Русија јача свој „противракетни кишобран“

Главни извођач радова на пројекту „противракетног кишобрана“ је „Алмаз-Антеј“, који је изградио С-300, С-400, а сада ради на С-500. Извор: РИА „Новости“.

Главни извођач радова на пројекту „противракетног кишобрана“ је „Алмаз-Антеј“, који је изградио С-300, С-400, а сада ради на С-500. Извор: РИА „Новости“.

С-500 и А-235 „Самолет-М“ („Авион-М“) спремни су да затворе и заштите небо изнад Русије и ЗНД од балистичких ракета. С-500, који ће уз помоћ суперкомпјутера чувати Москву, моћи ће истовремено да уништава до десет балистичких циљева, укључујући и бојеве главе хиперзвучних крстарећих ракета.

У оквиру усавршавања система ваздушно-космичке одбране, Русија консолидује своје јединице противракетне одбране и контроле космичког простора. Већ неколико година одвија се формирање единственог система ПВО/ПРО, који треба да омогући одбрану не само територије наше земље, већ и држава Заједнице независних држава (ЗНД).

Планира се да у јединствени систем уђе неколико елемената: комплекси малог домета „Тунгуска“, „Тор-М2“, „Панцир-С1“, „Бук“ и „Морфеј“, средњег домета С-300 и „Витез“, као и великог домета С-400, С-500, А-235 „Самолет-М“.

Основна средства војно-космичке одбране која могу да се супротставе интерконтиненталним балистичким ракетама и балистичким ракетама средњег домета треба да буду перспективни комплекси С-500 и А-235 - модернизовани систем противракетне одбране Москве.

Позната је основна намена ПВО комплекса С-500, а то је уништавање бојевих блокова балистичких ракета средњег и великог домета. С-500 ће моћи да их уништава на крајњој деоници путање. Комплекс ће бити опремљен радарима који могу да уоче циљеве на удаљености до 900 km.

„У овом тренутку je ОАД Концерн ПВО ‘Алмаз-Антеј’, коме је поверено развијање овог система, већ направио поједина посебна средства С-500 и почео да их тестира. Планира се да ће радови на стварању система бити потпуно завршени у догледно време, а први серијски примерак треба да стигне у јединице за неколико година“, изјавио је командант јединица космичке одбране, генерал-мајор Александар Головко. „У оквиру Државног програма за наоружање укупно је планирана куповина пет комплета ракетног система С-500.“

Неће помоћи ни космичка брзина

По речима команданта Ратног ваздухопловства Русије, генерал-потпуковника Виктора Бондарева, С-500 ће истовремено моћи да уништава до десет балистичких циљева, укључујући и бојеве главе хиперзвучних крстарећих ракета. При томе брзина пресретаних циљева може да достигне 7000 m/s. Поређења ради, прва космичка брзина (брзина која је потребна за извођење објекта у Земљину орбиту) износи 7900 m/s.

Бондарев је још рекао да ће С-500 по свом потенцијалу превазићи и домаћи С-400 и амерички MIM-104F Patriot PAC-3. Комплекс ће се користити за противваздушно и противракетно покривање великих региона, индустријских и стратешких објеката, биће унифициран са постојећим системом противракетне одбране Москве А-135 „Амур“, а то значи и са перспективном А-235 „Самолет-М“.

У почетку ће комплекси С-500 користити ракете комплекса С-400 „Тријумф“ који већ постоји у наоружању. О томе је фебруара 2011. говорио тадашњи заменик министра одбране Владимир Поповкин.

Москву ће бранити суперкомпјутер

Експериментална и школско-борбена тестирања нове ПРО Москве А-235 почела су 2013. Према прелиминарним подацима, „Самолет-М“ ће добити модернизоване ракете-пресретаче 53Т6, које сада користи „Амур“. При томе ће противракете новог система ПРО моћи да носе како кинетичке, тако и нуклеарне бојеве главе.

Уговор за стварање система А-235 био је склопљен 1991. Главни извођач радова на пројекту је „Алмаз-Антеј“ који је изградио С-300, С-400, а сада ради на С-500. Вероватно ће А-235 добити суперкомпјутер „Елбрус-3М“, радио-локациону станицу „Дон-2Н“ и два ешалона противракета великог и средњег домета. Сви основни параметри перспективног система су у строгој тајности, али логична је претпоставка да ће системи С-500 моћи да размењују податке са „Самолетом-М“, што ће омогућити побољшање прецизности уништавња циљева.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“