Војни и путнички авиони у служби геофизике

Научно-истраживачка апаратура авиона Јак-42Д „Росгидромет“ са читавог низа руских института омогућује да се измери до хиљаду атмосферних параметара. Извор: РИА „Новости“.

Научно-истраживачка апаратура авиона Јак-42Д „Росгидромет“ са читавог низа руских института омогућује да се измери до хиљаду атмосферних параметара. Извор: РИА „Новости“.

Данас су модификоване или отписане све специјалне метеоролошке варијанте авиона Ан-26 и Ил-18Д „Циклон“ које постоје у Министарству одбране Русије. Какве су нове машине које могу да их замене, шта могу и какве су у поређењу са светским аналозима?

Једини начин да се сачувају оригинални ваздухоплови и квалификовани летачки кадар често се своди на то да се војни авиони преиначе у цивилне. Један од могућих начина модернизације оваквих летелицe састоји се у томе да се на њиховом темељу праве летеће лабораторије за праћење временских прилика, климатске и еколошке ситуације.

Јак-42Д „Росгидромет“

На самом авиону се налази седам апаратско-програмских комплекса, 76 различитих инструмената и преко 50 спољних сензора. У авиону је за рад са апаратуром предвиђено 14 места за оператере.

Експериментални завод за машиноградњу „В. М. Мјасишчев“ (ЕМЗ), познат по изради стратешких бомбардера и извиђачких авиона за велике висине, почетком децембра 2013. је у подмосковском Жуковском презентовао авион-лабораторију Јак-42Д „Росгидромет“. Стручњаци Министарства за природне ресурсе и екологију РФ се спремају да помоћу ове машине усаврше моделе за прогнозу метеоролошких и климатских промена.

Током радова у ЕМЗ, серијски путнички авион који је направљен у Саратовском авиозаводу добио је научно-истраживачку апаратуру са читавог низа руских института, која омогућује да се измери до хиљаду атмосферних параметара. На самом авиону се налази седам апаратско-програмских комплекса, 76 различитих инструмената и преко 50 спољних сензора. У авиону је за рад са апаратуром предвиђено 14 места за оператере.

На презентацији је министар за природне ресурсе и екологију Сергеј Донској оценио да нови авион представља веома квалитетну летећу лабораторију која може да измери толико параметара да ни један орбитални сателит не може са њом да се пореди.

Александар Бедрицки, саветник председника и специални представник за климатска питања каже: „Пет година од идеје до реализације – то је релативно кратак рок, ако се узме у обзир да је пројекат стартовао у време светске економске кризе“. По његовим речима, Јак-42Д представља јединствени инструмент за различита министарства, коме „по саставу и броју могућности нема равног у свету“.

М-55 „Геофизика“

Програм из 2008. предвиђао је изградњу две летеће лабораторије. Поред авиона Јак-42Д, други треба да буде авион типа М-55 „Геофизика“, а то је висински извиђачки авион из 80-их, коме су потребни ремонт и модификација.

М-55 и U-2

У предности авиона М-55 над сличним америчким U-2 убрајају се суперкритични профил крила и економичност.

Јак-42Д је путнички авион, а М-55 је прављен као војни извиђачки авион на бази висинског пресретача М-17. Огледни авион из пројекта М-17 кренуо је на тестирања крајем 1978. Други авион се појавио 1982. и прилично се разликовао од претходног. На свом првом лету авион је поставио серију светских рекорда, пошто се попео на скоро 22 километра. Када је завршио серију летова у еколошке циљеве, М-17 је 1990. добио назив „Стратосфера“.

М-55 је извршио први лет 1988. Иако је на први поглед тешко разликовати М-17 од М-55, у ствари је био направљен практично нови авион. Од претходне конструкције сачувале су се само ноге стајног трапа. Авион је постао двомоторни, труп је поново пројектован, знатно су повећане унутрашње димензије, због извиђачке апаратуре. Максимална узлетна маса авиона повећана је са 18,4 на 24 тоне.

Попут М-17, један од авиона М-55 је од 1994. почео да се користи за извиђачке задатке. Он је летео у Италију, Финску и многе друге земље света. Међутим, због смањења буџета за одбрану на прелазу векова, могла су се обезбедити четири летна прототипа, а сада су се сачувала само два.

Руски текст на сајту ВПК.

Росијскаја газета. Сва права задржана.