Шта раде „Искандери-М“ на граници са Казахстаном

Заједно са Казахстаном и осталим земљама ОДКБ Русија је створила снаге за брзо реаговање.На слици: „Искандери“ на улицама Москве. Извор: РИА „Новости“.

Заједно са Казахстаном и осталим земљама ОДКБ Русија је створила снаге за брзо реаговање.На слици: „Искандери“ на улицама Москве. Извор: РИА „Новости“.

На 100 km од границе са Казахстаном Русија ће направити спремишта ракетних система „Искандер-М“. У случају нужде, по договору са Владом Казахстана, оперативно-тактичке ракете ће моћи да буду премештене на територију ове земље — то је предвиђено документима Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Системи „Искандер-М“ ће омогућити да се бивше совјетске републике сачувају и ограде од могућих претњи из Средње Азије.

У прес служби Министарства одбране је прецизирано да ће припрема платформе за „Искандере“ бити завршена до краја године.

Снаге за брзо реаговање у ОДКБ

92. ракетна бригада, распоређена у селу Тоцкоје-2 у Оренбуршкој Области, биће спремна да децембра 2014. прими „Искандере-М“. Домет дејства комплекса „Искандер-М“ је до 500 km, за крстареће ракете Р-500 тај параметар може да достигне 2 хиљаде километара. На тај начин, системи из Тоцког-2 могу да погађају циљеве до јужних и југоисточних граница Казахстана.

„Заједно са Казахстаном и осталим земљама ОДКБ (Киргизијом и Таџикистаном) Русија је створила снаге за брзо реаговање. Ми сваке године одржавамо вежбе. У случају опасности, радијус дејства „Искандера“ може се мерити не само од Оренбурга, већ и од територије свих земаља које улазе у Организацију Уговора о колективној безбедности“, истиче војни стручњак, главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“ („_serbianBeginIgnore_Арсенал Отечества_serbianEndIgnore_“) Виктор Мураховски.

Оно што представља конвенционалне циљеве за „Искандер-М“ јесу средства противвоздушне и противракетне одбране, аеродроми, објекти инфраструктуре, као и непријатељски ракетни комплекси. Ипак, Мураховски је приметио да овај комплекс може ефикасно да уништи и живу силу противника.

Од кога треба страховати?

„Одлазак Американаца из Авганистана може довести до дестабилизације Киргизије и Узбекистана“, каже главни уредник часописа Moscow Defence Brief, Василиј Кашин. „У том случају војска Централног војног округа РФ мора бити спремна да брзо реагује и помогне Казахстану да зашитити границу. Казахстан нема велике сопствене снаге.“

Након што крајем текуће године Авганистан напусте скоро сви од 60.000 америчких војника који се тамо налазе, могућа је озбиљна дестабилизација ситуације, сматра председник института за стратегијске процене Александар Коновалов. По његовом мишљењу актуелна влада земље неће моћи да обезбеди потребну контролу. Експерт претпоставља да Авганистан може да запљусне талас радикалног ислама.

О томе да политичка ситуација у Централној Азији може значајно да се искомпликује не говоре само експерти, већ и чиновници.

„У вези са скорашњим повлачењем америчкого контингента из Авганистана почетком 2014. очекује се повратак покрета 'Талибан' на политичку сцену и нагло погоршање оперативе ситуације. 'Талибан' се залаже за наставак производње сировина и наркотика на територији Авганистана у циљу светског џихада против 'неверника', у које спада и Русија“, до таквог закључка су недавно дошли експерти Федералне службе за контролу промета наркотика (ФСКН). Борци против наркотика су чак направили план за формирање нове јединице — антинаркотичке обавештајне службе.

Руски текст на сајту „Известија“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“