Легенде о Космодрому

После распада СССР-а главни совјетски космодром нашао се ван граница Русије. Према уговору који је тренутно на снази, Русија може да изнајмљује Бајконур до 2050. Извор: РИА „Новости“.

После распада СССР-а главни совјетски космодром нашао се ван граница Русије. Према уговору који је тренутно на снази, Русија може да изнајмљује Бајконур до 2050. Извор: РИА „Новости“.

Све легендарне космичке одисеје Совјетског Савеза почињу од једне тачке на планети: од космодрома Бајконур у далеким степама Казахстана. Место одакле су полетели први вештачки Земљин сателит, први апарат који се приближио Месецу и први пилотирани орбитални космички брод постало је један од симбола почетка нове, космичке епохе. Око легендарног Бајконура, као и око свега легендарног, испредале су се разне приче, и то такве да се не може са сигурношћу одредити шта је у њима легенда, а шта истина.

Долина богата причама

„Богата долина“ (то на казашком језику значи реч „бајконур“) назив је за пустару источно од Аралског мора одакле је човек почео да осваја космос. Било је планова да се први (и највећи) космодром на свету изгради у Дагестану, у Маријској или чак у Астрахањској Области, али је на крају ипак изграђен у Кзилординској Области, где је добио и своје име. То место је било идеалан спој свих потребних фактора, почев од довољно великог простора за постављање надземних станица за радио-командно вођење па све до близине екватора и великог броја сунчаних дана у години.

Било је планова да се први космодром на свету изгради у Дагестану, у Маријској или чак у Астрахањској Области.

Међу номадима који су настањивали ове пределе вековима је кружила легенда о црном пастиру. Причало се да је некада давно црни пастир направио огромну праћку од телеће коже и помоћу ње је одапињао усијано камење у небо чим би се непријатељ појавио на хоризонту. Камење је падало на земљу и погађало противнике терајући их у панично бекство. Где је пао камен, ту ништа није могло да расте, животиње су скапавале и земља је на тим местима била спржена.

Колико год да има фантазије у поменутој легенди, чињеница је да се у овим крајевима још увек може запазити нешто слично, када из гигантске „праћке“ космодрома излећу „пламене“ ракете.

Тајни пут ка звездама

Први корак на човековом „путу“ у космос учињен је 12. јануара 1955. Тога дана је на железничку станицу Тјуратам стигао воз од кога су откачена два вагона, а из њих су изашли људи у једнаким крзненим кратким бундама. Била је то прва радна група чији је задатак био да припреми све што је потребно за дочек главног одреда градитеља Бајконура.

Од станице Тјуратам пруга се протеже још 1 km кроз степу и ту се прекида. Та линија никада није завршена. Прича се да је главни совјетски конструктор ракетно-космичке технике Сергеј Корољов дошао на будуће градилиште и видевши пругу како се протеже у поље одлучио да се лансирна платформа гради управо на месту где се завршавају шине. Тако се појавила прва лансирна рампа Бајконура, такозвани „Гагаринов старт“. Ракете се на ову платформу још увек довозе по шинама изливеним почетком 20. века.

Јуриј Гагарин и Сергеј Корољов пре лансирања космичког брода „Восток-1“. Извор: РИА „Новости“.

Узгред, сам космодром је најпре добио име по тој железничкој станици, али с обзиром да је платформа грађена у најстрожој тајности он је у документима фигурирао под другим називом. Штавише, близу будућег космодрома је у интересу конспирације изграђен лажни космодром са празним објектима, а поред њега макета града у природној величини, са школама, стамбеним зградама и другим објектима.

Космички рекорди уместо спортских

У тајности је чуван и назив објекта, и сама његова изградња. Сав грађевински материјал за космодром дотераван је на станицу Тјуратам у обичним путничким вагонима. Радници су истоварали материјал искључиво ноћу, али нису могли знати какав се грандиозан пројекат реализује уз њихово учешће. До последњег тренутка су били убеђени да се ту гради стадион, а није било баш уобичајено да се распитују коме је потребан стадион у казашкој степи где нема живе душе.

Близу будућег космодрома је у интересу конспирације изграђен лажни космодром са празним објектима, а поред њега макета града у природној величини, са школама, стамбеним зградама и другим објектима.

За изградњу Бајконура везана је још једна легенда. Када се почело са копањем темељне јаме за „Гагаринов старт“, на дубини од 35 m откривено је древно ватриште. Археолози су проценили да је старо 10-35 хиљада година. Корољов је то откриће доживео као добар знак. Прича се да је рекао следеће: „Наше градилиште је на граници живота. Ако је пре нас овде било живота, онда ће се ово место и нама посрећити.“ Причало се да је конструктор узео за успомену један угљен из древног ватришта и да га је чувао у кутији од шибица.

„Палме“ у степи

Човеков успешан лет у космос изненадио је земље Запада и изазвао невиђено интересовање за нови космодром, а у јуну 1966, када је СССР посетио лично генерал Шарл де Гол, Совјетски Савез и Француска су потписали споразум о сарадњи у освајању и проучавању космичког простора у мирољубиве сврхе. Тада је за државнике организована и „екскурзија“ до места одакле су лансирани совјетски космички апарати.

Операција припреме сусрета важних гостију ушла је у историју са криптонимом „Палма“. За делегације на челу са де Голом та операција се звала „Палма 1“, а њоме је руководио лично генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Градић Лењинск, удаљен 45 km од Бајконура, пред долазак високих гостију 25. јуна 1966. постао је прави „Звездани град“. Блистао се као генералска чизма. Темељито је реновиран сваки кутак, почев од новог асфалта па све до свеже обојене ограде.

Гостима је демонстрирано лансирање ракете са сателитом из серије „Космос“. То је на де Гола оставило снажан утисак. Прича се да је његов син, посматрајући двогледом како лети ракета „Восток“, непрекидно понављао: „Колосал! Колосал!“

У казашкој степи су према званичним подацима „одгајене“ четири „Палме“ откако постоји космодром. Последњи пут је Бајконур углачан 1970. уочи доласка председника Француске Жоржа Помпидуа. Додуше, можда је „Палми“ било много више. Ко зна какве још епизоде може да скрива историјат једног од најстроже чуваних полигона СССР-а.

Росијскаја газета. Сва права задржана.