Москва и Техеран гледају у космос

Иран није почетник у проучавању космоса. Он је био један од 24 оснивача Комитета УН за мирнодопско коришћење свемира, формираног 1959. Иран је први пут покушао да реализује сопствени космички програм још 1970-их, за време шаха Резе Пахлавија, али га је у томе омела Исламска револуција 1979. Почетком 21. века у Ирану се поново пробудило интересовање за космичка истраживања.

У априлу 2003. основана је Иранска свемирска агенција. Усвојен је петогодишњи план развоја ракетно-космичког сектора, који предвиђа лансирање најмање пет сателита за везу и даљинско сондирање Земље, а такође неколико апарата за различита истраживања.

Директор Иранске свемирске агенције Реза Тагизаде објавио је 2005. да је Иран издвојио 500 милиона долара како би се пробио на осмо место на листи космичких сила које самостално лансирају сателите.

Од лансирања на велике висине до пилотираног свемирског брода

Космичка истраживања започета су лансирањем на велике висине. Конверзиона варијанта модификоване војне ракете „Шахаб-3“ („Метеор-3“) достигла је почетком 2007. висину од 150 km, а двостепени „Кавошгјар-1“ („Истраживач-1“) се 2008. попео на 250 km. Исте године је ракета „Кавошгјар-2“ изнела на суборбиталну трајекторију аутоматску космичку лабораторију која се 40 минута касније спустила на земљу уз помоћ падобрана.

Први ирански сателит „Сина-1“ избачен је у космос 28. октобра 2005. уз помоћ руског носача „Космос-3М“ са космодрома „Плесецк“ на руском Далеком Истоку, а сада Иран покушава да направи сопствене ракете за сателите на основу балистичких ракета серије „Шахаб“ које се на Западу сврставају у ранг севернокорејских „Теподонга“.

Сигнали које је 2009. емитовао сателит „Омид“ када је доспео у орбиту означили су да је Иран постао девета по реду космичка сила (после СССР/Русије, САД, Француске, Јапана, Кине, Велике Британије, Индије и Израела) која лансира сателите уз помоћ сопствених ракета са сопствених космодрома. У наредним годинама је у орбиту избачен низ сателита чија је намена мониторинг климатских појава и упозоравање на природне катастрофе, а 2013. је Иран постао шеста земља на свету која је послала животиње у космос. После неколико неуспелих лансирања и рушења ракета реализована су два успешна лета са којих су два мајмуна враћена на земљу без последица.

Договор са Ираном: нови баланс снага на Блиском Истоку
Историјски договор који су пет сталних чланова СБ УН и Немачка у Женеви постигли са Ираном око нуклеарног програма ове земље - према коме Иран задржава све центрифуге за обогаћивање урана - отворио је многа питања. Зашто је Вашингтон после непријатељства дугог 30 година одлучио да се одобровољи и зашто је преговарао са Техераном кришом од најближих саветника, пре свега Израела?

И поред скромних достигнућа у истраживањима космичког простора Иран је 21. новембра 2005. најавио амбициозне планове у области пилотиране космонаутике, а у августу 2013. је објавио да је завршена припрема пројекта првог иранског пилотираног космичког брода. Медији су извештавали да је у питању космички брод за три пилота и да су га конструисали стручњаци са Универзитета „Хаџе Насир“, и да он у периоду од 2012. до 2022. може да крене у свој први орбитални лет.

Неће бити предаје „опасних“ технологија

Што се тиче најновијих информација о активирању руско-иранске сарадње у космосу, страни експерти их повезују са украјинском кризом због које се Русија нашла на удару економских санкција. Како сматрају многи аналитичари, потписани протокол може послужити као џокер у преговорима са Западом. Поред тога, сматра се да су постигнути споразуми само тактички, а не стратешки маневар, и да могу постати непотребни после укидања санкција како према Русији, тако и према Ирану. Другим речима, за обе земље је значај сарадње пропорционалан притисцима Запада.

Са друге стране, експерти истичу да Русија по свему судећи не намерава да заоштрава односе са Западом због „иранског нуклеарног проблема“. Стога се и сарадња у космичкој сфери не доводи у везу са предајом „опасних“ технологија, него се своди на размену информација и пружање услуга лансирања сателита.

Росијскаја газета. Сва права задржана.