио низ огледа везаних за пренос електричне струје на даљину, у којима је једна шина служила као директан проводник, а друга као повратни. Тако је прорадио електромотор који је био удаљен 1 km од извора струје. Неколико година касније Пироцки је извршио оглед на линији Сестрорецке железничке пруге. У вагону је било 40 путника. Прва електрифицирана трамвајска линија у свету отворена је већ 1881. у Немачкој, у једном предграђу Берлина, по схемама руског проналазача.

Видео-рикордер

Ученик оснивача руске авијације Николаја Жуковског, руски инжењер Александар Поњатов, радио је 1950-их у америчкој компанији Ampex, коју је сам и основао. Тамо је успео да реши задатак снимка видео-сигнала. Његова компанија је током пола века била светски лидер у области професионалног снимања и репродукције слика и пратећег звука на магнетној траци, а светски електронски гиганти су били принуђени да користе Поњатовљеве патенте у производњи кућне видео-апаратуре.

Радио-веза

На своме предавању на Петербуршком универзитету у априлу 1885. професор физике Александар Попов први је саопштио да је пронашао систем бежичне везе и на лицу места је демонстрирао рад првог радио-пријемника на свету. Међутим, није могао да објави свој рад, јер је био запослен у војној установи. У исто време сличне експерименте је вршио и Италијан Гуљелмо Маркони, чији чланак је објављен 1897. Марконијев изум је, за разлику од изума руског инжењера, брзо комерцијализован. Због тога се на Западу још увек води спор око тога ко је први пронашао радио.

Хеликоптер

Игор Сикорски је још један руски проналазач чији је потенцијал у пуној мери реализован у иностранству. Он је 1910. створио прототип ротокоптера који је успео да се подигне у ваздух. Већ 1912. је направио први хидроавион, а затим и прве авионе са више мотора. После Октобарске револуције је емигрирао у САД. Тамо је заједно са чувеним руским композитором Сергејем Рахмањиновом уложио средства у оснивање сопствене компаније Sikorsky Aeroengineering Corp. Први експериментални хеликоптер Сикорског, конструисан у САД, полетео је у септембру 1939, а њиме је управљао сам проналазач. Схема овог хеликоптера је актуелна већ више од пола века. По тој схеми је направљено готово 95% свих хеликоптера на свету. Сикорски је 1942. направио и први хеликоптер двосед.

Фото-ћелија

Појава телевизије омогућена је захваљујући открићима руског физичара Александра Столетова. Он је крајем 1880-их експерименталним путем дошао до теоретског објашњења закона фото-ефекта. На основу фото-ефекта су створене фото-ћелије које данас имају велику практичну примену. Столетов је створио прву фото-ћелију засновану на спољном фото-ефекту и открио зависност фото-струје од интензитета светлости.

Трансформатори

Немогуће је замислити енергетски систем без трансформатора. Прве трансформаторе су изумели, конструисали и увели у употребу руски електричар Јаблочков и физичар Усагин. Јаблочков је још средином 1870-их смислио решење које је ушло у историју под називом „дељење светлости“. Његов изум је у суштини подразумевао примену трансформатора струје и кондензатора. Јаблочков га је тада демонстрирао у Паризу и Санкт Петербургу, а већ 1882. су проналазачи Лисијен Голар и Џосаја Вилард Гибс у Француској патентирали трансформатор са отвореним гвозденим језгром.

Јогурт

Ферментисани млечни производи постоје одвајкада, али прву теорију о њиховом благотворном утицају на дуговечност формулисао је руски научник Мечњиков. Он је још 1910. изнео идеју да се живот продужава ако човек користи ферментисане млечне производе који редукују процесе труљења у цревима. Мечњиков је утврдио да је највише дуговечних људи било у Бугарској, одакле јогурт и води порекло. Тачније, још у древној Тракији су први пут у млеко додате бактерије које изазивају ферментацију.

Телевизија

Зворикин је још један руски инжењер чији су се изуми појавили у САД. Њему припада најважнији изум 20. века: електронска телевизија. Он је још 1923. пријавио свој патент америчком заводу за патенте, а 6 година касније створио је високовакумски телевизијски пријемник, тј. кинескоп, а још две године му је требало да доврши предајник, тј. иконоскоп.

Крековање бензина

Немогуће је замислити данашњи свет без аутомобила, а самим тим и без бензина. Међутим, такве огромне количине горива за моторе могу се добити само уз помоћ крековања. То је процес у коме се бензин добија од тешких фракција нафте или оних које имају вишу температуру кључања. Захваљујући крековању од нафте се може добити 70% бензина, док обична прерада даје само 10-20%. Руски инжењер Владимир Шухов први је открио крековање и 1891. створио пројекат индустријског погона.

Синтетички каучук

Синтетички каучук је такође елемент без кога се не може замислити савремена економија. Он се највише примењује у производњи аутомобилских, авионских и бициклистичких гума. Такође се користи у производњи заптивних трака, изолације, медицинских инструмената и у многим другим сферама. Синтетички каучук се примењује и у производњи чврстог ракетног горива. Полибутадиенски каучук је први синтетички каучук који је имао индустријски значај. Произведен је синтезом по методу руског хемичара Сергеја Лебедева. Први примерак синтетичког каучука Лебедев је добио 1910, а његова књига „Истраживање у области полимеризације етилена“, објављена 1913, касније је постала темељ за индустријску синтезу каучука.

Комбајн

Руски проналазач Андреј Власенко управљао је имањем у Тверској Губернији. Он је 1868. изумео први комбајн и назвао га „жетелица-млатилица“. Први комбајн су вукла три коња, био је направљен углавном од дрвених делова, а по продуктивности је могао да замени 20 жетелаца. У Тверској Губернији су на спахијским имањима још дуго коришћене две Власенкове машине, којима је управљао један човек а вукла су их два коња. Тек 10 година касније у САД су новине објавиле сензационалну вест о томе да је у Калифорнији направљена жетелица и вршалица коју су новинари назвали „комбајн“, тј. „комбинована [машина]“. Први амерички комбајн радио је на истом принципу као Власенкова машина, али су га вукле 24 муле, а опслуживало га је 7 радника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.