МиГ-31: ловачки авион који је предухитрио време

Арктички заслон

МиГ-31, надзвучни ловац-пресретач, двосед (по кодификацији НАТО-а Foxhound – „ловачки пас лисичар“) представља први совјетски борбени авион четврте генерације. Била су два разлога за израду оваквог авиона крајем 60-их година прошлог века: унутрашњи и спољашњи. Са једне стране, САД су увеле у наоружање стратешке крстареће ракете и бомбардер FB-111. Овакви њихови производи могли су да прелете Северни пол и дођу до граница СССР-а на малим висинама, пратећи рељеф терена и не улазећи у видно поље наших сателита. Са друге стране, на руском северу је тада зјапила  рупа у радарском покривању (заслону) границе.

Ради покривања те рупе и дочека потенцијалних „гостију“, одлучено је да се у небо изнад Арктика пошаљу авиони који су способни да контролишу ваздушни простор на широком фронту у целокупном висинском дијапазону. Такви авиони били су нови МиГ-ови, пројектовани и развијени у истраживачко-пројектном бироу ОКБ „Микојан“, названом по прослављеном конструктору авиона Артјому Микојану (сада је то „Руска ваздухопловна корпорација ‘МиГ’“). После њиховог постављања на бојево  дежурство амерички извиђачки авиони нагло су смањили интензитет летова дуж граница  СССР-а.

Сада, када питање заштите интереса Русије у Арктичком региону поприма све већу актуелност, „арктичко“ искуство авиона МиГ-31 може да учини велику услугу северним здруженим јединицама руске армије.

Најбољи по свим карактеристикама

МиГ-31 је способан да пресреће и уништава све циљеве: од нисколетећих сателита до крстарећих ракета. Група пресретача контролише велики део ваздушног простора, наводећи на циљ ловце и земаљски комплексе ПВО.

Руски пилоти су овај авион назвали „летећа РЛС“, због изузетних могућности радио-електронског комплекса на авиону. Основу комплекса чини систем управљања наоружањем „Заслон“, опремљен првом фазираном антенском решетком (ФАР) у свету. ФАР се од класичног радара разликује по томе што омогућује премештање зрака при непокретној антени, као и формирање потребног броја зракова док се прати неколико циљева истовремено.

„Заслон“ може да уочи 24 објекта на удаљености од 200 километара. Његов компјутер бира четири најопаснија циља и наводи на њих ракете великог домета класе „ваздух-ваздух“. За друга четири циља (максимални број циљева за истовремени напад је осам) раде ракете средњег и малог домета, или се њихове координате предају ловцима и противавионским (зенитно-ракетним) комплексима на земљи.  

Експерти тврде да МиГ-31 може и даље да буде конкуренција осталим авионима. Сви савремене ловци (изузев авиона пете генерације) нису у потпуности надзвучни, зато што је код њих време лета надзвучном брзином ограничено на 5–15 минута због различитих ограничења у вези са конструкцијом змаја летелице. Дужина лета надзвучном брзином код авиона МиГ-31 лимитирана је само резервом горива. Штавише, МиГ-31 је способан да пробија звучни зид у хоризонталном лету и у режиму пењања, док већина надзвучних авиона премашује брзину М=1 при благом пикирању под углом мањим од 45 степени.

Историја краткотрајног узлета

Производња авиона МиГ-31 почела је 1981. у фабрици „Сокол“ у граду Горки (сада Нижњи Новгород). Да краја 1994. у Совјетском савезу и Руској Федерацији било је направљено укупно преко 500 таквих машина, после чега је њихова производња била ограничена, тако да је сада у строју остало њих стотинак.  

Рад на дубокој модернизацији авиона МиГ-31 који је почео 1984, довео је до израде авиона МиГ-31М. Он је постао врхунац војне авијације у СССР-у, а читав низ података о њему је недоступан до дана данашњег. Познато је да МиГ-31М по својој максималној брзини превазилази све сличне авионе у свету најмање за 500 km/h. Августа  1995. авион је презентован на аеромитингу „МАКС-95“ у Жуковском, када је изазвао одушевљене реакције. Међутим, ни МиГ-31М није почео серијски да се производи.

Ипак, и у самом „Соколу“, а и у ремонтним заводима сачували су се производни капацитети, кадровски састав и документација која је потребна за обнављање радова. Према прорачунима стручњака из области авијације, све то ће барем за трећину смањити време и производне трошкове за обнову авиона који су тако перспективни у одбрани ваздушно-космичких граница.

8. августа 2014. година је фабрику авиона „Сокол“ посетио вице-премијер Дмитриј Рогозин који је предложио да се ови МиГ-ови поново серијски производе. У току је модернизација око 100 МиГова-31 у модификацијама БМ, ДЗ и БС. Руска армија тренутно (крајем 2017.) располаже са 247 оваквих авиона.

Познато је да у новембру 2016. МиГови-31 појачали руске снаге на бази Хмејмим како би координисали руске војне акције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.