Маскирање најопаснијег оружја

Како саопштава прес-служба Ракетних јединица стратешке намене (РВСН), у Ивановској Области су испробани нови начини и методе маскирања и имитације ракетних система. „Мобилни комплекси су свакодневно мењали положај, а инжењеријске јединице су на напуштеним положајима развијали лажне дивизионе уз коришћење МИОМ-а“, објашњава главни инжењер инжињеријске службе РВСН, потпуковник Генрих Гајдукевич. 

Како заварати беспилотну летелицу

По његовим речима, захваљујући увођењу оваквих метода, биће немогуће пратити кретање и премештање „Јарса“, која се обављају првенствено по мраку, као и истински положај лансирних уређаја. Осим тога, једна од етапа тестирања подразумевала је истовремено развијање пнеумомакета лансирних уређаја.

Макете ракета, авиона, тенкова и остале војне технике на надување и у природној величини могу се видети скоро на свим домаћим и страним војно-техничким салонима и сајмовима. Они заиста стварају потпуну илузију борбених положаја. Људско око још увек може да разликује шта је гумена макета, али за техничко око, технички вид којим су опремљени извиђачки комплекси, а има их и на дроновима, све то изгледа као да је природно. Приликом израде макета користе се посебни материјали који заваравају управо техничке очи.

Маскирање, планирање, извиђање

Возила за инжињеријско обезбеђење способна су да сакрију системе „Топољ“ и „Јарс“ од потенцијалних противника, као и да обезбеђују ижeњеријско извиђање маршрута борбеног патролирања и положаја на терену, например, процењују да ли је терен способан да издржи огромну масу ракетних комплекса, да ли терен дозвољава да они туда прођу. Ако је платформа која је изабрана за борбено дежурство сувише мала у односу на димензије комплекса, онда инжењеријска возила могу да је прошире. Помоћу такве технике врши се и разминирање терена, рашчишћавање путева на утврђеним положајима и њихов распоред, рашчишћавање рушевина и блокада. МИОМ се користи и за обављање задатака маскирања и имитирања, као и за утврђивање носивости друмских мостова.

Овај комплекс омогућује да се води радијацијско и хемијско извиђање. Током 2014. ће 7 таквих универзалних возила, којима нема сличних у Оружаним снагама Русије, стићи у Новосибирску и Тагилску ракетну јединицу. Оне добијају ново наоружање – ракетне комплексе „Јарс“. У складу са државним уговором, јединице РВСН ће до 2020. добити 50-ак возила за инжењеријску подршку и маскирање.

И положаји „Јарс-а“ постаће невидљиви.

Зашто се поклања таква озбиљна пажња заштити управо ових комплекса?

Најсавременији и најмање видљиви

„Јарс“ представља најновији интерконтинентални ракетни систем, створен већ у новом столећу на основу добро познатог система „Топољ-М“. Ракета погађа циљеве на даљини до 12.000 km, са одступањем од само 150 m. У стању је да стартује кроз облак нуклеарне експлозије, и да савлада све постојеће и перспективне системе ПРО. Носи или моноблок бојеву главу велике снаге или шест бојевих глава по 150 kt у ТНТ еквиваленту.

Један мобилни дивизион „Јарса“ састоји се од три покретна лансирна уређаја који су истоветни са системом „Топољ-М“ и једног командног пункта.

„Јарс“ су најсавременије од свих ракета стратешке намене које постоје у свету, а уз то имају значајан потенцијал за модернизацију. Стварање овог оружја потврдило је високи потенцијал домаће одбрамбене индустрије. Сада ће мобилни ракетни системи бити и најскривенији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.