37650 метара изнад земље и друге занимљивости из живота змаја-авиона МиГ-25

Битка са валкирама

Требало је да МиГ-25 (Foxbat по класификацији НАТО-а) буде одговор на хипотетичку опасност од стране америчког надзвучног бомбардера B-58 и његових модернизованих наследника, који су били у стању да пробијају одбрану ПВО и да наносе нуклеарне ударе. Ловци-пресретачи које је СССР имао нису могли ефикасно да им парирају по својим брзинским и висинским карактеристикама.

Штавише, нису могли ништа да учине у небеским висинама ни са надзвучним извиђачким авионом Lockheed SR-71, који има брзину крстарења М=2,8. А стратешки бомбардер XB-70 Valkyrie није давао никакве шансе авионима МиГ-21 и Су-15 који су се тада налазили у наоружању. Пројектантима авиона МиГ-25 пошло је за руком да „залете“ авион до брзине 3000 km/h и да га подигну до 23.000 метара, што га је по карактеристикама учинило упоредивим са „Валкиријом“. Истина, до супротстављања ових двају авиона није ни дошло, пошто није почела серијска производња XB-70.

МиГ-25РБС (Foxbat)

Dmitry A. Mottl/Wikipedia

Суперпресретач

Авионска радио-електронска апаратура први пут је омогућила да се пресретач упути на циљ у полуаутоматском режиму, што је с обзиром на очекиване брзине приближавања било просто неопходно: обични људски рефлекси једноставно нису стизали да одреагују.Конструкција змаја-авиона МиГ-25 није раније виђена у светској ловачкој авијацији. Авион је опремљен равним бочним усисницима ваздуха са хоризонталним клином, има два вертикална стабилизатора на репу и танко трапезно крило мале виткости. Два мотора су распоређена поред репног дела трупа авиона. Оваква геометрија је омогућила залет машине до рекордних тадашњих брзина и постизање прихватљиве маневарске способности за ову класу летелица.

Топлотна баријера

Пошто при брзинама које премашују 2,5Ма долази до великог загревања конструкције авиона до температуре 300-400 степени Целзијусових, било је немогуће користити традиционалне материјале за израду корпуса авиона МиГ-25. Једна од варијанти био је титанијум, на коме су се Американци и зауставили. Ипак, руски пројектанти су се одлучили за челик, који је на крају чинио 80% од укупне масе конструкције. Остало одлази на легуре титанијума и алуминијумске легуре које су отпорне на топлоту.

МиГ-25РБ

Alex Beltyukov - RuSpotters Team/Wikipedia

Главобоља америчких конгресмена

Развијање пресретача и његова тестирања одвијала су се у строго поверљивим условима. Свету је први пут представљен 9. јула 1967. на аеро-паради у Домодедову поводом Дана Ратног ваздухопловства. Четири пресретача у бришућем лету пролетела су изнад трибина. Спикер је саопштио да ова нова машина може да развије брзину до 3000 km/h.

То је била велика новост за Запад, и то веома непријатна. У вези са тиме је чак одржано ванредно заседање у Конгресу САД, што је допринело да се убрзају радови на прављењу ловаца-пресретача нове класе F-14 и F-15. Оба имају исту схему као и МиГ-25 са два вертикална стабилизатора, али помало заостају и по брзини и по висини лета.

Из слободних извора

Издаја као стимуланс

У септембру 1976. поручник Виктор Беленко је авионом МиГ-25П са далекоисточног војног аеродрома пребегао у Јапан и слетео на острво Хокаидо, где је затражио политички азил. Авион је био растављен на делове и проучен од стране америчких стручњака. А месец и по дана после тога је на захтев совјетског Министарства иностраних послова био у деловима враћен.

Издаја совјетског официра нанела је озбиљну штету СССР-у. Истовремено постоји и позитивна страна: издаја је допринела побољшању борбене готовости пресретача. Пошто је потенцијални противник сазнао тајне у вези са радом електронике, онда је на произведеним авионима замењена читава електронска опрема. Ловац је добио савршенија средства за уочавање и праћење циљева и био је назван МиГ-25ПД.

Изнад свих 

На авиону МиГ-25 постављено је 29 светских рекорда. Међу њима је и један оригинални рекорд који до дана данашњег није оборен, а односи се на висину лета авионом са реактивним моторима. Пробни пилот Александар Федотов се 21. августа 1977. подигао на 37.650 метара изнад земље!

Росијскаја газета. Сва права задржана.