Радио-електронски штит који разоружава противника

 Радар Дон-2Н данас је један од основних елемената Руског противракетног штита. Извор: PhotoXPress.

Радар Дон-2Н данас је један од основних елемената Руског противракетног штита. Извор: PhotoXPress.

Масовна примена наоружања високе прецизности на бази сложене радио-електронске апаратуре представља једну од главних карактеристика савремених борбених дејстава. Такво оружје има првенствено ваздушно базирање. С тим у вези, радио-електронска борба (РЕБ) на бојном пољу има посебан приоритет. „Руска реч“ представља „Красуху-4“, нови руски комплекс за радио-електронску борбу, који већ ступа у наоружање.

Ратно ваздухопловство, као и остали видови оружаних снага водећих држава света, састоји се од великог броја радио-електронских система. Међутим, електроника која обезбеђује високу борбену ефикасност средстава за уништење има своја слаба места која умањују све њене плусеве: сваки радио сигнал може бити ометен.

Руски концерн „Радио-електронске технологије“ (КРЕТ) делом је разрешио овај проблем: он је развио јединствени комплекс за радио-електронску борбу који већ ступа у наоружање и то је „Красуха-4“. Задатак „Красухе-4“ састоји се у томе да дејствује по стратешки важним правцима, где је посебно активна извиђачка авијација, као и извиђачки сателити космичке групације противника. Из отворених извора се сазнаје да радијус дејства комплекса премашује 300 km.

„Систем ствара такве услове да противник веома тешко може да погоди нашу авијацију и обори овај или онај авион. То је у 99% немогуће“, коментарише карактеристике комплекса генерални директор КРЕТ-а, Николај Колесов.

Антена „Красухе-4“ уграђује се на точкашку шасију, на четвороосовинско теренско возило КАМАЗ. Такав мобилни комплекс може да функционише и у Заполарју и у Арабијској пустињи: његова поузданост је гарантована на температурама од минус до плус педесет степени.

Ако се узме у обзир савремена ситуација на границама Русије, ефикасно супротстављање авијацији евентуалног противника постаје један од основних задатака.

Олег Антонов, директор компаније „Авиаконверсија“, непосредно повезане са развојем електронске технике за потребе одбране, тврди да је за ефикасно супротстављање авијацији могућег противника довољно ометати само сигнале сателитских навигационих система. По његовом мишљењу, страни пилоти су лоше обучени за летове без коришћења таквих система, тако да ометање навигационих сигнала са сателита може знатно отежати или чак учинити немогућим не само навигацију, него и летове у сложеним метеоролошким условима. А при сузбијању других сигнала противник може остати без везе, без могућности да препознаје летелице, без извиђања и т.д. Осим тога, знатно ће се отежати употреба вођеног наоружања које се на циљ наводи помоћу сателитских навигационих система.

„Авиаконверсија“ је пронашла начин ефикасне борбе са радио-сигналима противника: у компанији је створена специјална апаратура која имитира сигнал ометаног система. Примера ради, навигациона опрема циља ће уместо сателитског сигнала примити слични сигнал од станице РЕБ-а. Скоро да је немогуће борити се са таквим ометањем.

Ради комплексног покривања задате територије средствима за радио-електронску борбу, у „Авиаконверсији“ је створена концепција територијалног система одбране (ТСО) „Зонтик“ („Кишобран“). Његов основни задатак је одбијање напада помоћу савременог високопрецизног оружја и супротстављање авијацији противника.

Конкретно, Антонов сматра да је за ефикасно супротстављање авијацији НАТО-а која би потенцијално могла бити базирана на територији Грузије довољно да се у Јужној Осетији изграде два објекта опремљена системима РЕБ-а. Према тврдњама Антонова, ако би наизменично радила два „ометача“ смештена близу насеља Лењиногори (око 40 km од Тбилисија), они би могли да отежају летове и борбено дејство авијације изнад знатног дела територије Грузије. Ако се такви исти објекти разместе и у Абхазији, онда ће се „на удару“ система за радио-електронску борбу наћи читава територија суседне државе.

Наравно, информације о изградњи војних база НАТО-а у Грузији за сада су само претпоставке које можда могу постати и истините. Уосталом, независно од истиности таквих информација, у скоријој се будућности неће смањити потреба за савременим средствима радио-електронске борбе. Сем тога, ако се наставе постојећи трендови у развоју војне електронике, РЕБ ће имати већи приоритет у поређењу са другим средствима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.