Руски освајачи Северног Пола

У свету је одавно почела трка за освајање Арктика и његове ресурсе.  Активисти „Гринписа“ су се опекли на руској нафтној платформи „Приразломнаја“, Русија активно развија инфраструктуру Северног морског пута, САД ће уложити преко 8 милијарди долара у пројекте за Арктик. „Руска реч“ је одлучила да својим читаоцима исприча нешто о мирнодопском инструменту за освајање вечитог леда поларног круга, а тај инструмент постоји искључиво у Русији.

Говорићемо о нуклеарним ледоломцима, јединственим руским бродовима без којих би проучавање Арктика једноставно било немогуће.

Титани из прошлости

Приоритетни задатак нуклеарних ледоломаца од тренутка њихове изградње до данас представља омогућавање и обезбеђење теретног саобраћаја Северним морским путем током читаве године: у Сибир се достављају разнврсни терети за разраду нафтних налазишта и уређење насељених места, а извозе се рударски производи, дрвна грађа, нафта, гас и остали ресурси.

Историјат освајања Арктичког региона помоћу ових моћних машина датира од „Лењина“, али не лично од Владимира Иљича, већ од брода који је први у свету имао нуклеарни погон и носио име руског револуционара. Поринут је 1959. са навоза Адмиралтетског бродоградилишта у Лењинграду. „Лењин“ је постао еталон за достигнућа совјетске привреде тога времена: имао је 70 хиљада делова, укупна дужина заварених спојева била је преко 6 хиљада километара.

Други у свету нуклеарни ледоломац „Арктика“ (1975-2008), изграђен у Балтичком заводу („Балтичка фабрика“), ипак је био први када је реч о сасвим другој категорији, пошто је то био први површински (надводни) брод који је допловио до Северног пола. После смрти генералног секретара КПСС Л.И. Брежнева 1982, ледоломац је у његову част променио име. Ипак, већ 1986. броду „Арктика“ је враћено његово првобитно име.

Бродови из ове класе који су били изграђени касније, били су обложени специјалним полимерским премазом у циљу смањења трења. Ледоломци као што је „Арктика“ могу да ломе лед, да се крећу како напред, тако и уназад, што значи да је практично немогуће да упадну у ледену замку.

Пошто су ови бродови пројектовани за услове у хладним арктичким водама, занимљива је чињеница да је немогућ њихов прелазак на Јужну хемисферу за извршавање задатака на Антарктику, због тога што би тада температура у појединим одељењима брода достизала и 50 степени при минималној снази реактора.

Ледоломци „Арктика“ могу се до 8 месеци налазити у режиму аутономне пловидбе, а током кампање 1999-2000. први брод „Арктика“ је поставио рекорд аутономије пловидбе (за овај тип бродова), пошто је на мору провео читаву годину, притом без једног јединог квара!

Господари Северног леденог океана
Русија је једина земља на свету која прави и поседује нуклеарне ледоломце. Ови бродови-колоси имају велики геополитички значај зато што обезбеђују Русији проходност на Северном леденом океану коју нема ниједна друга држава.

Августа 2005. руски нуклеарни ледоломац „Арктика“ поставио је још један рекорд: прошао је милиониту миљу од дана свог ступања у службу, што скоро пет пута премашује растојање од Земље до Месеца.

Данас се бродови на нуклеарни погон из ове серије не користе само за спровођење трговачких бродова, већ и за допремање поларних експедиција, плутајућих станица, а од 1990. и за туристичка крстарења у правцу Северног пола, јер су бродови ове класе опремљени комфорним туристичким блоком. На броду постоји базен, биоскопска сала са 100 места, спортска сала, библиотека, па чак и сауна.

Бродови типа „Арктика“ који су касније уследили: „Сибир“ (1977-1992), „Русија“ (1985-2013), „Совјетски савез“ (1989-2010) убрзали су процес освајања поларног региона и развијали су успехе својих претходника.

Нову етапу у развоју поморског транспорта у арктичким условима означила је изградња нуклеарног ледоломца-трговачког брода „Севморпут“, који је уведен у службу 1988. За једну пловидбу на „Севморпут“ је натоварено толико терета (намирница, одеће, опреме), да је становништву Крајњег Севера било довољно за читаву годину.

Почетком ове године је објављено да ће „Севморпут“, који је дуже време био укотвљен, поново пловити. За њега су се нашли нови задаци, пре свега од стране руског Министарства одбране. Они се односе на обезбеђивање дислоцирања и присуства војних формација у региону руског Арктика, рад на обнављању инфраструктуре аеродрома и лука Новосибирских острва, Земље Фрање Јосифа и осталих подручја Крајњег Севера.

Такође јединствени тип ледоломаца на нуклеарни погон представљају пројекти „Тајмир“ (1988) и „Вајгач“ (1990), то су ледоломци са малим газом, саграђени у Хелсиншком бродоградилишту „Вартсила Морскаја Техника“ (Wärtsilä) од совјетског челика високе чврстоће, с тим што им је уграђена совјетска техника, укључујући и нуклеарни уређај. Ови ледоломци специјално су намењени за рад на малим дубинама на ушћима арктичких река, као што су Об и Јенисеј. 

Из садашњости у будућност

После распада Совјетског Савеза, без обзира на све финансијске проблеме са којима се земља суочила, флота на нуклеарни погон наставила је свој развој. Данас су у строју нуклеарни ледоломци „Јамал“ (1992) и „50 година Победе“ (2007) (најмоћнији ледоломац на свету), саграђени по пројекту „Арктика“, чији је квалитет доказало време.

Сви руски ледоломци базирани су у Мурманску, где се налази и ФГУП (Федерално државно унитарно предузеће) „Атомфлот“ које њима управља.

Међутим, руска инжењерска мисао не тапка у месту. У трци за ресурсе, у Балтичком заводу је већ положена кобилица новог ледоломца из пројекта ЛК-60ЈА. Он има променљиви газ, тако да се може користити како у дубоким водама, тако и на ушћима сибирских река, што ће омогућити да само он извршава задатке које данас врше два ледоломца типа „Арктика“ и „Тајмир“.

Нуклеарна Русија

Вредност уговора за изградњу ЛК-60ЈА износи око 1 милијарде 113 милиона америчких долара, а на реду су још два брода тога типа.

Данас се такође ради на пројекту нуклеарног суперледоломца типа ЛК-110ЈА. Његов главни задатак биће обезбеђење навигације Северног морског пута током читаве године и спровођење експедиција на Арктик. Очекује се да ће пројектантска документација бити завршена до 2016.

Историјат освајања Арктика се наставља. И Русија, као земља са јединственом традицијом у нуклеарном бродарству, има чиме да одговори на изазове сутрашњице.

Росијскаја газета. Сва права задржана.