Нуклеарна енергетика, која је после хаварије у јапанској нуклеарној електрани у Фукушими доживела извесну кризу, постепено се опоравља и поново осваја своју позицију у свету. У току последњих пар година већ неколико земаља, међу којима и неке европске, донело је одлуку о значајном развоју комплекса нуклеарних електрана.
Финска, која је позната по томе што поседује најстрожу нуклеарну контролу на свету, у децембру 2013. потписала је уговор са ћерком-компанијом руске државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“ о изградњи нове нуклеарне електране. А парламент Мађарске је у фебруару 2014. ратификовао међудржавни споразум са Русијом о развоју капацитета нуклеарне електране „Пакш“.
Нуклеарна енергија је за Мађарску један од главних стубова њене енергетске безбедности. Енергетском стратегијом Мађарске предвиђено је да се у експлоатацију уведу нови нуклеарни капацитети путем повећања броја енергетских блокова већ постојеће и активне електране. Да ли је Будимпешта требало да жури са овом одлуком?
Удео увоза јефтине електричне енергије у Мађарској је значајно порастао током последњих година и 2013. је износио 28%. Даљи пораст увоза довео би до угрожавања енергетске безбедности земље, зато што због јефтине „туђе“ електричне енергије активирање нових капацитета није рентабилно. А то значи да би у догледној будућности земља могла постати енергетски зависна од суседа.
„Пакш“ је 2013. обезбедио више од половине енергије у енергетском билансу земље, при чему је дошло до смањења производње у оквиру нерентабилних енергетских постројења. Према најновијим прогнозама мађарске електродистрибуције MAVIR, енергетски капацитети у Мађарској ће до 2030. пасти на 5120 MW, и биће неопходно да се активира 11400 MW додатних капацитета. Руси су за повећање капацитета електране „Пакш“ предложили коришћење енергетских блокова генерације 3+ укупног капацитета 2400 MW. С обзиром да ће активни енергетски блокови „Пакша“ у периоду 2032–2037. обуставити производњу, 2038. ће у систему уместо 4400 MW бити само 2400 MW електричне енергије из нуклеарних постројења.
Цифре саме говоре. Јасно је да изградњу два нова блока „Пакша“ треба почети већ сада, јер изградња дуго траје.
Повећање капацитета „Пакша“ ће Мађарској обезбедити конкурентност и дати јој адуте у односу на друге земље. Данијел Бенеш, генерални директор чешке електроенергетске компаније CEZ скренуо је пажњу на то да ће захваљујући новим нуклеарним капацитетима за 15–20 година електрична енергија која се производи у Мађарској бити знатно јефтинија него нпр. она која се производи у Чешкој.
Новац за доградњу нуклеарне електране даје Русија, а за услове кредитирања не може се рећи да су неповољни. Треба узети у обзир да финансијске институције у свету не дају кредите на период дужи од 15 година. Споразум чији је рок 21 година Мађарској даје повољне услове, а враћање кредита треба да почне тек након увођења у експлоатацију нових капацитета. Каматна стопа износи 4,5%, што значи да је нижа од тржишне, тј. кредит је за Будимпешту очигледно више него повољан.
„Пакш“ - шанса за српске нуклеарне стручњаке
Драгољуб Антић, нуклеарни физичар,
сарадник Института за нуклеарне науке „Винча“ у пензији
Србија је из СФРЈ наследила Мораторијум на изградњу нуклеарних електрана. Широко разбијање научне и технолошке структуре енергетике био је једини пут да се елиминишу стручне снаге које су се бавиле озбиљним анализама и плановима. Само тако је било могуће садашње „стратешко планирње“ енергетике земаља бивше Југославије на бази празних слогана и незаснованих претпоставки о некаквим новим енергетским изворима (наводно „обновљивим“, „еколошким“ и „ефикасним“). Тиме се у региону увео у праксу површан однос према планирању енергетике и мишљење стручњака је изгубило утицај. Сада тек повремено јавност у Србији и окружењу може чути и стручна мишљења о нуклеарној енергетици и о суштинским проблемима планирања развоја енергетике. У свету се ово питање озбиљно третира свуда где постоји потреба за новим енергетским капацитетима.
Француска је још пре више од три деценије усмерила своје планове на развој нуклеарних електране и у њима већ преко тридесет година производи више од 75% струје. Резултат је очигледан – струја из нуклеарки је јефтинија него из других извора, а ефекти смањења загађења ваздуха су веома уочљиви. Француска нукеарна индустрија је важан гарант енергетске стабилности читаве Европске уније, захваљујући чему у неким европским земљама (нарочито у Немачкој) политичари нуде својим бирачима привид оријентације на дугорочни развој обновљивих извора енергије, али то у пракси не даје никакве резултате и те земље се већ налазе на граници да своју енергетику трајно вежу за увоз струје из Француске. Ипак, то им не смета да своју опрему за обновљиве енергетске изворе (ветрогенераторе и соларне панеле) врло агресивно нуде сиромашним земљама и да њиховом куповином условљавају неопходне кредите. Таква политика је само успорила колапс оваквих пројеката, јер реалне чињенице постепено преовлађују.
Пре две и по године појавила се могућност да Србија постане активни учесник у изградњи нових нуклеарних електрана у Беленама у Бугарској. Овакво решење је било веома погодно за Србију, јер га поменути Мораторијум не спречава, а учешћем у пројекту би се обновили српски стручни кадрови, којих тренутно нема довољно.
Економска криза и политички односи снага су то питање одложили, али почетком ове године долази до новог и још озбиљнијег помака: Мађарска и Русија су потписале уговор о изградњи два блока нуклеарних електрана нове руске генерације у Пакшу, на мање од 300 километара од Београда. Ово је важан потез за развој енергетике Мађарске, која и сада у великом проценту добија струју из поменуте електране руске производње. Томе је допринела и чињеница да на нуклеарном тржишту данас Русија представља земљу са најозбиљнијом и вероватно економски најповољнијом понудом.
Питање планирања развоја енергетике и могуће улоге нуклеарних електрана у тим плановима у Србији последњих година је отежано чињеницом да Србија данас располаже веома смањеним бројем нуклеарно оријентисаних кадрова, махом у поодмаклим годинама. Ситуација је реално нешто боља, јер постоје стручњаци који активно раде у свету. После уклањања искоришћеног нуклеарног горива из истраживачког реактора у Винчи (руске производње), активност преосталих стручњака у Србији се своди на обезбеђивање минималне стручне подршке државним институцијама.
Стога ангажман „Росатома“ у Мађарској буди наду да обнова научних и стручних кадрова у области коришћења нуклеарне енергије у Србији може бити још увек ефикасно изведена. Примена нуклеарне енергије у Србији је дугорочна неминовност, а одговарајући кадрови су предуслов за то. Малобројни српски стручњаци за нуклеарну енергетику углавном немају дилеме да је сарадња са Бугарском, Мађарском или Словачком добро решење. При томе је сасвим бесмислена дискусија о поменутом Мораторијуму, који се већ годинама користи као параван за блокирање сваког разумног планирања развоја енергетике.
Делимично учешће Србије у изградњи и коришћењу неке од нуклеарних електрана у овим земљама било би у складу са нашим економским могућностима и омогућило би постепено школовање кадрова за неке будуће нуклеарне електране. Касније електране, у којима би Србија могла да учествује, могу бити грађене и на неким од локација у самој Србији, које се већ више од 30 година истражују. Енергетика Србије би се тако уклопила у обиман енергетски систем који је тренутно на најекономичнији начин повезан са Русијом и европским земљама, и који представља важну ставку у енергетици свих европских држава.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
