„Адмирал Нахимов“ се враћа у строј

Солидне димензије, добра заштита, као и моћно ударно и одбрамбено наоружање Американцима су дали повод да овај тип бродова зову „ракетни бојни бродови“. Извор: Олег Ласточкин / РИА „Новости“.

Солидне димензије, добра заштита, као и моћно ударно и одбрамбено наоружање Американцима су дали повод да овај тип бродова зову „ракетни бојни бродови“. Извор: Олег Ласточкин / РИА „Новости“.

Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“ добија ново ударно наоружање, нове ПВО комплексе и нову електронику. У чему се састоји смисао радикалне обнове наоружања једне од најмоћнијих крстарица на свету?

У Русији су почели радови на ремонту и крупној модернизацији тешке ракетне крстарице на нуклеарни погон (ТАРКР) „Адмирал Нахимов“. Радови ће трајати четири године, биће завршени 2018. Укупна цена радова може изнети неколико десетина милијарди рубаља.

Планирано је да брод добије потпуно нови комплет наоружања, апсолутно нове могућности, тако да може да послужи флоти још коју десетину година.

Ракетни бојни брод

Броду „Адмирал Нахимов“ кобилица је била положена 1983. До 1992. је носио име „Калињин“. Дужина му је 250 метара, а ширина 28,5 метара. Максимална висина изнад воде износи 59 метара, а газ – преко 10 метара. Корпус тешке крстарице подељен је на 18 водоотпорних одсека, има солидну конструктивну заштиту, а оклопна заштита издвојених сегмената подморнице је до 100 милиметара.

Тешке нуклеарне ракетне крстарице из пројекта 11442 „Орлан“ намењене су за давање борбене чврстине и стабилности снагама Ратне морнарице које дејствују у удаљеним морским и океанским подручјима. Осим тога, оне могу да наносе ударе по ударним групама носача авиона и да уништавају противподморничке непријатељске снаге, као и нуклеарне подморнице (АПЛ) и површинске бродове.

Солидне димензије, добра заштита, као и моћно ударно и одбрамбено наоружање Американцима су дали повод да овај тип бродова зову „атомске бојне крстарице са ракетним наоружањем“ (BCGN – Battlecruiser Guided-Missiles Nuclear) или чак „ракетни бојни бродови“.

Главни калибар

Основни правац модернизације биће комплекс наоружања на броду. Пре свега ће бити замењен  главни калибар – противбродски ракетни комплекс (ПКРК) П-700 са надзвучним далекометним противбродским ракетама оперативне намене (ПКР) 3М45 „Гранит“. Ове ракете могу да пробијају практично сваку ПВО јединица са минималним губицима на растојању до 550 километара. 3М45 до циља доводу полупанцирну бојеву главу тежине 750 килограма, затворену у чврсти корпус, који се не може пробити чак ни 30-милиметарским панцирним зрнима, што задатак пресретања чини још тежим.

Пошто може да разликује разне типове и класе бродова и да уништава њихове слабе тачке, ракета још дуго може да остане у наоружању. Ипак, она ће бити замењена и на крстарицама овога типа, као и на нуклеарним подводним ракетним крстарицама из пројекта 949А. Вероватно разлог лежи у томе што је „Гранит“ сувише специјализован: тако скупу и тешку противбродску ракету (ПКР) штета је расходовати за нешто што је мање од разарача или крстарице, а боље од носача авиона.

Укупни капацитет комплекса је већ објављен – 80 лансирних јединица. Какве ће то ракете бити? Од противбродских ракета биће ПКР ОН П-900 3М55 „Оникс“ и 3М54 „Бирјуза“ системи оружја „Калибр“.

„Оникс“ несумњиво поседује све могућности „Гранита“ на плану групне тактике и будући да је израђен на савременијој елементној бази, он има већу заштиту од ометања. Мањи домет и мања маса бојеве главе компензовани су већим бројем ракета.

За и против

Ова модернизација има доста противника и бранилаца. Противници ову класу бродова сматрају „бескорисним као пирамиде“, а њихову модернизацију виде као сувишно трошење пара.

Наравно, уместо модернизације може се изградити извесни број корвета или фрегата.  Међутим, флота се не може састојати само од таквих и сличних бродова, већ су јој потребни  „темељни“ бродови који имају максималне могућности како у области ПВО, тако и ударне. Цена модернизације сигурно неће бити виша од вредности једног разарача. А борбене могућности ће по свему судећи бити веће.

Са друге стране, флоти су поред „Орлана“ потребне и нуклеарне подводне крстарице из пројекта 885М, као и модернизација осталих пројеката, перспективни разарачи, фрегате пројеката 22350 и 11356Р, десетине корвета. За све то је потребно доста новца. А не треба заборављати да је Русија пре свега континентална држава, а то значи да флота за њу није главни вид Оружаних снага, никад није ни био, нити ће бити. У свему је потребна мера, а она се у главним цртама и поштује: удео флоте у Државном програму наоружања до 2020. износи  мање од четвртине.

Ко је следећи?

Наравно да ће овако крупна модернизација захтевати замену већине бродских радио-локационих и радио-техничких средстава, компјутерских комплекса и хидроакустичких средстава на броду. У суштини, на крају ће то бити потпуно другачији брод.

Зна се да ће следећи брод на доку за ремонтовање и истоветну модернизацију бити  тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“ која је још активна. Она ће највероватније бити брже модернизована јер је у много бољем стању, а и технологија радова ће већ бити позната. По свему судећи, радови на овом броду ће бити завршени 2021. А до тада ће већ бити изграђено довољно бродова из нових пројеката, да се „ракетним бојним бродовима“ („линкорима“) направи достојна пратња.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“