Три најважнија новитета у руској армији 2013.

Су-34 је хибрид ловца и бомбардера. Извор: Reuters.

Су-34 је хибрид ловца и бомбардера. Извор: Reuters.

Опремање руских Оружаних снага савременим моделима наоружања и војне технике одвија се све бржим темпом. Такву оцену извршавања плана програма за обнову наоружања армије до 2020. дао је Валериј Герасимов, нечелник Генералштаба. Дакле, шта то купује руска војска?

Главни позитивни аспект састоји се у томе што су јединице почеле да добијају целе комплете за дивизије и пукове, а не појединачне примерке, као што је то било раније. Захваљујући томе, удео савременог наоружања у стратешким нуклеарним снагама је само у 2013. достигао 45%, у јединицама ваздушно-космичке одбране 62%, у Ратном ваздухопловству - 42%, у Ратној морнарици - 52% и Копненој војсци - 21%.

Два у један: Су-34

Главни симбол обнове руских војноваздушних снага у 2013. постала је реализација првог уговора за испоруку 32 најновија фронтовска бомбардера Су-34 од стране компаније „Сухој“. Овај авион се сматра једним од најоригиналнијих пројеката у последње време, од оних који су уведени у наоружање руског Ратног ваздухопловства.

Су-34 је хибрид ловца и бомбардера. Са узлетном масом од скоро 50 тона, он са подједнаком лакоћом може да изводи акробације фигурног летења, да служи као ловац-пресретач, а уз то да се бави прецизним уништавањем тачкастих циљева малих размера, управо као подзвучни „кукурузник“ (пољопривредни авион).

Прва два бомбардера коштала су Ратно ваздухопловство 1,8 милијарди рубаља (52 милиона долара). Поређења ради, Ракетне јединице стратешке намене су у исто време купиле шест најновијих интерконтиненталних балистичких ракета „Топољ-М“ за 5 милијарди рубаља (144 милиона долара).

Бомбардер одједном може подићи 8 тона бомби и ракета високе прецизности. Може да дејствује у свим временским условима, у било које доба дана. Оклопна заштита кабине за посаду и виталних делова авиона омогућује да Су-34 може издржати теже поготке у односу на остале авионе ове класе. А високи потенцијал модернизације обезбеђује му рок службе од 30-35 година. Војска укупно планира да у догледно време добије најмање 120 оваквих машина.

Освајач света: „Искандер-М“

Извор: AP.

Руска армија је 2013. добила прва два потпуна комплета ракетне бригаде оперативно-тактичког комплекса (ОТК) „Искандер-М“. Пре тога су на бојеву службу ступали једино самостални дивизиони оперативно-тактичког комплекса. Поред тога, Министарство одбране Русије је с поносом известило да је предузело неопходне мере за парирање претњи размештања америчког система противракетне одбране у Источној Европи, тако што је заправо разместило „Искандере“ у Калињинградској Области.

Ракете које су „скривене“ у четвороосовински тегљач имају домет лета преко 500 km и брзину лета од две хиљаде метара у секунди. На свакој ракети може да стоји нуклеарна, конвенционална или касетна бојева глава.

Пошто се налази у дубокој позадини, „Искандер“ са подједнаком ефикасношћу може да уништава ракетне комплексе, далекометну артиљерију, објекте система ПРО и ПВО, авијацију на аеродромима, центре за командовање и везу, укључујући и подземне, као и остале важне тачкасте и површинске циљеве. Ради веће вероватноће уништавања добро заштићених циљева, у комплекс су унета техничка решења која ракети омогућују да лако савладава противничке системе ПВО или ПРО – практично иста она као што су на комплексима „Топољ-М“. Главе за самонавођење су код руских ракета толико осетљиве, да омогућују успешно уништавање свих врста објеката (подземних, малих димензија, површинских, покретних) чак и када је ноћ без месечине, када нема додатног природног светла, са могућом грешком од плус-минус 2 метра.

Стратешка дубина: нуклеарна подморница (АПЛ) „Северодвинск“

Извор: sevmash.ru.

Ратна морнарица Русије је прошле године добила одједном три нуклеарне подморнице нове генерације. Две су стратешки носачи ракета пројекта 955 типа „Бореј“, наоружане стратешким ракетама „Булава“ („Јуриј Долгоруки“ и „Александар Невски“). Трећа је нуклеарна подморница „Северодвинск“ из пројекта 885 типа „Јасен“. Овај брод ће одмах заменити неколико класа подморница које постоје у наоружању подводне флоте.

Опасно нечујне

Нуклеарне подморнице треће генерације из пројекта 971 типа „Акула“ практично се не могу препознати у океанским дубинама. Припадници америчке и британске морнарице јако добро знају до које мере су ове подморнице опасне. Више пута је примећено њихово појављивање у приобаљу Велике Британије, САД и Канаде, али никоме није пошло за руком да прати њихово кретање.

Стручњаци тврде: појава „Јасена“ је права револуција у изградњи подморница. По својој бешумности „Јасен“ не превазилази само нуклеарну подморницу „Акула“ („Ајкула“), већ и најновију америчку нуклеарну подморницу „Морски вук“ (Sea Wolf).

„Северодвинск“ носи неколико типова крстарећих ракета и торпеда. Једна од њих је и надзвучна крстарећа ракета „Јахонт“, а на бази ње се данас прави хиперзвучни ракетни комплекс „Циркон“. Комплет ударних средстава омогућује броду да са истом лакоћом „лови“ противничке носаче авиона, као и да наноси масивне ракетне ударе по циљевима на обали.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“