37650 метара изнад земље и друге занимљивости из живота змаја-авиона МиГ-25

Пошто при брзинама које премашују 2,5Ма долази до великог загревања конструкције авиона до температуре 300-400 степени Целзијусових, било је немогуће користити традиционалне материјале за израду корпуса авиона МиГ-25. Извор: AP.

Пошто при брзинама које премашују 2,5Ма долази до великог загревања конструкције авиона до температуре 300-400 степени Целзијусових, било је немогуће користити традиционалне материјале за израду корпуса авиона МиГ-25. Извор: AP.

МиГ-25 је први пут полетео 1964. године и дуго је диктирао моду у ловачкој авијацији. Представљамо вам најинтересантније чињенице о ловцу-пресретачу који је приморавао амерички Конгрес на ванредна заседања, али који се никада није сукобио са својим главним супарницима.

Битка са валкирама

Требало је да МиГ-25 (Foxbat по класификацији НАТО-а) буде одговор на хипотетичку опасност од стране америчког надзвучног бомбардера B-58 и његових модернизованих наследника, који су били у стању да пробијају одбрану ПВО и да наносе нуклеарне ударе. Ловци-пресретачи које је СССР имао нису могли ефикасно да им парирају по својим брзинским и висинским карактеристикама.

Штавише, нису могли ништа да учине у небеским висинама ни са надзвучним извиђачким авионом Lockheed SR-71, који има брзину крстарења М=2,8. А стратешки бомбардер XB-70 Valkyrie није давао никакве шансе авионима МиГ-21 и Су-15 који су се тада налазили у наоружању. Пројектантима авиона МиГ-25 пошло је за руком да „залете“ авион до брзине 3000 km/h и да га подигну до 23.000 метара, што га је по карактеристикама учинило упоредивим са „Валкиријом“. Истина, до супротстављања ових двају авиона није ни дошло, пошто није почела серијска производња XB-70.

МиГ-25РБС (Foxbat)

Суперпресретач

Авионска радио-електронска апаратура први пут је омогућила да се пресретач упути на циљ у полуаутоматском режиму, што је с обзиром на очекиване брзине приближавања било просто неопходно: обични људски рефлекси једноставно нису стизали да одреагују.Конструкција змаја-авиона МиГ-25 није раније виђена у светској ловачкој авијацији. Авион је опремљен равним бочним усисницима ваздуха са хоризонталним клином, има два вертикална стабилизатора на репу и танко трапезно крило мале виткости. Два мотора су распоређена поред репног дела трупа авиона. Оваква геометрија је омогућила залет машине до рекордних тадашњих брзина и постизање прихватљиве маневарске способности за ову класу летелица.

Топлотна баријера

Пошто при брзинама које премашују 2,5Ма долази до великог загревања конструкције авиона до температуре 300-400 степени Целзијусових, било је немогуће користити традиционалне материјале за израду корпуса авиона МиГ-25. Једна од варијанти био је титанијум, на коме су се Американци и зауставили. Ипак, руски пројектанти су се одлучили за челик, који је на крају чинио 80% од укупне масе конструкције. Остало одлази на легуре титанијума и алуминијумске легуре које су отпорне на топлоту.

МиГ-25РБ

Главобоља америчких конгресмена

Развијање пресретача и његова тестирања одвијала су се у строго поверљивим условима. Свету је први пут представљен 9. јула 1967. на аеро-паради у Домодедову поводом Дана Ратног ваздухопловства. Четири пресретача у бришућем лету пролетела су изнад трибина. Спикер је саопштио да ова нова машина може да развије брзину до 3000 km/h.

То је била велика новост за Запад, и то веома непријатна. У вези са тиме је чак одржано ванредно заседање у Конгресу САД, што је допринело да се убрзају радови на прављењу ловаца-пресретача нове класе F-14 и F-15. Оба имају исту схему као и МиГ-25 са два вертикална стабилизатора, али помало заостају и по брзини и по висини лета.

Издаја као стимуланс

У септембру 1976. поручник Виктор Беленко је авионом МиГ-25П са далекоисточног војног аеродрома пребегао у Јапан и слетео на острво Хокаидо, где је затражио политички азил. Авион је био растављен на делове и проучен од стране америчких стручњака. А месец и по дана после тога је на захтев совјетског Министарства иностраних послова био у деловима враћен.

Издаја совјетског официра нанела је озбиљну штету СССР-у. Истовремено постоји и позитивна страна: издаја је допринела побољшању борбене готовости пресретача. Пошто је потенцијални противник сазнао тајне у вези са радом електронике, онда је на произведеним авионима замењена читава електронска опрема. Ловац је добио савршенија средства за уочавање и праћење циљева и био је назван МиГ-25ПД.

Изнад свих 

На авиону МиГ-25 постављено је 29 светских рекорда. Међу њима је и један оригинални рекорд који до дана данашњег није оборен, а односи се на висину лета авионом са реактивним моторима. Пробни пилот Александар Федотов се 21. августа 1977. подигао на 37.650 метара изнад земље!

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском