Људи који гледају крај Васионе

На 17 километара од села Доњи Архиз, на 2070 метара надморске висине, налази се оптички телескоп БТА, један од највећих на свету. Занимљиво је да кроз овај телескоп звездано небо истовремено може посматрати тридесетак људи.

„Галилејево време је прошло. Данас се информације које телескоп прикупи преносе директно у компјутер. Астрономи затим обрађују податке. За то су потребни месеци, а понекад и године. Информација је толико да је неопходан тимски рад. Чланови тима су често научници из различитих земаља. Дешава се да један научни рад потпише чак 10 аутора“, каже дописни члан Руске академије наука, директор Специјалне астрофизичке опсерваторије Руске академије наука (САО РАН) Јуриј Баљега.

Може ли се живети у телескопу?

Последњих година готово сва апаратура оптичког телескопа БТА је аутоматизована и компјутеризована, тако да научници не морају радити непосредно у опсерваторији, већ телескоп могу користити и на даљину.

„Дешава се да морамо чекати да се облаци разиђу да бисмо могли да користимо телескоп. Посебно непријатна ситуација за сваког астронома је ако отпутује у Чиле или на Хаваје где се годинама чека на ред да би се посматрало кроз тамошње телескопе, а време буде облачно баш када ред дође на њега“, каже Баљега.

Данас је опсерваторија врло комфорна: један од њених нивоа уређен је као хотел, ту су собе за одмор, кухиња, туш-кабине, а кроз прозоре се пружа диван поглед на снежне планинске врхове и мирне долине. То је идеално место за размишљање о вечности. Астрономе узнемиравају једино туристи који их буде тачно у осам ујутру јер је обилазак опсерваторије обавезан део свих туристичких програма. Опсерваторију дневно посети до 500 људи. Током 70-их и 80-их година прошлог века, када је БТА био највећи оптички телескоп на свету, у Доњем Архизу су организовани бројни научни симпозијуми, а најбољи светски астрономи одржавали су састанке у куполи са телескопом. Сви су становали недалеко од опсерваторије, у планинском дому који су звали „Слава КПСС!“, јер су те речи биле исписане на фасади зграде.

„У то време живот совјетских астронома није био нимало лак“, прича Јуриј Баљега. „Посматрања су вршена од пет сати поподне до седам ујутру. Научници су седали у узану кабину (коју су астрономи звали 'чаша') да би се заједно са телескопом могли подићи горе. Поклопац куполе се лагано отварао, а затим се указивало звездано небо. То је увек прекрасно! У кабини је било веома хладно, па су астрономи облачили специјално термо-одело 'пингвин'. Из кабине се могло изаћи тек када се телескоп спусти, дакле након 14 сати. Научник се није смео померати да се звезде не би померале заједно са њим, јер би у том случају њихова слика пројектована на стаклене фото плоче била мутна и нејасна. Ако би неко пре времена напустио кабину, сав труд би био узалудан!“

Црни џин са краја Васионе
Руски астрофизичари су открили до сада највећу црну рупу, у радио-галаксији RC J0311+0507 на самом крају Васионе: она је 10 милијарди пута већа од Сунца. Откриће је изазвало шок: до сада нико није веровао да су тако масивни објекти могли да настану у младој Васиони, старој само милијарду година.

Сваки радни дан астронома је прецизно испланиран.

„Ујутру читам чланке својих колега из разних земаља. У свету се дневно објави до 50 научних радова из области астрономије. Понекад читав дан проучавам неки интересантан чланак. Такође обрађујем податке добијене са телескопа. Затим радим са студентима и постдипломцима. Имам слободног времена јер станујем на свега три минута хода од лабораторије за физику звезда у којој радим. Зато стижем и да играм бадминтон“, прича доктор физичко-математичких наука Сергеј Фабрика.

Колеге Сергеја Николајевича такође се труде да што боље искористе своје слободно време. Многи од њих се такође баве спортом. Астрономи имају своју скијашку стазу која је саграђена убрзо по завршетку опсерваторије. Академик Јуриј Баљега последњих двадесетак година свако јутро, без обзира на временске услове и годишње доба, редовно трчи и плива у оближњој реци.

Може ли се видети крај Васионе?

Данас је оптички телескоп БТА један од 20 најмоћнијих на свету и зато научници из различитих земаља морају много раније резервисати време за рад на њему. Астрономи из Немачке, Француске и САД учествују у многим заједничким пројектима са руским колегама из Карачајево-Черкесије.

„Захваљујући телескопу БТА дошли смо до многих фантастичних открића“, поносно каже Јуриј Баљега. „Кроз наш телескоп се не може видети крај света, али су видљиве галаксије које су од нас удаљене 13 милијарди светлосних година, па можемо рећи да гледамо сам крај Васионе.“

Током 70-их и 80-их година прошлог века, када је БТА био највећи оптички телескоп на свету, у Доњем Архизу су организовани бројни научни симпозијуми.

Научници из Специјалне астрофизичке опсерваторије посебно се поносе тиме што могу да одреде масу гигантских звезда о чијем пореклу и еволуцији астрофизичари још увек имају различита мишљења.

„Маса звезда је један од најтежих параметара за израчунавање“, објашњава Сергеј Фабрика. „У зависности од масе звезде може се предвидети њена евентуална трансформација у црну рупу, неутронску звезду или у звездани остатак, такозваног белог патуљка, у кога се може претворити и наше Сунце. Такође се може претпоставити да ли ће постати супернова и експлодирати.“

„Наука је непрестано истраживање“, додаје Јуриј Баљега. „Након испитивања унутрашњости Сунца научници су направили хидрогенску бомбу. Проучавање других космичких тела ће нам можда открити нове изворе енергије, тамне, невидљиве материје и још много тога.“

Фотографије: Специјална астрофизичка опсерваторија РАН.

Росијскаја газета. Сва права задржана.